Radnički ide u Bugarsku na ’team (re)building’: Iskrenost jedini lek

Redom. Ukoliko je uprava rešila da pruži poverenje stručnom štabu, onda ono mora biti stvarno, a ne samo deklarativno. Ukoliko trener nije promenjen sada, pred tronedeljnu pauzu, onda (osim u slučaju neke nesvakidašnje kataklizme) mora imati podršku najmanje do zime. Rukovodstvo kluba letnji prelazni rok odradilo je dosta korektno, u smislu da je od standardnih prvotimaca otišao samo Dušan Pavlović, i to za lepe pare. Bio je jako važan šraf, plus bonus, ali sa tržišnog aspekta ovo je bio idealan trenutak za njegovu prodaju. Svi ostali igrači su sačuvani, a sve pozicije u timu, sem štoperske, dodatno su pojačane.

Sve dok se u finišu prelaznog roka nisu zbila dva iznenađujuća posla – vraćen je Gboli Arijibi, koji je od kraja prošle sezone bio bez kluba, a Milošu Spasiću je rečeno da se na njega više ne računa i sklopljen je dogovor sa Radnikom o njegovom prelasku u Surdulicu. Ne ulazeći sada u to šta ova rokada fudbalski donosi ekipi, ko je od njih dvojice imao kakav učinak na Čairu, oba ta dogovora sklopljena su bez konsultacija sa Markom Neđićem i nije tajna da je to njemu jako zasmetalo.

Čak je nekima delovalo da je to urađeno kako bi mladi trener možda suptilno bio podstaknut da sam ode iz kluba, ali on pokazuje zavidan stepen samopouzdanja i stalno ponavlja kako veruje u ono što radi. Za hronično turbulentne prilike koje u Radničkom postoje sa trenerima, Neđić je dobio retko veliko strpljenje čelnika kluba i, možda će nekome zvučati sarkastično, ali još par utakmica deli ga od statusa četvrtog najdugovečnijeg trenera u eri ove uprave u poslednjih deset godina (promenila su se 24 u tom periodu) – odmah iza Lalatovića, Bataka i Drinčića.

Pritisak u kojem rade treneri na Čairu često je teško podnošljiv, ali koliki god da je trenutno, on ne može biti veći nego u prošlosezonskom plej-autu, kada je svaka utakmica bila na nož i kada je na talonu bio superligaški status kluba. Ako su svi zajedno u Radničkom uspeli da ga prebrode, valjda mogu i sada, kada je odigrana „tek“ trećina osnovnog dela lige i još ima vremena da se stvari poprave.

Osim što će sebi uvek moći da pripiše tih 5-1-1 u plej-autu, kada je Radnički opstao u eliti, Neđić na listi svojih uspeha u Nišu ima i jedan koji se ne meri rezultatima na semaforu ili bodovima u tabeli. Ima ta fraza koja zvuči malo neukusno, posebno zato što generalizuje, a izuzetaka ima na pretek, ali sa njom će se, u načelu, složiti svako ko se ikada bavio profesionalnim sportom: „igrači su kvarljiva roba“. Uvek ima neko u timu ko je nezadovoljan ulogom, ko u potencijalnoj promeni na čelu stručnog štaba vidi svoju šansu za bolji status. E, ti isti igrači su nedavno uoči utakmice sa OFK Beograd Mozzart Betom znali da je pred njihovog trenera postavljen svojevrsni ultimatum, ali nisu ga „prodali“, već su „izginuli“, pobedili i sačuvali ga. To je jako veliki resurs bivšeg trenera Grafičara i pozitivna klica za gore pomenuti ’rebuliding’.

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

Ali, isto tako, Neđić bi morao da shvati da svakim novim rezultatskim neuspehom ta priča o odličnoj igri i broju stvorenih šansi sve više liči na bajku. Tačno je, bio je i faktor suđenja na nekoliko utakmica, bilo je i drugih nesrećnih okolnosti, ali činjenica je da, maknemo li na stranu utakmicu sa OFK Beogradom, Radnički je na preostalih osam postigao mizerna tri gola! U prvom kolu je igrom, posebno u prvom poluvremenu, za koplje nadvisio Železničar. Sada, dva meseca kasnije, Željina igra deluje kao Bajernova u odnosu na Radnički.

Nema trenera koji će u korist sopstvene štete stavljati u sastav lošije igrače na uštrb kvalitetnijih, ali činjenica je da je postava koja je pre neki dan izašla na megdan Crvenoj zvezdi daleko od najbolje koju Radnički ima. Sve ima svoje razloge, igraš onoliko koliko treniraš, ali Marko Neđić mora, prosto mora – to mu je posao – da tokom ove pauze pronađe ’žicu’ Frenku Kanuteu, Gboliju Arijibiju, Igoru Ivanoviću...

Frenk Kanute (@MNPress)

Baš kao što i oni moraju iz korena da promene sopstveni pristup. Posebno ako prepoznaju da je klub iskreno stao iza trenera. Kanute je za Radnički - naravno ne po pozciji koju igra, već po efektu - nešto slično onome što je Demba Sek za Partizan ili svojevremeno, u svom piku, Kanga za Crvenu zvezdu. Najveći majstor sa loptom, čovek koji najpre može da napravi razliku, ali i najveći problem svom timu često neobaveznom igrom na vrlo odgovornoj poziciji i neopreznim startovima za „narandžasti“ karton (između žutog i crvenog). Trkački parametri su mu poražavajući, ali njegov suvi kvalitet je neophodan ovoj ekipi i tu neko rešenje mora da se pronađe.

Gboli Arijibi je zimus individualnim kvalitetom povukao Radnički iz gliba u kojem se tada nalazio na tabeli i predstavio se kao instant pojačanje, ali vremenom je počeo da čašćava svojim prisustvom, a izgleda da kurs nije promenio ni sada po povratku. Između njega i Neđića nikada nije kliknulo. Igor Ivanović mora da promeni govor tela i počne da puni statističke kolone – zbog toga je doveden – koje su prazne godinu dana (poslednji gol postigao je početkom oktobra u kineskoj drugoj ligi). Kvaku Bonsu Osei da prestane da od svog višenedeljnog oporavka pravi šou za instagram storije, već da zapne kako bi opravdao ogromne novce uložene letos u njegov dolazak.

Neđić od početka sezone kombinuje sa dvojicom obaveznih bonusa i nikako da pronađe standardnu kombinaciju, ali i ti momci bi morali nešto da ponude. Đorđe Petrović već dugo slovi za projekat kluba, stavljan je i na neke evropske liste velikih talenata - menjaju se treneri, a ni kod jednog nije prvi izbor na desnom beku. Napredak se ne vidi, samo ravna linija. Biće da nije sve do tih trenera, da je nešto i do njega. Nikola Zečević je doveden kao direktna zamena za Pavlovića, upravo njegovom nesigurnošću na startu sezone je i poremećen plan za korišćenje bonusa. Dušan Jovanović nije slučajno stasao u „inkubatoru“ na Teleoptiku, ali, dečko, moraš dati gol, to ti je u opisu radnog mesta!

Radničkom posle pauze slede mečevi sa Vojvodinom kod kuće, pa Radnikom u Surdulici, gde ove sezone nisu slavili ni večiti, pa Novim Pazarom i Železničarom u Nišu, a tu će se negde umetnuti i odložena utakmica sa Partizanom na Čairu. Neki će u takvom rasporedu videti izgovor, drugi savršenu priliku za renesansu. Da vidimo od kojih su fudbaleri Radničkog?