Razumevanje kapitena Jovanovića

I opet, možda nije samo do novca, već do okolnosti. Partizan je na raskrsnici, opredelio se da formira mlad tim, sa izdancima sopstvene škole, igračima iz regiona i momcima koji u drugim sredinama nisu igrali značajne uloge. Možda i kod Aleksandra Jovanovića postoji nedoumica da li želi da bude kapiten takvog sastava, ako se setimo reči posle jesenjeg derbija u Humskoj.
“Trenutni nivo Partizana uopšte nije dobar. Mislim da nije ni u čijem interesu da dovede klub u ovo stanje. Crvena zvezda je tim koji igra Ligu šampiona, a mi nemamo kvalitet za Ligu konferencija, a ne za nešto više, to je realna slika. Mi se borimo za drugo mesto. Ne mogu da verujem šta pričam. To je sramota svih nas, uprave, stručnog štaba, igrača i onih iznad nas. Ja mogu da odem sutra, imam gde, ako me neko zove da mi kaže zašto sam nešto rekao... Ja nemam problem sa tim... Već sam rekao neke stvari, i stručnom štabu, i sportskom direktoru, i generalnom direktoru, moje neke želje...“

Govorio je tada Jovanović i o odnosu države prema Partizanu, što dalje generiše nezadovoljstvo celokupnom situacijom u srpskom fudbalu i verovatno pojačava utisak o mogućoj selidbi. Naročito kad se pojavila tako unosna ponuda Kodžaelija, o kojoj već danima znaju i trener Srđan Blagojević i čelnici kluba iz Humske. Oni zasad deluju mirni po tom pitanju, verovatno poučeni iskustvom.

Ono govori da je Aleksandar Jovanović zimus imao poziv da se preseli u Saudijsku Arabiju, bio je i u sferi interesovanja Union Berlina, pominjao se turski Samsun, uvek je otvorena opcija da se vrati na Kipar. I svaki put je rekao – ne. Zbog Partizana. Ako sad odluči drugačije, trebalo bi ga razmeti, jer iznutra vidi bolje od svih nas spolja i shvata da je situacija sve samo ne idealna. Nije ni u Kodžaliju, ali tamo bi bio samo profesionalac. Ovde ga „udara“ na emociju. A ona troši čoveka.