Priče Felipea Mela: Sa 15 godina diler mi je pretio da će me upucati; De Bur nema pojma o fudbalu

Kao igrač je bio živa vatra, bure baruta koje može da raznese sve oko sebe za sekund. Ali, Felipe Melo verovatno nije mogao drugačije da se probije do velike scene. Uzavreli temperament formiran je u jednoj od najopasnijih favela u Rio de Žaneiru, čak je sam Felipe jednom priznao da, ako se ne bi bavio fudbalom, verovatno bi bio ubica.
“Sa 15 godina u Brazilu, našao sam se licem u lice sa visokim tetoviranim narko-bosom. S vremena na vreme, družio sam se sa takvim ljudima. Jednog dana, taj čovek me je odveo na stranu, pogledao me u oči i rekao da će me upucati ako me ponovo vidi da se motam opasnim krajevima, “imaš budućnost u fudbalu, ne želim da te vidim ovde”. Poslušao sam ga.  Ne znam šta se desilo sa njim, mislim da je mrtav”, rekao je Felipe Melo u razgovoru za Gazetu delo sport.

Ispostavilo se da je čovek bio u pravu. Felipe je imao veliki potencijal, savršen prototip defanzivnog veziste, čak sa svim bubicama i ludorijama. Talenat i surov rad doveli  su ga do dresova Juventusa i Intera. Samim tim, imao je prilike da igra “Derby d’ Italia”, a novi se igra za vikend. Melo nema dilemu za koga će navijati.
“Inter je u mom srcu. Kod kuće još uvek imam uramljenu naslovnu stranu Gazete posle gola Veroni kad sam otišao da poljubim ženu. Bilo je to 2015. godine, a naslov je bio “beg do poljupca”. Kad me je Roberto Manćini zvao da dođem, nisam oklevao ni sekundu. Žao mi je što nisam duže ostao”.

Ipak, period u Interu imao je I tamniju stranu. Melov temperament nikako nije pogodovao onome što je želeo Frank De Bur koji je došao posle Manćinija i najblaže rečeno – nije se snašao.
“On nikada nije ništa razumeo o fudbalu, nesposoban je. Sećam se koliko je loše pričao o Gabrijelu Barbosi, zvao ga je “Gabi-bivši gol”. Nije pričao italijanski, niko ga u svlačionici nije voleo, bio je mekan. Ustvari, izdržao je samo tri meseca i otišao. Posle toga je svuda ređao katastrofalne rezultate. Hvala Bogu što je posle njega došao Stefano Pioli”.

Priča o dolasku u redove Nerazura postojala je još 2009. godine. Brazilac je tada odigrao odličnu sezonu u Fjorentini i dodatno privukao pažnju na sebe posle sjajnog perioda u Almeriji kod Unaja Emerija. Interes je pokazao i Juventus što se pokazalo ključnim.
“Korvino mi je rekao “ili ideš u Torino, ili ideš u Torino. Nemaš drugog izbora”. Bjankoneri su platili klauzulu od 25.000.000 evra i u ceo dogovor uključili Marka Markionija. Navijači Fjorentine to nisu dobro primili I mnogo su me kritikovali. Moja prva ćerka je rođena u Firenci, volim taj grad”

U Juveu je proveo dve sezone. Bio je to period u kojem klub Stara dama nije bila važan faktor u Seriji A, pa Melo nije uspeo da se okiti trofejom.
“Lepe uspomene me vežu za Torino. Odigrao sam skoro sto utakmica u Juventusu, ali sam bio mlad i nezreo. Napravio sam na desetine grešaka i za svaku od njih skupo platio. Sećam se kad sam izgubio loptu, a publika krenula da mi zviždi. Počeo sam da psujem i rekao im da svi idu dođavola. Kad sam stigao kući, supruga me je izgrdila. Bio sam kao dete, svađao se sa svima, uzvraćao, bio sam mrzovoljan, nervozan. Čak sam i sa Đorđom Kjelinijem svađao, što je poznato. Sad smo se pomirili”.

Kroz čitavu karijeru ostao je upamćen po nadimku Pitbul. Za igrača njegove naravi i stila igre, reklo bi se – savršen.
“Voleo sam da me tako zovu. Ljudi me pamte samo po grubim startovima i lošim faulovima, ali sam uvek imao kvalitet. Pogledajte Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi, imao sam najbolju asistenciju turnira, ono kad je Robinjo dao gol protiv Holandije. Vertikalni pas od 20 metara kojim sam ga izbacio pred gol. Na toj utakmici sam dobio i crveni karton”, ispričao je Melo.