Rađa se ubitačan tandem: Bahar pronašao dobitnu kombinaciju, za puno dejstvo Krasoa neophodan ofanzivac Olajinkinog profila
Vreme čitanja: 4min | sub. 15.07.23. | 08:30
Napadači iz Obale Slonovače i Nigerije se ukopčali na prvu
Malo vremena bilo je potrebno Baraku Baharu da zavede red, raspodeli uloge i u Crvenoj zvezdi primeni sistem koji je dug niz godina formirao u Izraelu. Puno trke, visok presing i ubitačna tranzicija – od toga ne odustaje, ma protiv koga igrao. Srpskom šampionu se takva igra, koja ga nije krasila u toj meri prethodnih godina, isplatila na turniru u Sankt Peterburgu protiv renomiranih protivnika i očas posla je izraelski stručnjak zavredeo status čoveka čije nareebe se bespogovorno izvršavaju.
Na prvu, čini se, figura kakva je bila potrebna Crvenoj zvezdi za iskorak i prelazak na viši nivo, što direktan plasman u Ligu šampiona jeste. Kakav če utisak crveno-beli ostaviti u društvu najboljih – ostaje da se vidi. Umnogome će zavisiti i od žreba. Trenutno prolazno vreme može se okarakterisati kao i više nego zadovoljavajuće, jer vladar srpskog fudbala je u Rusiji bacio pod noge Zenit i Fenerbahče, kao i Nefči. Po svemu viđenom, a i po onome kakav ga glas prati, teško da će i u Ligi šampiona odustati od svojih postulata, koje za sada uspešno sprovodi ponajviše zbog adekvatnog profila igrača.
Izabrane vesti
Ima i do toga što je izraelski strateg manje-više dobio sklopljen tim na vreme. Nije se ponovio crveno-belima fenomen kašnjenja napadača, što jeste bila boljka prethodnih leta, pratila je Dejana Stankovića i Vladana Milojevića. I pre no što je u martu bilo izvesno da će Barak Bahar preuzeti ekipu po završetku sezone, sportski sektor Crvene zvezde zaključio je bitan posao – kaparisao je Pitera Olajinku. I sva je prilika ispostaviće se to kao jedan od boljih poteza, jer je nigerijski krilni napadač igrač profila kakav je preko potreban da bi srpski prvak dobio na ubrzanju, a Žan Filipu Krasou za puno dejstvo.
Barak Bahar je pronašao savršen spoj, upario je komplementarne napadače, lake na nogama. Naročito se to videlo u poslednjoj utakmici na Pari kupu protiv Fenerbahčea, kada je Piter leteo po terenu i dao jedan od najbržih golova u karijeri. Nešto jače od 20 sekundi bilo mu je potrebno da sprovede loptu u mrežu i ne upropasti specijal reprezentativca Obale Slonovače, koji je varkom izbacio sve ispred sebe i pustio magiju.
Rađa se ubitačan tandem. Mnogo toga će u završnoj trećini terena polaziti od Žana Filipa Krasoa, biće zadužen za kreaciju – da mu taj segment igre nije stran pokazao je u francuskoj Ligi 2, gde je minule sezone bio najbolji asistent sa 12 dodavanja za gol – a Piter Olajinka da radi ono najbolje što ume: da se ušunja iza leđa protivničke odbrane i traži pukotine.
„Pre meča smo razgovarali o tome kako ćemo da igramo i ko će da se kreće gde. Razumemo se na terenu, sjajno mi je asistirao“, poručio je Nigerijac.
Nije im mnogo bilo potrebno da se ukopčaju, Olajinki da pohvata kretnje čoveka koji se kod Baraka Bahara profilisao kao neko ko će biti zadužen za osmišljavanje, i zapravo ofanzivac njegovog profila – brz i dug korak, voli da ulazi u sredinu i zaigra kao drugi napadač – neophodan je doskoranjoj prvoj violini Sent Etjena da bi ispoljila pun potencijal.
Klasičnih “devetki” je sve manje, polako izumiru. One koje su vrhunski materijal – završe u ekipama ogromne platežne moći. Teško ih je pronaći i ispod radara. Ni Kraso nije jedan od njih, statistiku će imati samo ukoliko ima dobru zaleđinu.
U Sent Etjenu je na 12 asistencija dodao i 17 golova, skrenuo pažnju i zapao za oko sportskom sektoru Crvene zvezde, koji ga je gledao protiv Meca i uspostavio inicijanti kontakt. Pokušali su u klubu da ga podmite kapitenskom trakom i zadrže – nije vredelo. I tako je, kao i po dolasku u beogradski klub, insistirao na igri jedan na jedan, i bio najproduktivniji kada ima podršku još jednog napadača.
„Volim da igram u formaciji sa dvojicom napadača, da budem taj drugi. Navikao sam se na tu postavku igre u Lorijanovoj školi, tamo su forsirali igru sa dvojicom napadača koji su po karakteristikama drugačiji i nadopunjuju se. Dobro igram jedan na jedan, volim da napadam dubinu, dok u vazdušnim duelima sigurno znam da ću makar dodirnuti loptu”, ispričao je napadač rođen u Štutgartu svojevremeno francuskim medijima.
Dobio je u Piteru Olajinki podršku kakva mu je potrebna. No, biće zanimljivo videti do kakvih pomeranja će u navali doći kada pristigne još jedan napadač. I šta će se menjati u sistemu Baraka Bahara. Zvezdi ne manjka ofanzivno orijentisanih igrača, naprotiv. Ima ih na pretek. Zbog toga je i došlo do određenih pomeranja, pa su Stefan Mitrović i Osman Bukari zaigrali kao spoljni i tokom pripremnih utakmica ostavili zadovoljavajuć utisak. A, konkurencija za ofanzivne pozicije u timu biće još žešća kada Aleksandra Kataija prestanu da more leđa.
Što se napada tiče, definitivno Barak Bahar ne oskudeva sa materijalom sa kojim zamisli može da sprovede u delo. Ima ga na pretek za kombinatoriku.