Princ Rima otvorio dušu: Još razmišljam o onoj ponudi Reala, sumnjam da bih opet rekao "ne"

Serđo Pelisije je nedavno odlukom da izađe iz penzije u 42. godini i pomogne novoformiranom Kjevu da se pokrene sa mrtve tačke pokazao ljubav koja ne poznaje granice, ali kada govorimo o privrženosti jednom klubu i beskrajnoj vernosti u italijanskom fudbalu, na pamet padaju tri imena – Frančesko Toti, Paolo Maldini i Aleks Del Pjero.

Kada govorimo o jedinstvenom slučaju Princa Rima, dovoljno je podsetiti da je Romanu Abramoviču poručio da može da ga ima samo ako kupi Romu, odnosno da je odbio basnoslovne pare od Real Madrida kako bi postao deo Galaktikosa.

Danas Toti uživa u miru fudbalske penzije i slavi koja ne bledi. U velikom intervjuu za britanski list Gardijan Toti je govorio mnogim stvarima – izazovima posmatranja fudbala sa strane, momentima “šta bi bilo – kad bi bilo“, novim poduhvatima, zašto nikada nije otišao iz Rima, kako je njegova porodica odbila ogroman novac od Milana, životu, kao i tome da li svom 15-godišnjem sinu Kristijanu dozvoljava da ga pobedi u fliperima...

“Ne dozvoljavam mu. Stvari u životu moraju da se zasluže, ne poklone“, odmah Toti pogađa u metu.

Nedelja, 15.00: (2,30) Italija (3,40) Belgija (3,35)

Teško je bilo šta drugo očekivati od čoveka koji je celu karijeru gradio na temeljima zasluga i do uspeha dolazio težim putem, ne tako što se priklanjao bogatijim fudbalskim carstvima... Legendarni Dijego Armando Maradona ga je nazvao “najboljim fudbalerom kojeg je ikada gledao“, a posle 25 godina karijere, više od 300 golova i samo jednog osvojenog Skudeta kaže da nema za čim da žali.

“Nisam neko ko danas sedi u fotelji i razmišlja šta je mogao da postigne da je birao drugačije. Uradio sam sve koliko sam mogao i uzeo sve što mi se pružilo“.

Kaže da mu jedan Skudeto u rodnom gradu i klubu svog detinjstva znači kao deset u drugom timu. Jedinu titulu šampiona Italije podigao je davne 2001. godine.

“Grad u kojem si rođen uvek je najlepši na svetu. To je istina, svakom je grad u kojem je rođen i živi drugačiji od svih ostalih, ima poseban šmek. Za mene je Rim zaista najlepši grad na svetu. Na kraju smo svi jednaki. Neki više, neki manje“.

Toti nakon poslednje utakmice u karijeri (©Reuters)

Upitan da napravi paralelu između današnjeg fudbala i onog iz vremena kada je on počinjao, Toti je napravio jasnu razliku. Nekada se igralo iz ljubavi, danas zbog novca.

“Počeo sam da igram fudbal u drugačijim vremenima. Bio je to potpuno drugi fudbal u odnosu na današnji. Fudbal je tada bio satkan od ljubavi, privrženosti prema navijačima. Bilo je mnogo lakše igrati za klub koji voliš, za koji navijaš. Nije mala stvar igrati 25 godina u jednom klubu, biti kapiten, jedan od najvažnijih igrača. Uvek se meriš sa drugima. Da vam kažem – nemoguće je meriti današnje vreme sa prošlim. Danas je sve biznis. Ideš tamo gde ćeš da zaradiš najviše. I to je fer, zar ne?“

Kada pročitate ovako nešto od Totija, mnogi bi verovatno pomislili da se penzionisao pre četiri decenije, ne četiri godine. Kao i mnogi, Toti je takođe imao šansu da uzme, za ono vreme, basnoslovan novac od Real Madrida koji ga je zvao 2006. godine. Da je pristao da se preseli u Madrid postao bi najplaćeniji igrač planete tada. Ali, nije. Bio je to jedan od tri momenta kada je Toti zaista mogao da napusti svoju Romu. Prvi je došao kada je imao svega 12 godina, kada je čuveni sportski direktor Milana Arijedo Braida lično pokucao na vrata Totijeve porodične kuće i pozvao ga da pređe u mlađe kategorije Rosonera. Drugi se dogodio u sezoni 1996/97, kada je trener Rome Karlos Bjanki želeo da dovede Jarija Litmanena baš na Totijevu poziciju...

