Prvi plusić u karijeri Dušana Jovanovića

Konačno je javnost upoznala Dušana Jovanovića. Ili, kako je to fino primetio Filip Stanić, komentator Arene sport, prvi put u životu mladi krilni napadač je igrao utakmicu koju prenosi televizija. Prvi put, taman da se ljudi uvere da je zaista tu, jer je dosad postojao samo imaginarno, u pričama čelnika kao potkusurivanje u očiglednom ratu ega, a ne koristi za Partizan.

Jovanović je u Nikšiću, tokom 45 minuta meča sa Budućnosti na memorijalu „Andrija Delibašić“, nagovestio da bi navijači crno-belih mogli da ga vide i u takmičarskim susretima. Samo nagovestio, jer ipak, valja znati da je cilj okupljanja u Crnoj Gori bilo sećanja ne čuvenog golgetera.

Sa stručne strane i za promociju još mladih igrača. Među njima i sina nekadašnjeg reprezentativca Srbije, Milana Jovanovića. Čekao je Dušan mesecima na priliku i u odsustvu dela igrača koji su sa selekcijama ili su povređeni dobio minute. Protiv Podgoričana je to izgledalo pristojno, dovoljno za prvi plusić u tek započetoj karijeri. Uz napomenu: timovi iz Crne Gore su kvalitetom ispod Partizanovog, intenzitzet meča je bio skroman, rivali upitnog kvaliteta. U takvim okolnostima, Jovanović je u sredu veče bio među istaknutijim fudbalerima Parnog valjka. Ušao je u dve velike šanse, za prvu se sam izborio driblingom maltene u mestu. Samo mu je malo veštija realizacija nedostajala da upotpuni učinak. Kad je te dve prilike proćerdao, verovatno psihološki uzdrman, nije iskoristio jedanaesterac u penal seriji tokom koje su Beograđani pobedili Podgoričane.

🔥🔥🔥

Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!

🔥🔥🔥

Bilo kakav zaključak bi bio preuranjen. Iz više razloga. Dušan Jovanović je tek promolio glavu. Igrao je suštinski nebitnu utakmicu. I to 45 minuta. I baš to – igrao je. Nije se takmičio. Da jeste, možda bi bolje završio akcije. Opet, ako smo kao ljudi spremni da mlade igrače osuđujemo pre nego što su zakoračili na veliku scenu onda nešto nije u redu. U Partizanu bi trebalo da neguju ono što Lanetov mali zna, a to je vic. I da ga oblikuju da fudbal nije samo zabava.

Možda je baš to razlog što ga niko dosad nije koristio u mečevima Mozzart Bet Superlige Srbije. Ni Nenad Stojaković, ni Damir Čakar dok su bili tu, a ni Srđan Blagojević otkako se vratio. Niko ne može da garantuje da će se to promeniti, međutim, kad mnogi dobijaju šansu, zašto ne bi i Dušan Jovanović.

Veći je problem kako je uopšte došao u prvi tim i kako ga je Predrag Mijatović, kao potpredsednik za sportska pitanja promovisao u seniore preko reda, zbog čega su nastali problemi na više nivoa. A kad je već tu, možda bi bilo zgodno da vidimo šta zna, koliko može, da se o Dušanu Jovanoviću ne priča o sinu fudbalera ili potezu čelnika, nego o igraču poteza.

Još da te poteze stavi u funkciju tima. To je već do struke. Ostalo je da javnost Dušana Jovanovića upozna i na takmičarskim mečevima. Ne zaboravite, tek mu je 18 godina.