Rasim Ljajić: Niko u Partizanu nema platu veću od 20.000 evra! Svi na ulici me pitaju kad će pojačanja

Više je urađeno oko terena nego na njemu. Samo što navijač vidi teren i samo ga to zanima. Rukovodioci moraju da gledaju širu sliku, pa tako i Rasim Ljajić potencira snalaženje u komplikovanim okolnostima po Partizan uoči početka još jedne sezone.

Prvi čovek crno-belih je tokom gostovanja u podkastu „2x45“, na Jutjub kanalu Mozzart TV, ocenio da je napravljen ogroman pomak na planu onoga što publika odman ne vidi, ali da razume i njene zahteve da rezultati budu bolji nego što su bili. Zato je predstojeće susrete sa AEK-om iz Larnake u kvalifikacijama za Ligu Evrope ocenio presudnim za kreiranje povoljnog ambijenta u kome bi klub nastavio da funkcioniše.

Razgovor sa Ljajićem obuhvatio je mnoge teme, od sportskih, preko finansijskih, infrastrukturnih, do odnosa sa najavećim rivalom.
„Nama je dvomeč sa Kipranima u ovom trenutku najvažniji. Na takvim utakmicama se rađaju veliki igrači. Heroji ne izlaze iz malih utakimica“, siže je poruke Rasima Ljajića tokom gostovanja u podkastu „2x45“ na Jutjub kanalu Mozzart TV.

I njega Grobari zapitkuju – da li je ovaj tim dobar i da li će biti dodatno osvežen?

„Za prvo kolo sigurno je to – to. Čak i da dovedemo nekog, nerealno je da počne utakmicu u četvrtak. Sa pojačanjima nismo završili, ako ih bude adekvatnih. Svi na ulici me pitaju šta je sa pojačanjima, kad ćete ih dovesti, što niste ovoga... Mnogo je lako kad se posmatra s tribina ili ispija kafa. Dugo sam u fudbalu i čini mi se da nikad nije bio prelazni rok sa siromašnijom ponudom. Obično se to dešava u januaru, na to smo se navikli, ali da letnji bude oskudan što se ponude igrače tiče je – neverovatno. Nije da možemo da se rasipamo i plaćamo sve, ali prvi ograničavajući faktor, ne samo za Partizan, već za sve klubove je siromašna ponuda domaćih, igrača iz regiona i iz Evrope“.

Jedan domaći bi i te kako pomogao crno-belima, reč je o višemesečnoj želji u liku Adema Ljajića.

„To zavisi od njega. Isključivo. Da Novi Pazar nije izborio Evorpu, verovatno bi nam šanse bile veće da Adem u ovom prelazonm roku dođe u Partizan. Kod njega je verovatno prevagnula želja da se domogne još većeg uspeha nego što je poslednji – da klub sa 1.000.000 evra budžeta bude treći na tabeli. Ne znam da li će se to ikad više desiti“.

Probao je Partizan da igra na kartu povratnika, zvao ih iz svih krajeva Evrope, međutim, Stevan Jovetić, Stefan Savić, Radosav Petrović, Darko Brašanac i Matija Nastasić nisu bili spremni da se opet pojave u Humskoj.

„Da ne pominjem zemlje u kojima igraju, ti momci imaju dobre ugovore, mir, nemaju tenziju, a tamo ni tu vestu strasti koju nosi Partizan. Malo ko hoće da zameni zonu komfora za situaciju u kojoj svako može da vas pljuje, napada, zviždi, protestvuje što niste dali gol. Imaju lagodnu situaciju i to nije jednostavno menjati. Pokušali smo, čuli smo sve njih i ostavili put da ipak neko od tih ljudi može da se predomisli i dođe u Partizan, da li u januaru ili naredne godine. Nismo zatvorili vrata tim našim velikim igračima“.

Doduše, kao razlog što neki od njih nisu hteli da se vraćaju navedeno je i nepoverenje u ambijent ovdašnjeg fudbala. Preciznije, u suđenje. A baš u danu kad je Rasim Ljajić gostovao u u podkastu „2x45“ Sudijska komisija FSS dobila je novog predsednika u liku Italijana, Domenike Mesine. Ljajić se nada da će se sa njim situacija poboljšati, jer je baš Partizanova inicijativa bila da na to mesto stigne stranac.