Osvajač Mundijala iz 2006. godine je u svojoj autobiografiji otkrio da je Milan “jedini tim u kojem je želeo da igra pored Rome kao klinac“, ali da su on i njegovi roditelji odbili tada ček na 150.000.000 lira, što je u današnjoj valuti 75.000 evra. U to vreme bio je to ogroman novac.

“Odluku sam doneo sam, svojom glavom. Roditelji su mi često davali savete i uvek je ispravno slušati ih. Ali, tada sam bio mlad, znao sam da je budućnost moja, želeo sam da ostanem“.

Detalj iz susreta protiv Reala 2004. godine (©Reuters)

Real Madrid je druga priča. Toti je taman napunio 30 godina, postao je osvajač Svetskog prvenstva sa Italijom, a dobio je poziv kakav bi malo ko odbio. Blankosi su pokušali da ga angažuju i pet godina ranije, ali je Roma tada odbila da uopšte sedne za pregovarački sto. Te 2006. godine je Totijeva karijera bila na najvećoj raskrsnici...

“Naravno da sam razmišljao o odlasku u Real. Bilo je dana kada sam jednom nogom bio u Madridu, drugom u Rimu. Ali i tada sam, kao što sada to tvrdim, odgovorno i iskreno, iz srca doneo odluku da ostanem. Osetio sam da treba da ostanem i kada te takav osećaj vuče – nemoguće je da odeš“, priča Toti i dodaje:

“Gledajući sada na to, da sam rekao NE Real Madridu, ostaje malo sumnje u meni. Real Madrid je tada bio jedini tim u koji sam želeo da odem i igram. Iskustvo u drugoj zemlji moglo je da bude tako divno, za mene, za porodicu... Ali, doneo sam odluku trezveno i nisam pogrešio. Mislite li i vi tako“, pita se živa legenda rimskog kluba.

Autor intervjua piše da se Toti nekoliko puta tokom intervjua vraćao na reč “destino“ (sudbina), dok je govorio o ključnim momentima karijere.

“Sve nas čeka određena sudbina, ali bitno je da je prigrliš. Živiš dan, po dan, živiš ono što je ispred tebe. Ideš korak, po korak, shvataš da te čeka mnogo toga“.

I danas žali zbog načina na koji je okačio kopačke o klin. Promena na vrhu kluba donela je čistku koja nije zaobišla Totija. Rečeno mu je samo da je njegovo vreme isteklo, posle čega su ga ljudi iz kluba da li pre gradskog derbija protiv Lacija u proleće 2017. želi da izađe pred navijače i kaže nekoliko reči. I to je bilo to...

“Nikada ne želiš zaista da prestaneš (da se baviš fudbalom). Iskreno, nisam odluku kluba prihvatio dobro na početku. Ali, polako sam sebe vremenom nagovarao na razmišljanje da je to zapravo prava stvar za mene“.

Toti iz mlađih dana (©Reuters)

Takođe mu nije pravo zbog toga što ga klub i dalje nije vratio da preuzme jednu od vodećih funkcija...

“Nisam srećan zbog toga, jer mi je Roma uvek bila ispred svega ostalog. Ali, to je sve sudbina. Valjda... Sada, kada bi me neko pozvao, morali bismo prvo dobro da razgovaramo o svemu, pa bih razmislio“.

Danas se bavi menadžerskim poslom, ima svoju agenciju za skautiranje mladih talenata...

“Ideja mi je da nađem nadarene fudbalere i pokažem im pravi put. Ne znam da li će biti jednostavno, ali uradiću sve kako bih uspeo“.

Priznaje ipak da neće novim generacijama usađivati svoje fudbalske ideje.

“Ne, nikakve lekcije im neću davati. Postoje neke stvari koje jednostavno imaš u sebi, inače će teško biti da se dostigne određeni nivo. Sa željom, žrtvovanjem i odlučnošću, možeš da postigneš nešto. Talenat dolazi u tebi. Talenat ne može da se stekne radom“.

Za kraj, da li će naslednik Kristijan postati pobednik kao tata?

“Videćemo. Nadam se da hoće“.