Priča puna tradicije i istorije: Trećeligaški derbi OFK-a i Zemuna, 1.000 ljudi i transparent o kome će se pričati

„Na vetrovitoj Karaburmi“... Stara je novinarska poštapalica kojom je počelo na hiljade izveštaja sa utakmica OFK Beograda.

Danas nije bilo vetra na na tom čuvenom mestu. Jako popodnevno sunce probilo se kroz gustu beogradsku maglu i obasjalo Omladinski stadion pozivajući na derbi. Ne onaj večiti, najpoznatiji srpski, već onaj stari beogradski. Samo da nam se Zemunci ne uvrede...

OFK Beograd i Zemun.

Priča puna tradicije i istorije. Originalno rivalstvo koje je opstalo uprkos svim posrtanjima i nedaćama. Stari šmekeri beogradskog fudbala...

Danas trećeligaši u borbi za kartu koja vodi u Mozzart Bet Prvu ligu Srbije. Nekad ozbiljne face srpskog fudbala danas su daleko od slavnih vremena. Ali rivalitet je opstao. I dalje tinja nada da će se vratiti romantična vremena. Zemun je treći na tabeli, OFK mesto ispod. A samo prvi ide „gore“... Dakle, ulog je veliki. Očekuje se „prava prvenstvena“, na gol manje.

Danima unapred na Karabrumi je vladala radna akcija da se stadion sredi, očisti i da se OFK pokaže kao pravi domaćin u derbiju. Momci koji vode društvene mreže Romantičara napravili su spektakularnu internet kampanju. Da im pozavide i „admini“ večitih.

Nekih satak pre početka meča, seli smo na domaću kafu u obližnju kafanu. Stižu i navijači Zemuna. Oko stotinak njih. Pod pratnjom policije jer ipak je reč o derbiju i meču visokog rizika. Traže pivo, konobar nevoljno sleže ramenima i podseća da se to ne sme u okolini stadiona kada su ovakve utakmice u pitanju... Policija motri sa nekoliko metara.

„Brate, snađi se. Smisli nešto. Vidi se da si iskusan“, kažu krupni momci iz Zemuna.

Nije ih konobar „izdao“. Stiže kapućino u plastičnim čašama. Ali „kapućino od šljive“... Kreće i pesma. Stižu i mlađe snage. Žarkovci, na granici između osnovne i srednje škole. Za njih nema napitka od šljive, iskusne kolege im naručuju pepsi.

Sve je veća gužva oko Omladinca. Iskreno, nismo baš očekivali od Beograđana da se u dva popodne toliko zainteresuju za trećeligašku utakmicu. Jer često ih nema ni 500 na superligaškim utakmicama. Ali to je ta romatična čar OFK-e i Zemuna. Imaju svoju priču koja živi i dalje, imaju ljude koji ih bezrezervno vole.

Imaju i svoje pesme. Nisu to samo preprevane melodije sa najvećih svetskih stadiona. Ide tekst uz melodije Alise, Cece, Aca Pejovića... To je njihov fazon. Zato su i posebni.

Na suprotnim stranama tribina po stotinak najvernijih „singidunuma“ i „taurunuma“. Slivaju se i stotine „običnih“ navijača. Staro i mlado, muško i žensko. Sveukupno oko 1.000 duša na trošnom stadionu OFK Beograda. U loži koju kao i ceo Omaldinac jede zub vremena, poznate face poput legendarnog kapitena Gige Zelenovića, zakletog Romantičara Švabe Đurđevića, nekadašnjeg Obilićevog žestokog momka Kuzmana Babeua.

A i na klupama su poznata lica. Sa nesto većim stomakom nego pre dvadesetak godina, ali isto onako nabijen i jedar Nenad Grozdić, grmi sa klupe Romantičara. Zemunce predvodi Saša Štrbac, a kapiten je iskusni Marko Đalović.

Sam početak utakmice je nagovestio kakav nas fudbal očekuje. OFK kreće sa centra i odmah duga lopta u aut... Prolaze minuti, solidno se trči, ali niko ništa ne rizikuje. Nema šansi, nema šuteva, nema driblinga. Duel za duelom, seckanje igre, više loših nego dobrih pasova...

Bez šanse prvih pola sata, a Zemun je za nijansu bolji. Iskusni Nenad Kiso je šutem sa 20 metara prvi zapretio. Lopta ide iznad prečke. Možda i najlepši momenat meča je bio oštar centaršut Zemunove „trojke“ sa levog krila, kada je kroz vazduh zaplovio neko od gostujućih ofanzivaca i zamalo uhvatio spektakularne makazice. Na tribinama se promilo prvo „uuuh“..

OFK je bio bez šanse u prvom poluvremenu, ali je zato počeo drugo u uraganskim stilu. Dobrih petnaestak minuta je trajao pritisak Romantičara. Bajić je promašio zicer sa peterca posle sjajnog centaršuta Jovanovića. Još jednu dobru priliku imao je Bajić, predriblao golmana, pa otišao ukoso i spetljao se. Sve se završilo bezopasnim šutem.

Na tribinama zanimljivije nego na terenu. Prolomio se aplauz kada su navijači Zemuna istakli transparent:

„Spasite OFK Beograd“.

Apaluz je još trajao kada su gosti napravili foru i istakli nastavak rečenice:

„Da bi mogli da vas k...mo“.

Dobro, jeste ružno, ali je šmekerski, pa su i na tu foru domaći odgovorili apaluzom. OFK i Zemun, kao pas i mačka. Ne vole se a ne mogu jedno bez drugog.

Zadimila je i plavo-bela tribina. Kuvalo je na sve strane. Osim na terenu. Tamo i dalje „nula“. Prava prvenstvena... Viče Grozdić sa klupe, ali džaba. Nema goriva u domaćima da stisnu posle onog talasa napada na početku drugog poluvremena. Začuo se i poslednji sudijski zvižduk.

Ništa-ništa. Ni daška vetra, da makar malo zaljulja mreže...

I zaista, šteta što nije bilo golova, međutim ne vidi se razočaranje na licima posetilaca. Nije ovo obična utakmica gde se dođe samo da bi se video gol ili pobeda. Ovo je nešto više. Prisustvo malom beogradskom „El Klasiku“ je više oda tradiciji i istoriji. Poštovanje slavnih vremena. Vera i nada da će jednog dana opet udariti neki Bane Ivanović na nekog Nešu Milijaša.

Odlaze igrači OFK Beograda pred tribinu sa najvernijim pristalicama. Apaludiraju jedni drugima, a Karaburmom se ori:

„Beograde, Beograde, sa nama i u nama živiš ti...“

I to je suština. Živi OFK-a, živi Zemun. Nadamo se još dugo...

Pišu: Aleksandar Gligorić i Predrag Dučić