Primera dočekala novi par idola, a da nisu Mesi i Ronaldo: lako je igrati fudbal sa Grizmanom i Belingemom

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida)

Otkako je nestao rivalitet Mesi – Ronaldo, Španci su u potrazi za novim generacijskim idolima, fudbalerima Primere u evropskom vrhu, harizmatičnim liderima timova, koji bi po pravilu trebali biti Real i Barselona. Pre sezonu ili dve, mediji su videli mogući duel oprobanih veterana kao što su Benzema i Levandovski, ali, jedan je završio u Saudijskoj Arabiji, a drugi je daleko od najboljih izdanja. Čekao se garantovani uspeh koji bi predstavljali Embape ili Haland, ali su se atraktivnije novčane i fudbalske ponude ipak nalazile izvan Pirinejskog poluostrva.

I tako, ove sezone, stiže neobičan novi par idola. Nametnuli se sami, relativno neočekivano. Džud Belingem je neosporno skupo plaćen i mnogo je obećavao, ali ni Florentino, pa ni sam Džud, nisu mislili da će za samo tri meseca svi zaboraviti na galaktičkog Embapea i klanjati se novom božanstvu u belom. Nasuprot njemu stoji svima već dobro poznati Antoan Grizman. Atletiko, ne Barselona. Čolov vojnik, ne majstor atraktivnih driblinga. U svojoj 15. sezoni u Španiji zaradio je ponovo mesto jednog od najboljih igrača Evrope.

Na prvi pogled se može učiniti da poredimo kruške i jabuke. Počevši od fizičkog izgleda, snage, visine, dobi, načina na koji igraju njihovi timovi, pa čak i teoretske pozicije na terenu, apriori ne deluju kao elementi komparativne analize. Grizmana i Belingema zbližavaju dve suštinski bitne karakteristike. Totalni fudbal i timska igra. Ove sezone španska liga je idole pronašla u fudbalerima koji igraju za ekipu, oko kojih se organizuje tim i čija se mapa kretanja ne šareni jedino na golmanskoj poziciji.

Belingem ima 20 godina, Grizman 32. Obojici im je zajedničko da su prve značajne fudbalske korake napravili van domovine. Francuz sa 18 godina u Real Sosijedadu. Englez, posle jedne sezone u Birmingemu, sa 17 u Borusiji. Jedan se bez oklevanja odlučio za Real nasuprot Premijer ligi. Drugi je fascinirao Francusku kada se pojavio u reprezentaciji, jer ga nikada nije videla na svojim stadionima.

„Hej Džud“ je za samo par meseci osvojio Španiju. I to kao jedan od onih retkih primeraka koje vole i njegovi i tuđi i kojeg bi svaki roditelj rado prihvatio kao uzor za svoje dete. Talentovan, u sjajnoj fizičkoj formi, radnik, lider, timski igrač, simpatičan i nasmejan. Mada, isti opis se može primeniti i na Malog princa. Slaba tačka mu je možda jedino to što nije lider u pravom smislu. U Atletiku je lider samo jedan i zove se Simeone.

Grizman strelac protiv Atletika – kvota 3,50

Što se tiče igre, Belingem je kao sveterenac, već u Borusiji osvojio fudbalski svet i Real je bez reči platio transfer 103.000.000. Precizni pasovi, stvaranje prilika, centaršutevi, igra u odbrani, odlična tehnika – sve ove odlike bile su poznate. Ono što nije bilo očekivano su golovi i učinak koji dostižu cifre Kristijana Ronalda.

Grizman se od napadača se pretvorio u polivalentnog fudbalera koji je u stanju da igra na svim pozicijama u ofanzivi, kao i da se pomera na sredinu terena i u odbranu. Sve što radi u poslednje vreme ide mu od ruke, i to u velikoj meri objašnjava sjajnu igru i rezultate Atletika koji deluje kao da igra sa igračem više.

Obojica igraju za ekipu, a i ekipa igra za njih. Premda je stil drugačiji, i u Atletiku napadači i srednji red trpe mnogo više nego u Realu gde ofanzivni fudbaleri deluju slobodnije, i Grizman i Belingem se kreću između linija. Ančelotijev romb o kojem se govori od početka sezone, daje mogućnost Belingemu da iznenadi u kaznenom prostoru iz drugog plana i da se pomera prema golu. U Simeoneovom sistemu Grizman se vratio nekoliko koraka unazad da kreira igru. Obe ideje funkcionišu odlično.

