Prostrla se tmina po svetu, izlive gneva trpe dotučeni, igraće Palestinci za radost življenja

Kako je bolno kad se osnaže predatorski instinkti i poremećenost sveta poraste. Nisu potrebne klimatske, ekološke ili zdravstvene katastrofe, rastakanje radosti življenja prouzrokovaće ljudi sami. Ne mogu nažalost sportisti da utiču na sprečavanje civilizacijskog potonuća, da iza njih ostane zabeležena borba za onu iskonsku radost življenja, jednu od retkih vrednosti koju bi morao da neguje svako ko dočeka jutro živ i dobrog zdravlja. Palestinski fudbalski državni tim iz očiglednih razloga kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo 2026. godine igra posebno motivisan. Neki su izgubili članove porodice, neki domove, a i dalje su tu, ne odustaju i deliće istu čašu žuči do ih god bude.

Uzimajući u obzir neljudski tešku situaciju u zemlji, izabranici tuniskog selektora Makrama Dabuba samom svojom pojavom daju bar malo utehe naciji. Svojevresni je uspeh kada se tih dvadesetak momaka uopšte okupe i svi budu na broju, računajući na podatak da oko polovinu članova igračkog kadra čine igrači iz domaćeg prvenstva, a kamoli kada osvoje bod na gostovanju Južnoj Koreji (što su uradili u septembru). Novi sistem kvalifikacija za Mundijal daje više prostora mnogim selekcijama da sanjaju s više legitimeta nego ranije, a u takvom rasoloženju Lavovi Hanana dočekuju večerašnje gostovanje Iraku (20.00) u trećem kolu glavne runde azijskih kvalifikacija za planetarnu smotru.

A, dovoljno je pogledati samo simboliku tog ponositog, ali u biti tužnog nadimka palestinskog tima. Diče se Palestinci Hananom, nepobitnim geopolitički značajnim podnebljem još iz perioda kasnog bronzanog doba (što je otprilike 14. vek pre nove ere). Ipak, još od pisanja Starog zaveta podneblje na kom se rodila ideja o palestinskoj državi stavljeno je na spisak za odstrel. S jedne strane govorilo se u toj drevnoj knjizi da je "izvrsna zemlja sa smokvama i narom", ali i sa druge da tamo "žive zli ljudi koji moraju biti uništeni". Od tada su stanovnici istorijskog Hanana osuđeni da budu žrtve iskaljivanja gneva svih koji slepo misle da će postati nedostojni nečeg višeg od ovozemaljskog života, ako sa lica zemlje u nekom trenutku čovečanstva ne zbrišu hiljadama godina etiketirane negativce.

Kako bilo, svetla Levanta su za Palestince oduvek bila pogašena u manje-više svim sferama života, a tako i mogućnosti za bilo kakav sportski napredak. FIFA ju je 1995. godine priznala svojom članicom, a u kvalifikacijama za Svetska prvenstva prvi put se pojavila u ciklusu za Japan i Južnu Koreju 2002. Nije imala Palestina nikakve šanse da bude ni blizu plasmana na planetarnu smotru, u sistemu gde je Azija imala četiri sigurna predstavnika i petog u interkontinentalnom baražu. Situacija je sada dosta drugačija, jer AFC ima osam garantovanih mesta i deveto u baražu. Nije naravno Palestina među devet u Aziji po igračkom kvalitetu, ali je to već brojka koja daje pravo na san.

Nikada u palestinskom državnom šampionatu nije postojala stabilnost. Liga je podeljena po zonama, uglavnom se odigra samo nekoliko kola tokom godine, kad može i gde može. Tamošnji narod mnogo voli fudbal, ali je posećenost na utakmicama izuzetno mala jer se igraju na bizarnim lokacijama, daleko od centra grade, na totalnim periferijama, gde postoji najmanja bojazan za iznenadne napade. Konkretno je u 2023. godini oko polovina klubova iz zemlje odigralo četiri utakmice u godini, a preostala polovina po tri. I pre eskalacije aktuelnog sukoba, dok je situacija bila malo normalnija, igralo se najviše sedam, osam kola godišnje. Takva liga do pre nekoliko godina nije podarila nijednog igrača za neku relevantniju evropsku ligu, a onda se pojavio prvi pravi izdanak palestinskog fudbala kadar da zaigra na Starom kontinentu - Odaj Dabag.

