Prvi prolećni pupoljci na Karađorđu

Ne, nije prekinut negativni niz protiv Crvene zvezde na domaćem terenu, koji traje već 12 godina. Nije ni ovaj derbi prošao bez krucijalnih grešaka u zadnjoj liniji i bez mnogo oscilacija u igri (3:5).

Ali, Novosađani su u 29. kolu Mozzart Bet Superlige, može se reći prvi put nakon zimske pauze (pored izdanja na Čairu, gde je Radnički sam sebi pucao u noge), pokazali da još imaju puls, da poseduju izuzetan ofanzivni potencijal i, što je verovatno i najvažnije, da im nije svejedno.

Voša je prvih 39. minuta derbija predstavila nacrt - kako bi trebalo da se igra protiv aktuelnog šampiona Srbije. Strpljivo i disciplinovano su izabranici Miroslava Tanjge u niskom bloku vrebali greške protivnika, a potom ih kažnjavali na najsuroviji način. Senzacija je bila na dohvat ruke, osećala se u vazduhu, udisala ju je publika na krcatom zapadu, kao i većina sa istočne tribine. Međutim, kada igraš protiv Crvene zvezde, potrebno je i sopstvene greške da svedeš na minimum, što Lale nisu uspele. Vojvodina je primila čak četiri gola u drugom poluvremenu, ali je utisak da je efektan pogodak Aleksandra Kataija u 40. minutu, koji je direktan proizvod već viđenih nesporazuma u odbrani, promenio tok susreta.

On je poljulao samopouzdanje i veru kod igrača Stare dame, kojima se u svlačionici na poluvremenu uvukao crv sumnje i u glave projektovao potencijalni preokret. Sa druge strane, ekipa Vladana Milojevića je isuviše iskusna da ne kazni uzdrmanog protivnika. Ipak, ono što je delilo igrače Vojvodine na ovom derbiju od onih koji su nosili crveno-beli dres u prethodnih nekoliko kola, jeste odlučnost da se bore do kraja. Da pokažu zube kvalitetnijem, a od 57. minuta i brojčano jačem protivniku, makar ih oni sve izbili. Gol Jusufa Bamidelea na dvadestet minuta do kraja meča bio je plod čistog truda i drčnosti, koja je nekada krasila Vošu u ovim derbijima. Morali su doskorašnji učesnici Lige šampiona dobrano da se pomuče da odnesu tri boda iz Novog Sada, što je sa tribina prepoznala i publika, koja je aplauzom ispratila Lale sa terena, iako ih je novi poraz doveo na rub plej-auta.

Iako ne treba slaviti poraze, što je tendencija ljudi sa ovih prostora, pogotovo kada se susretnemo sa znatno moćnijim rivalom, način na koji je Vojvodina pristupila utakmici budi nadu. Postojala je ideja u igri, ni volja igrača nije izostala, koji su i  u najvećim nevoljama, odbijali da se predaju. Vojvodinaši nakon dužeg vremena imaju povoda za optimizam -  da bi vetrovi na Karađorđu konačno mogli da se promene.

Ipak, stručni štab i navijače brine što su se čak petorica fudbalera požalila na povrede, pa ostaje da se vidi ko će biti spreman za gostovanje u Lučanima u narednom kolu. Taj meč, po svemu sudeći, odlučiće sudbinu Vojvodine – da li će iz plej-ofa nastaviti borbu za Evropu ili će skliznuti u plej-aut i spustiti zavesu na jednu od najgorih sezona u modernoj istoriji. No, činjenica da je Tanjga morao da iskoristi svih pet izmena zbog povreda govori da su igrači ostavili i poslednji atom snage na terenu. Recept kojim Lale moraju da se vode već za nedelju dana protiv Mladosti, ali i do kraja ove sezone, ukoliko žele da blagi povetarac posle Zvezde na Karađorđu, iskoriste kao zalet za finiš takmičarske godine.

Jer, sada je zaista krajnje vreme za tako nešto. Ptice su se odavno vratile u severne krajeve i ugnezdile, poslednje grudve snega su se davno otopile i cveće je procvalo na granama. Doduše, sunce je tek krajem marta obasjalo Karađorđe, nakon čega su nikli i prvi prolećni pupoljci. Videćemo da li će ovaj sastav Vojvodine dočekati i njihovo cvetanje. Ali kako kažu naši stariji, tokom marta meseca treba biti pažljiv i proračunat, ne treba se opuštati u prve sunčane dane, jer martovsko sunce i te kako zna da pokaže zube.