Radnik je bauk za Nišlije - poveo iz nehata, pobedio po tradiciji

Kojim god rezultatom da se završio duel Radničkog i Radnika (0:3), dežurni teoretičari zavere imali bi prekovremeni rad za tastaturom. To je poseban soj ljudi koji bi, da se mančesterski derbi igrao u sklopu srpskog šampionata, tvrdili da je Haland namerno “ono” promašio u 44. minutu, da bi došao prelaz iz dvojke u keca, i tu pomoći nema.

Da li je Radnik načinio senzaciju, ostvarivši prvu pobedu još od 7. avgusta, tek drugu u tekućem prvenstvu Mozzart Bet Superlige i postigavši prvi put tri gola na jednoj utakmici još od 19. maja 2022. godine - to svakako. Ali, koliko je čudno to što je pomrsio konce Radničkom u Nišu, neka kažu sledeći podaci.

Na poslednjih pet prvenstvenih okršaja ova dva rivala na Čairu, Radnički je pobedio samo jednom, uz jedan remi (0:0) i tri poraza bez postignutog gola. To su, dakle, četiri boda od mogućih 15.

Gledajući poslednjih pet susreta na domaćem terenu protiv svih ostalih aktuelnih superligaša (izuzev debitanata Železničara i IMT-a), Nišlije lošiji skor imaju samo protiv Crvene zvezde (jedan od 15 bodova). Po pet bodova su osvojile protiv Spartaka, Novog Pazara i Čukaričkog, po šest protiv Vojvodine i TSC-a, po sedam protiv Partizana i Voždovca, po 10 protiv Mladosti i Napretka, 12 protiv Kragujevčana, 13 protiv Javora.

Dalje, još od pogotka Nikole Štulića u pobedi od 3:1 u Surdulici u prvom delu prethodnog šampionata, Radnički Radniku nije postigao gol već više od 375 minuta fudbala. Na poslednje četiri utakmice – ćorak!

Opet uporednom analizom, protiv svih ostalih timova u ligi, jednako neefikasne Nišlije su u poslednja četiri duela bile samo protiv TSC-a. Svima ostalima dale su više od jednog gola (Novom Pazaru, Zvezdi i Čukaričkom po dva, Vojvodini i Voždovcu po tri, Spartaku i Javoru po pet, Napretku i Partizanu po šest, Mladosti i svom imenjaku po sedam).

A, spremali su se u Nišu neki drugi statistički parametri, pre svih onaj o prve tri pobede u nizu još od decembra 2020. godine, ali ništa od toga. Da je pobedio, Radnički bi sedam kola pre kraja osnovnog dela prvenstva prišao plej-of zoni na samo pet bodova i bio bi od nje jednako udaljen koliko i od timova u zoni baraža za opstanak.

No, ponovio se jesenji scenario – kad god je ekipa Nikole Trajkovića imala priliku da napravi ključni iskorak ka sredini tabele, vraćala se dva koraka unazad i ostajala u grupi timova koje čeka borba za goli život. Ovog puta dodatno zakomplikovana, znajući da sledi gostovanje Železničaru u Pančevu, kome je taj meč biti ili ne biti, pa duel sa Crvenom zvezdom na Čairu...

Radnički je u nedelju odigrao sasvim pristojno prvo poluvreme, pogodio dve stative, izveo sedam kornera, falilo je samo malo više intenziteta u igri, ali je delovalo da ekipa zna šta hoće. A onda, kao da je na drugo poluvreme izašao neki drugi tim, bez fokusa i energije, koji se nakon nesvakidašnjeg kiks gola potpuno raspao i kapitulirao tri puta u razmaku od 15 minuta!

“Hteli smo da vežemo treću uzastopnu pobedu, sa takvom energijom smo ušli u utakmicu. Koliko god to sada, posle ovog rezultata, zvuči besmisleno, mislim da smo dobro otvorili utakmicu, da smo pravili šanse, mogli da ih realizujemo i damo prvi gol. Na poluvreme smo otišli sa 0:0 i, možda će vam biti čudno, ali ja sam tada igračima rekao jednu stvar iz svog trenerskog, a još više igračkog iskustva u ovakvim utakmicama, da naš fokus treba da bude da ne primimo gol. Predosetio sam šta može da se desi, a verovao sam da ćemo mi kasnije imati svoje šanse. Ni iz čega, iz centaršuta, iz naše lopte na glavi, mi primamo prvi gol, ulazimo u neku nervozu, a polse drugog evrogola utakmica je bila rešena. Mi moramo da podignemo glave, dugačko je prvenstvo, idemo dalje, korak po korak”, istakao je Nikola Trajković, šef stručnog štaba Radničkog.

Na drugoj strani, Radnik je do pobede stigao, a da u prvom poluvremenu nije ni pokušao da šutne na protivnički gol. Bez ikakvih ofanzivnih ambicija odigrali su gosti, vrlo brzo promenivši početnu formaciju, prilagodivši se rivalu koji je bio u naletu. Čak su i poveli iz nehata, a Borko Duronjić postao je samo jedan u nizu bivših fudbalera Radničkog koji su poslednjih sezona presudili svom nekadašnjem klubu. Zanimljivo je da su to bili njegov četvrti i peti gol ove sezone – postigao je trećinu pogodaka svoje ekipe i jedini je fudbaler Radnika koji je protivničku mrežu pogađao više nego jednom.

Uhvatili su se za poslednju slamku spasa, i dalje veoma tanku, pošto “fenjer” drže čvrsto u svojim rukama. Prošle sezone u ovo vreme, imali su čak jedan bod manje na svom kontu, ali su za zonom baraža zaostajali šest, a sada sedam bodova. To što su ove sezone 50 odsto bodova osvojili na Čairu kuriozitet je svoje vrste, a za beg sa dna moraće da počnu da pobeđuju i u Surdulici, gde u petak dočekuju drugi Radnički, onaj zahuktali iz Kragujevca. Nakon toga im slede mečevi istine sa Javorom i IMT-om.

“Znali smo u kakvoj situaciji dolazimo na ovo gostovanje i da će biti izuzetno teško osvojiti bodove. Radnički je mnogo bolje ušao u utakmicu od nas, mi smo hitno morali da nešto korigujemo u igri na licu mesta, da se spasimo da ne primimo gol na samom početku. Veliki broj kornera, stativa... Nekako smo uspeli da se konsolidujemo, da izguramo do poluvremena i onda da nađemo neku novu energiju za nastavak meča. Ja sam, iskreno da vam kažem, pitao igrače da li su spremni da krvare za situaciju u kojoj se nalazimo. Ona je već dovoljno bezizlazna, ako igramo na onakav način, nema nam spasa. Uspeli smo da izvučemo još to malo energije, da se fudbalski konsolidujemo i uz dozu sreće postignemo taj prvi gol. Bilo je to nešto između centaršuta i šuta, golman je očekivao da će neko da zakači loptu, ostao ukopan... Onda se nadovezao evrogol i naravno da ekipa dobije krila, elan, počne da se bori još više, tako da smo na kraju uspeli da maltene rutinski, mada to nije prava reč, dobijemo utakmicu. Nama je to podstrek za dalje, da probamo nešto da vežemo i da spasimo klub ispadanja”, poručio je Dušan Đorđević, strateg Surduličana.