Pretvaranje defanzivaca u napadače

Prvo Aleksandar Mitrović, pa svi ostali. Voleli smo ga, volimo ga i volećemo ga. Isto bi bilo i da nas je promašen penal napadača Al Ahlija koštao povoljnijeg rezultata na Lecigrundu. Dao je najbolji strelac u istoriji naše reprezentacije 59 golova za Orlove i taman da više nikad ništa ne uradi ostaće večno zapisan u almanasima. Posle njega Dušan Vlahović i ponekad, baš ponekad, Luka Jović.

Tu se, otprilike, završava priča o špicevima državnog tima, ali ne i o napadačkom potencijalu, jer je Dragan Stojković pronašao način da rivale matira iz drugog plana. Da li zato što protivnici više pažnje posvećuju nabrojanim ili potcenjuju mogućnosti ostalih, tek postaje indikativno da smo u poslednjih 13 meseci proširili arsenal momcima iz defanzive. Oni kojima u radnoj knjižici, u opisu posla, nije da daju golove, postali su aduti iz drugog plana.

Dokazano u petom kolu Lige nacija. Niko ne može da zna da li bi Aleksa Terzić počeo meč protiv Švajcarske da nije otpao Filip Mladenović, ali je utisak da je član Salcburga priliku zgrabio. Vrhunac njegove dobre partije, oličene ponavljanjem, doprinosom u odbrani, ali i centaršutevima, jeste kontra u završnici kad je na pas Dušana Vlahovića najpre zastao taman toliko da ne bude u ofsajdu, a opet bude dovoljno spretan da izboije sam pred Gregora Kobela i poentira pored golmana Borusije iz Dortmunda. Domaćina je poslao u B diviziju, a Orlovima omogućio da se protiv Danske bore za četvrtfinale.

Fenomen srpskih golmana - glumci se menjaju, ali glavna uloga ostaje

Slučajnost? Neće biti. Pre bi se reklo da sve češće u poslednjih malo više od godinu dana Piksijevog mandata dobijamo proširenu listu kandidata za golgetere i da neke od defanzivaca pretvaramo u egzekutore. Počelo je oktobra 2023. kad je na gostovanju u Budimpešti Strahinja Pavlović pogodio za makar rezultatski podnošljiviji poraz od Mađarske (1:2), a onda je Kalaba i letos, tokom priprema za EP, bio precizan protiv Austrije u Beču, kad je takođe prepolovio zaostatak (1:2).

Mala osveta i velika prilika Dragana Stojkovića da opet ubedi narod da mu veruje

Lako ćemo se setiti da smo u napetoj utakmici sa Bugarima, kad je trebalo potvrditi plasman na EURO, morali da se oslonimo na skokove Miloša Veljkovića i Srđana Babića, pa su dvojica naših štopera glavom u Zaječaru pogađali mrežu u efikasnom remiju (2:2). I onda ova snalažljivost Alekse Terzića u Cirihu.

Od poslednjih 15 golova reprezentacije Srbije pet su delo defanzivaca: štopera i levog beka. Trećina golova u tom periodu stigla je kao posledica njihove umešnosti, što sugeriše da je stručni štab dobio rešenje više u situacijama kad zataje prva i druga puška.

Naročito sad, kad nemamo u selekciji više Dušana Tadića, da spaja Mitrovića sa golom, niti Sergeja Milinković Savića, koji je uglavnom počinjao mečeve, pa su i na njega rivali morali da motre, što je ostavljalo više prostora centarforovima da se razmahnu, dobro je imati alternativna rešenja.

Najbolji od svih đaka prvaka

Koliko dobro, pokazuje sledeći podatak.

Ovih pet golova defanzivaca postignuto je na poslednjih 16 utakmica. Na 31 pre toga, dakle praktično duplo većem uzorku, isti broj i to u režiji Strahinje Pavlovića (Jamajka, Kamerun), Nikole Milenkovića (Luksemburg, Jordan) i Strahinje Erakovića (Jordan).

Nešto se promenilo.