Rame uz rame sa Tadićevim plesom u Madridu, Đorđevićevim het-trikom, Pavkovdanom...

Koliko juče smo mračili. S pravom. Zbog toga što ih je samo šestorica u elitnom takmičenju, mahom daleko od uloge protagonista.

Danas se, sa još više argumenata, ponosimo. Svaka čast ako neko uspe da ga u naredna dva dana – ima još dva puta po šest utakmica – nadmaši, ali Dušan Vlahović za sada je centralna figura prvog kola nove sezone Lige šampiona.

Dva gola i asistencija u spektakularnom remiju sa Borusijom iz Dortmunda, za okruglo pola sata u igri, to je partija koja ide rame uz rame sa najboljim izdanjima srpskih fudbalera u istoriji vodećeg Uefinog takmičenja. A, bilo ih je, nije da nije i red je da ih se podsetimo...

No, najpre večna lista strelaca. A sa sinoćna dva pogotka, napadač Juventusa probio se na četvrto mesto kada su u pitanju srpski fudbaleri u Ligi šampiona. Ima ih ukupno osam i pretekao je Branislava Ivanovića koji je postigao gol manje igrajući za Čelsi i Zenit. Na vrhu je Dejan Stanković sa 11, Dušan Tadić ima 10, Predrag Đorđević devet. Daleko bilo da ga ureknemo, ali pitanje je trenutka kada će aktuelni predvodnik napada Orlova na čelo ove liste. U ritmu u kojem pogađa poslednjih nedelja – vrlo izvesno već ove sezone.

Vlahović je, uz Kilijana Embapea, koji je oba gola za Real u, na mišiće izvojevanoj, pobedi protiv Olimpika iz Marselja postigao sa penala, poveo i ovosezonsku golgetersku trku u Ligi šampiona, a znate li da je Srbija (tada još SR Jugoslavija) imala i najboljeg strelca sezone u elitnom evropskom nadmetanju? Bio je to Milinko Pantić u sezoni 1996/97, svojoj jedinoj koju je odigrao među najboljim klubovima Evrope, kada je u dresu Atletiko Madrida imao zaista neverovatan prosek: na osam mečeva – pet golova i tri asistencije i nagrada “zlatne kopačke” Lige šampiona. Na pet od tih osam je konkretno doprinosio golovima svog tima, dvostruki strelac bio je protiv Viđev Lođa, dvostruki asistent u duelu sa Steauom...

A za početak Lige šampiona - BONUS! Odigraj tiket i pokupi svoj!

A sad, individualne bravure. S tom napomenom da smo se ograničili na one koje su, kao i sinoćna Vlahovićeva, izražene konretnim brojevima. Primera radi, Nemanja Vidić je godinama bio jedan od najboljih defanzivaca Evrope, odigrao je 52 utakmice u Ligi šampiona, 2008. godine predvodio Mančester junajted do titule prvaka Evrope, bilo je nezaboravnih partija, ali postizanje golova nije bilo u njegovom opisu posla, pa ih je ukupno imao tri za sve te sezone u evropskoj eliti. Ili, Vladimir Jugović, čak i strelac u polufinalu protiv Nanta i u penal seriji baš za titulu protiv Ajaksa, te, 1996. godine, ali njegovi vanserijski kvaliteti u dresu Juventusa najčešće nisu bili izrecivi golim ciframa.

Svima vam je, sigurno, prvo pao na pamet ples Dušana Tadića na stadionu “Santjago Bernabeu”, zaokružen desetkom u Ekipu, konkretizovan golom, uz dve asistencije u pobedi Ajaksa od 4:1 u revanšu osmine finala 2019. godine. Bivši kapiten reprezentacije Srbije tu sezonu završio je na deobi trećeg mesta liste strelaca u Ligi šampiona sa šest golova, a na dva meča u grupi, protiv AEK-a iz Atine i Bajerna, bio je dvostruki strelac.

Jedini het-trik na utakmici Lige šampiona (ograničavamo se u celom ovom tekstu samo na period otkad takmičenje nosi baš to ime, od 1992. godine) od srpskih fudbalera postigao je Predrag Đorđević, u pobedi Olimpijakosa nad Leverkuzenom 18. septembra 2002. godine od 6:2. Dva je dao iz igre, jedan iz penala što ga je sam iznudio.

Posebno mesto na ovoj listi zaslužuje Branislav Ivanović, takođe osvajač ovog takmičenja 2012. godine sa Čelsijem, što je kao defanzivac imao dve utakmice na kojima je po dva puta upisivao svoje prezime na semafor – u četvrtfinalu 2009. protiv Liverpula i godinu i po kasnije u grupi protiv Spartaka iz Moskve.

Većini posetilaca ovog portala, sasvim razumljivo, najbolja partija jednog srpskog fudbalera ikada u Ligi šampiona ostaće izdanje od 6. novembra 2018. godine, u narodu poznatijeg kao Pavkovdana, kada je Crvena zvezda, uz dva gola sadašnjeg napadača Čukaričkog Milana Pavkova, ostvarila svoju najveću pobedu u eri posle Barija i Tokija i srušila Liverpul, koji će na kraju te sezone postati prvak Evrope.

Kada smo već kod crveno-belih, prošlosezonski učinak Nemanje Radonjića u “petardi” protiv Štutgarta, po efektivnosti, mogao bi da se meri sa sinoćnjim Vlahovićevim, jer je postigao dva gola za samo 23 minuta na terenu. Sličnu bravuru imao je na početku karijere i Aleksandar Mitrović, kada je u dresu Anderlehta – o 2011. godini je reč – u remiju 3:3, za 28 minuta u igri jedan gol postigao, a jedan namestio.

Vraćamo se u malo dalju prošlost i sećamo se jednog od igrača koji su se u ovom takmičenju osećali kao riba u vodi. Ljubinko Drulović je u tandem sa Mariom Žardelom svojevremeno pomerao granice u dresu Porta, a posebno se pamti partija u pobedi nad Rozenborgom 1996. godine od 3:0, sa potpisom čoveka koji će kasnije kao selektor postati omladinski evropski prvak sa Srbijom, u vidu jednog gola i dve asistencije.

Dvostruki strelac u utakmici Lige šampiona bio je i Siniša Mihajlović, u remiju (3:3) protiv Lidsa  2001. godine – jedan sa penala, drugi iz slobodnog udarca, a bio je čak i Filip Mladenović. Pasionirani ljubitelji fudbala setiće se utakmice karijere doskora standardnog srpskog reprezentativca na poziciji levog beka i dva gola u pobedi BATE Borisova nad Romom 2015. godine.

Ovde je momenat da se podsetimo još jedne kultne utakmice, poput sinoćne, što ju je odigrala Borusija Dortmund. Kada je novembra 2016. godine u grupi savladala Legiju iz Varšave sa 8:4 – dva gola za Poljake postigao je Aleksandar Prijović, a preostala dva namestio Miroslav Radović.