„Ako to naprave, da ništa drugo ne urade, napraviće ogroman iskorak, veliku korist za fudbal. Ako mi gledamo ko sudi, ako znamo ko na koga ima uticaj, mi ćemo i VAR da pokvarimo. Da budem pošten, jedan igrač (kontaktiran da se vrati, op. au) nam je to rekao: „U ovoj situaciji, gde Partizan ne može da se bori za prvo mesto, suđenje je ovako, Savez ovakav, za Zvezdu...“

Problemi crno-belih su i na terenu i van terena, pa se maltene u svakom satu, a kamoli danu suočavaju sa bočnim udarima.

„Deset dana je trajao naš medeni meseci. Odmah su krenuli problemi. Ljudi hoće rezultat, pitaju se što smo igrali slabo, što nismo dali gol, što se nismo plasirali u finale Kupa Srbije. Ljudi su nestrpljivi i to je razumljivo. I ja bih bio da sam na drugoj strani. Ne bi me zanimalo koliko ima zaposlenih, ali smo uradili nevidljivi posao koji je bio neophodan. Za 300.000 evra smo smanjili plate što se tiče samo igrača na mesečnom nivou. To je ušteda na godišnjem nivou od 3.600.000 evra. Sve je posledica visokih ugovora i premija. Imali smo osmoricu igrača koji su imali bonus za drugo mesto!? Neko 50.000, neko 40.000, nego po 30.000 evra. Kuda god da kreneš moraš da se vratiš na to. Na vaše „zašto“ sledi – „zato.“ Naravno da je to ukinuto! Premija za drugo mesto je nedopustivo. Da se ne lažemo, vi i ja da smo treneri bili bismo drugi u ovakvoj ligi“.

Nastavimo je konretno Rasim Lajić da obrazlaže finansijsku situaciju.

„Kad smo došli, godišnji budžet je bio 22.000.000 evra, a sad će, sa uštedama biti sigurno ispod 20.000.000 evra. Kazaću vam i to da više nema plate veće od 20.000 evra mesečno! Voleo bih da dovedem špica koji daje 18 ili 20 golova po sezoni, da ga platim 100.000 evra. Odakle? Nemate priliv novca koji je osiguran. Imate od transfera, sponzora, države koja daje za trenutne probleme, pre svega za monitoring, ali nemate mesečno izvestan prihod da u početku godine planirate šta ćete platiti. Nije da neko neće, nego – odakle? Mora da se zaradi. Kad stanemo na noge, napravimo rezultat, onda će se plate povećati i na 50.000 evra, nije problem“.

Među mnogim temama koje smo „pretresli“ sa Rasimom Ljajićem zanimalo nas je i kako predsednik Partizana doživljava primedbe navijača na gestove Predraga Mijatovića i njegove bliske susrete sa Zvezdanom Terzićem, generalnim direktorom Crvene zvezde.

„U podeljenim društvima, svako iskakanje iz modula podela automatski štrči. Da li je logično da postoji minimalna, normalna komunikacija između najvećih rivala, između rukovodstva, da se pozdravite kad odete na utakmicu, imate mininalnu komunikaciju oko reformi u fudbalu. Stanite, jesmo li mi u ratu ili igramo fudbal? Igramo da pobedimo, najslađi je trijumf nad Zvezdom, ali za dobrobit fudbala nećemo, valjda, mi da podstičemo podelu. Znam da bih bio popularniji ako bih raspalio iz svih oružja, ali se bavim sobom i ne želi da gledam u tuđe dvorište. Nećemo osvojiti titulu ako rafalnom paljbom pljujem, omalovažavam ili pričam nešto što bi se svidelo armiji navijača, jer od toga kao klub nemamo korist. Rivalstvo, a ne neprijateljstvo, da to prenosimo na navijače, da se tuku. Da bar mi ne budemo ti da podstiču agresiju“, pitanjem je završio Rasim Lajić gostovanje u podkastu „2x45“.