Problem u naznakama: Spori početak Rikarda Gomeša
Vreme čitanja: 4min | ned. 17.07.22. | 08:12
Čeka se Dijabate da ga rastereti u napadu
Na papiru deluje da problema nema – na terenu ima. I te kako. Kako je počelo, postoji bojazan među Partizanovim pristalicama da će eskalirati. Niko to u Humskoj ne želi naglas da izgovori, možda je i rano za zaključke, mada se šapuće: Rikardo Gomeš je u novu sezonu ušao sporije nego u prethodnu.
Kraj njegovog imena su dva gola. Kad se tako pogleda, razloga za brigu nema, jer je na istom obračunu utakmica i pogodaka bio u prošlog leta. Ako se zagrebe ispod površine može da se uoči da Afrikanac nije (još) ubojit kao što je bio s početka minulog ciklusa. Oba gola u Mozzart Bet Superligi dao je na identičan način, sa bele tačke u nadoknadi vremena. U Ivanjici je stavio tačku na ubedljivu pobedu nad Javorom (4:0), u Nišu spasao Partizan poraza (3:3). Uz Bibarsa Natha je najefikasniji crno-belih u uvodnih 180 prvenstvenih minuta i taj statističko-laički pristup stvarnosti svedoči da je je sve u redu.
Izabrane vesti
Nije.
Razlog je u saznanju da Rikardo može više. Dokazao je to na startu prethodne borbe za bodove, kad je delovao kao da je lansiran iz katapulta. Ni tad nije prošao kompletne pripreme, kao ni sad. I tad je odigrao samo jedan kontrolni meč pre prvog zvaničnog, pa je bilo drugačije. Pokorio je Novi Sad, duplom porcijom golova Proleteru (devet i 12. minut) – doduše, postio protiv Vojvodine – onda pogađao u seriji: Voždovac, Novi Pazar, Kolubara, niški i kragujevački Radnički, Mladost i Spartak. U prvih osam rundi devet golova. Nijednom iz penala. Svaki put iz otvorene igre. Znači – može. Potvrđeno na primeru oborenog rekorda Mateje Kežmana (38 golova u svim takmičenjima).
Čini se da je upravo to problem Rikarda na početku mandata Ilije Stolice. Kod Aleksandra Stanojevića je igra bila „nameštena“ isključivo za njega, maltene je svaku akciju završavao i saigrači su znali da kad lopta dođe do povratnika iz arapskog sveta sledi šut. Često precizan. Dolaskom novog šefa stručnog štaba Partizan je promenio stil, nije više toliko usmeren na bokove – muči se uočljivo Kvinsi Menig – više se lopta gura kroz centar terena, gde dejstvuju Saša Zdjelar, Patrik Andrade i Bibars Natho, u takvoj postavci sa „skupljenim“ veznim redom Gomeš je u velikom broju situacija okrenut leđima golu rivala. Takav je bezopasan. Maltene neupotrebljiv.
U Ivanjici je ograničen tek na dva pokušaja (od kojih je jedan blokiran) i detalj kad je tražio jedanaesterac, dok je na Čairu prvi i jedini put zapretio tek po isteku pola sata (lako mu odbranio Drobnjak), da bi se sledeći put u krupnom kadru pojavio tek kad se spremao da izvede kazneni udarac u nadoknadi. Sve ostalo je bilo daleko od gola, kontakti sa loptom bili su daleko od šesnaetserca, u zoni gde su ga igrači Radničkog lako kontrolisali. Rikardo nije fudbaler, kakav je pre njega na toj poziciji, primer radi, bio Umar Sadik, koji će se zaleteti na rivala, pretrčati ga i okončati akciju. Njemu mora lopta da se „donese“ da bi postao egzekutor. To zasad ne funkcioniše, jer je odsečen, bez odgovarajućih saradnika. Ili makar onih na koje je navikao.
Možda hoće ulaskom u prvi tim Fusenija Dijabatea. U Partizanu nestrpljivo čekaju da vide na delu novajliju iz Trabzona, da krlni napadač bude ono što je pet, šest godina predstavljao Leonardo da Silva Soza. Veruje se da bi pojavljivanje Dijabatea moglo da rastereti Gomeša, tako što bi mu ostalo više prostora, jer će rivali morati da motre na momka poreklom iz Malija, a tako nešto bi moglo da se desi već na meču sa TSC-om.
Drugi veliki problem u najavi je što Partizan za Rikarda Gomeša nema alternativu. Marko Milovanović kao sličan tip centarfora je otišao u Almeriju, iz Humske je nagovešteno da niko neće biti angažovan kako bi se pružila šansa Samedu Baždaru u perpsketivi, a talentovani Pazarac nije klasičan napadač. Nisu ni Kvinsi Menig, ni Filip Holender koji se tu povremeno pojavljuju. Nevolja za crno-bele nastaje kad moraju da reaguju u nepovoljnim okolnostima, jure rezultat kao što je bio slučaj u Nišu. Onda se Ilija Stolica okrene ka klupi i ne vidi nikog ko bi mogao umesto Rikarda Gomeša, još manje s njim da čini partnerski odnos.
Dok uprava ne reaguje, kao što je trebalo. Ne juče, nego prekjuče. Pojačanja, pod hitno.