Ofanzivac belgijske Šarlroe je pre nekoliko godina zaigrao za portugalsku Aruku, tamo dao osam pogodaka, prešao u Župiler ligu, ali najvažnije postao je prvi igrač posle haotičnog perioda druge intifade (između 1987. i 1993) i pokazao da Palestinac može da dostigne nivo za igranje van domovine i okolnih zemalja. Sada je 25-godišnjak jedan od nekoliko talenatovanih igrača koji imaju šanse da svoje tehničke karakteristike nadograđuju. Njegov uspeh i razbijanje stereotipa bi mogli da dovedu do ponuda iz Evrope i za druge Palestince. Momak je od igranja s krpenom loptom na kaldrmi Vitlejema dospeo do igrača klase za top 10 evropskih liga.

"Igram za moju zemllju i kad igram za klub. Palestinski narod je teško slomiti. To je narod koji ne zna šta znači predaja ili poniženje. Svi naši sportisti se suočavaju sa izazovima zbog okupacije. Moj saigrač (iz reprezentacije) Sameh Maraba je osam meseci proveo u izraelskom administrativnom pritvoru, sa statusom koji dozvoljava da vas zatvore na neodređeno vreme bez optužbi. On je samo poslednji u nizu naših igrača koji je doživeo takvu sudbinu".

Ono o čemu je Dabag govorio, samo je deo nedaća sa kojima se Palestinci suočavaju. Igrači koji žive unutar zelene linije nisu mogli da putuju na trening kamp reprezentacije. Radi se o demarkacionoj liniji koja je određena sporazumima o primirju 1949. između oružanih snaga Izraela i okolnih država — Egipta, Jordana, Libana i Sirije, utvrđenoj posle Arapsko-izraelskog rata 1948. godine. A, baš iz tih zemalja dolaze da igraju za naciju sedam, osam članova palestinske reprezentacije. Više od dve trećine stanovništva Gaze raseljeno je u prethodnih godinu dana, oko 80 odsto infrastrukture je uništeno ili oštećeno, oko 45.000 stanovnika izgubilo je život zaključno sa prebrajanjem od petog oktobra i ovo je sve samo ne običan kvalifikacioni ciklus za momke Makrama Dabuba.

Dok većina fudbalera prolazi kroz uobičajene rituale koji podrazumevaju brige o oporavku posle utakmica, sportske masaže, saniranja povreda, hidratacije i ostalih tekovina moderne pripreme, igrači Palestine provode dane nikada ne znajući da li će im tog dana biti dojavljena tragična vest o pogibiji nekog od članova porodice. Nažalost, to je najjezivija moguća istina. Napadač Mahmud Vadi je primera radi u januaru ove godine pred utakmicu Azijskog kupa dobio vest o smrti brata od strica, a još dva igrača selekcije su u poslednje dve sedmice pred početak turnira takođe ostali bez po jednog člana porodice. U međuvremenu je u martu nastradao igrač Mohamed Barakat, a nekolicini igrača je bombardovana kuća. Tamošnji savez je saopštio da su najmanje 92 palestinska - neprofesionalna - igrača ubijena u ratu, da je fudbalska infrastruktura uništena, da su njene lige suspendovane i da je njena reprezentacija mora da igra kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u inostranstvu (što je slučaj godinama). U takvim uslovima je dvadesetak grača ove jeseni u misiji da izmami osmehe ubogih sunarodnika.