Duel i na reprezentativnom nivou (© Reuters)

Ako pogledamo statistiku Belingem uopšteno gledajući ima za nijansu bolji učinak. Poređenje na portalu Vajskaut pokazuje da su obojica su do sada postigla 13 golova, s tim da je Englez u prednosti sa 0,79 golova po utakmici, u odnosu na Grizmanovih 0,62. Asistencije i uspešne akcije u napadu takođe su na njegovoj strani, ali i akcije u odbrani – 6,86 naspram 5,23. Grizman je precizniji u dugim pasovima i centaršutevima. Belingem je bolji u driblinzima.

Mnogi, ipak, smatraju da Francuz ima prednost, jer je važniji za kolektivnu igru Atletika. Tako na primer novinar Aksel Tores navodi da Grizman razigrava tim, dok Belingem više finišira. Nekadašnji Atletikov napadač Kiko Narvaes je ubeđen da niko ne doprinosi ekipi kao Grizman:

„Neko daje golove, neko igra sjajan fudbal, on radi sve“.

Smatra ga najkompletnijim fudbalerom ove godine, i postavlja ga čak ispred Halanda, jer „poseduje kvalitet četiri igrača u jednom“, a Tijeri Anri je zadivljen zemljakom:

„On je kao vino. Stariji je, sve je mudriji. A glava je izuzetno važna u fudbalu.“

Krađa veka

Belingema zovu „vanzemaljcem“ (Haland), „genijem“ (Embape), Ančeloti ga otvoreno poredi sa Zidanom, a za Butragenja je njegov dolazak u Madrid je blagoslov. Bivši trener Borusije, Edin Terzić ističe da Nemci mnogo rade sa talentima, ali da se takav kao Džud retko viđa. Sad kad vide da je već prešao broj pogodaka koje je postigao u celoj sezoni u Dortmundu, misle da su ga prodali previše jeftino.

Medijski odjek nije i ne može biti merilo, jer pompa koja prati Realove igrače je teško dostižna. Oko Belingema blešti galaktički sjaj i propaganda za koje se mnogi boje da će ga pokvariti. Geret Bejl mu je nedavno poslao poruku da mora da igra Realovu igru, da se ponaša onako kako mediji to traže od njega i bude poslušna marioneta, jer u protivnom neće dobro proći.

Samo što Džud nije Bejl. Sjaj mu nije mrzak, ali ga ni ne ometa. Mnogi to objašnjavaju prolaskom kroz nemačku školu fudbala i sticanje vrednosti koje predstavlja Borusija. Na poslednjoj utakmici Lige šampiona neumorno je ubacivao lopte u kazneni prostor da bi se Hoselu iskupio za promašaje. A kada je 13 godina stariji Hoselu u 94. minutu konačno pronašao mrežu, Belingem ga je otpratio do navijačke tribine da mu pruži podršku.

Grizman nikada nije bio pod takvim svetlima reflektora. Kada je pokušao da se uporedi sa Mesijem i Ronaldom, kada je snimio dokumentarac o svom (ne)prelasku u Barselonu, ili kada je poverovao da mu je potreban veći tim da bi stekao individualni prestiž, žestoko se opekao. Izdržao je udarac, trpeo uvrede, i Metropolitano ga ponovo obožava. Kada su ga nedavno upitali da li se vidi za istim stolom sa Halandom, Embapeom i Belingemom odgovorio je da on sedi za stolom koji je izabrao, da uživa, i da je dobrodošao ko god hoće da se pridruži.

Znate šta znači biti reprezentativac? To je ono kad Mali princ obuče plavo

I jedan i drugi se lepo osećaju za svojim stolovima i zauzimaju počasno mesto.

„Igrati sa Grizmanom je jednostavno. Sve radi valjano. I uvek se smeje.“, izjavio je pre nekoliko dana Rodrigo Rikelme.

Mišljenja su slična i u taboru Reala:

„Belingem ima neverovatnu ličnost, nije nikakvo čudo što se tako brzo uklopio“, objasnio je Modrić, dok je Rodrigo dodao: „Još smo u čudu“.

Španci su srećni sa svojim novim i starim idolom. I mada se u Evropi za sada ne slažu sa njima, jer je na poslednjoj rang listi za Zlatnu loptu, Grizman je bio na 21, a Belingem na 18. mestu, domaća publika je zahvalna za fudbal čija dva glavna predstavnika nisu egocentrični individualci, nego simbol složnosti, dobre atmosfere i kreativne kolektivne igre.

PIŠE: Ognjenka MARIĆ