Kada je palestinska reprezentacija primljena u FIFA 1995. godine, taj pojedinačni događaj imao je duboko značenje za Palestince svuda. To nije bila samo još jedna fudbalska vest, već simbol kolektivnog samopotvrđivanja kao nacije koja se bori za priznanje, slobodu i što je najvažnije, protiv svih pokušaja koji imaju za cilj brisanje jedne nacije. A gde god se pojave u poslednje vreme, Palestinci se po pravilu ne obrukaju. U januaru ove godine uspeli su da prvi put u istoriji prođu grupnu fazu na Azijskom kupu, u septembru su na startu glavne runde kvalifikacija za Mundijal odigrali nerešeno protiv Južne Koreje, a zatim su poraženi od Jordana na neutralnom terenu u malezijskoj prestonici Kuala Lumpuru 3:1. Kvalifikacije traju 10 kola i prostora za kiks ima, pošto od šest selekcija u grupi, prve dve idu direktno na Mundijal, ali će treća i četvrta u baraž, tako da prostor posoji i te kako. Šansu za bodove Palestinci imaju već večeras protiv Iraka u Basri (20.00).

Velike snage Palestinci polažu u Ramija Hamadeha. Pomenuti momak uradio je ono što mnogi od najboljih svetskih golmana nisu uspeli, sprečio je zvezdu Totenhema Hjong Min Sona da postigne gol. Samo što je malo ko znao, gledajući tu utakmicu u septembru, da je nekoliko dana pre toga Hamadeh samostalno trenirao u Jerusalimu, dok je tražio novi klub u krvavoj pozadini rata na ulicama.

"Teško je. Rat je najgora stvar na svetu. Svi, svuda, žele da žive u miru. Ne želim da gledam kako moj narod gine ovako: deca, žene, muškarci. Nije lako gledati ono što vidimo svaki dan. Mi uzimamo našu moć, našu pozitivu od onih ljudi koji nas podržavaju. Zaista igramo za ove ljude koji su sada u ratu i nadam se da će to uskoro prestati. Čak i ako imamo samo 0,001 odsto šanse, borićemo se da budemo na Svetskom prvenstvu jer smo mi ljudi koji vole da žive svoje snove“, kaže Hamadeh.

Logistički izazovi povratka kući bili bi ogromni i potencijalno nepremostivi. S tim da su moralna pitanja još veća. Jedan od znamenitih fudbalskih stadiona u Gazi, stadion Jarmuk, koristile su izraelske odbrambene snage kao logor za interniranje, a potresene fotografije sa pomenutog zdanja obišle su svet krajem prošle godine. Palestinski olimpijski komitet sada procenjuje da je u ratu ubijeno 400 sportista. Dok je FIFA preduzela neke mere po pitanju domaćih utakmica, organizacija pod vođstvom Đanija Infantina je u više navrata odbacila zahtev, poslednji put 31. avgusta.

Do tada, Palestincima ostaje da u Kuala Lumpuru, Dubaiju, Abu Dabiju i gde god već budu bili formalni domaćini, da podsećaju naciju na ponos, prkos, na opštu radost življenja. Šta god neko čoveku radio, dok god se kotrlja, zapadanje u očaj ne sme da izmami, a Palestincima i njihovim fudbalerima definitivno neće.

AZIJSKI KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO - 3. KOLO

Australija - Kina (u toku)

16.00 (4,00) Jordan (3,45) Južna Koreja (1,95)

16.00 (2,90) Uzbekistan (3,00) Iran (2,70)

18.00 (1,60) Oman (3,60) Kuvajt (6,50)

18.00 (2,40) Bahrein (3,20) Indonezija (3,10)

18.00 (1,28) Katar (5,40) Kirgistan (12,00)

18.00 (1,63) UAE (3,70) Severna Koreja (5,90)

20.00 (5,60) Saudijska Arabija (3,70) Japan (1,65)

20.00 (1,48) Irak (4,20) Palestina (7,25)