Real Madrid - viša sila

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida)

Rafa Nadal je dobio zadatak da izvede počasni šut za početak utakmice 34. kola protiv Espanjola, u kojoj je Real Madrid matematički obezbedio titulu prvaka španske lige. I pred utakmicu, Karlo Ančeloti je napravio tenisko poređenje: „Imamo prvu meč loptu, zašto da je ne iskoristimo“. Fontana Sibeles je već bila ograđena za slavlje, sve je bilo spremno i beli nisu razočarali. Real je osvojio svoju 35. titulu, a Karleto je postao prvi trener sa svih pet velikih liga Evrope.

Od prvog trofeja koji je Real podigao 1932. u meču protiv Barselone, kada je sudija pronašao nož koji je neko bacio na teren, Real je logično i neprestano rastao. Lige su počele da se osvajaju dve po dve, zatim tri po tri. Di Stefano, Puškaš, Piri, čuvena Kinta del buitre na čelu sa Butragenjom, „galaktički“ Real, Ronaldo, poznati i manje poznati treneri, među kojima su osvajači trofeja bili i Miljan Miljanić i Vujadin Boškov, manje ili više važni predsednici kao Santjago Bernabeu ili Florentino Perez. Ipak, ključ uspeha Reala uvek su bile boje, klub i marka. Viša sila koja se nalazi iznad svih ovih imena.

Ančeloti, mada to nije bila njegova prvobitna namera, bio je prinuđen da taktizira u meču protiv Espanjola. Postojala je bojazan da bi neko mogao da se povredi pred drugo polufinale Lige šampiona. Ali to se nije dogodilo i u igru su na kraju ušli svi. Fudbaleri Reala su protiv svih „stručnih“ prognoza izdržali celu sezonu, a osvojena titula će im definitivno dati dodatnu snagu i sigurnost da se suprotstave Mančester Sitiju.

Drugo pitanje je bilo slavlje. I tu je Karleto bio izričit: slaviti se mora. Jer navijači Reala iščekuju mogućnost da se okupe oko boginje Sibeles još otkada je 2020 osvojena pandemijska liga sa Zinedinom Zidanom. I to zadovoljstvo im se moralo priuštiti. Do srede ima vremena.

©Reuters

Jer Real Madrid u Ligi šampiona je priča za sebe. Ove godine, to je priča o mogućim i nemogućim preokretima. Opšti utisak je daleko od briljantnog, ali činjenica da se nikada ne predaju, da imaju poseban dar da iskoriste svaku grešku protivnika, kao i da se verovatno najkomotnije osećaju upravo na tom takmičenju, omogućila je Kraljevskom klubu da dođe nadomak finala. A, kako je izjavio Peđa Mijatović, ako zaista dođe do finala, više problema nema, jer Real finala ne gubi.

Ipak, evropski turnir je navijače viša puta ostavio bez daha. Osvajanje lige je nešto sasvim drugo, nešto čime se pokazuje ko je stvarno i konstantno bio najbolji u toku godine. U prvenstvu nema mesta za slučaj i improvizaciju.

Sezona je delovala komplikovano, ali se ispostavila veoma jednostavnom za Madriđane koji nisu osvajali ligaške titule ovako rano i sa ovakvom lakoćom još od 80-tih. Donekle su tome razlog bili oslabljeni Barselona i Atletiko i nedovoljno čvrsta Sevilja, ali to ni u kom slučaju ne umanjuje Realove zasluge.

Pogled ispod obrve

Da se čovek naježi od glave do pete: Izabrali smo idealni tim od igrača koje je Ančeloti trenirao

Jedina mrlja sezone bila je poraz u El Klasiku. Ipak, Real je reagovao odmah i vratio se na uzlaznu putanju, a 8. maja će imati priliku i zadovoljstvo da im prošlogodišnji prvak napravi špalir pred derbi na verovatno punom Metropolitanu.

Konstantnost, upornost i nepredavanje su im zasluženo doneli još jednu u dugačkom nizu prvenstvenih titula. Real: 81 bod, Sevilja: 64, Barselona 63, Atletiko 61. Dalje debate nema. Trijumfovao je klub koji je pokazao najveću stabilnost - fudbalsku, emotivnu i finansijsku.

Ančeloti je zadovoljan ekipom, kaže da mu je posao bio jednostavan, jer je imao podršku kluba, i posebno igrača koji su se pokazali kao izuzetni profesionalci. Ipak, u ovom trenutku verovatno ne postoji idealniji trener za Real Madrid od Italijana koji poseduje sve adute: iskustvo, poznavanje fudbala i savršeno vladanje međuljudskim odnosima. Karleto se, prema nebrojenim svedočenjima, nikada ne sukobljava sa svojim igračima i u stanju da izvuče najbolje iz svakog od njih. A juče smo posvedočili i da staloženi čovek uzdignute obrve i te kako zna da bude srećan i uzbuđen, pa i da peva navijačke pesme, uz ovacije navijača na Sibelesu. Više nego zaslužene.

Karim Benzema se odmarao samo prvo poluvreme, nakon toga je bilo nemoguće zadržati ga na klupi. Prosek koji drži, 41 gol u isto toliko utakmica, nije mogao da ostane na tome. Morao je da padne i četrdeset drugi. Uz asistenciju Vinisijusa, koji je kao i Francuz takođe ušao u igru nešto kasnije. Nijedan nije želeo da propusti fiestu na Bernabeu.

Daleko je u prošlosti ostala ona rečenica „Ne dodajite loptu Vinisijusu“, koju je Karim izgovorio pre par godina. Vini je konačno pokazao da je nešto više od pukog potencijala i pretvorio se u igrača kakav je želeo i trebao da bude. A daleko je ostao i nepouzdani Benzema.

Penal u stilu Panenka koji je zabio Mančester Sitiju, samo nekoliko dana nakon što je promašio dva udarca sa bele tačke protiv Osasune, svedoči o neverovatnom samopouzdanju koje je stekao Francuz. A iz utakmice u utakmicu gledamo kako je njegovu uobičajenu hladnoću i ravnodušnost zamenila uloga autentičnog lidera i kapitena.

Pored Francuza koji će po svoj prilici biti novi vlasnik Zlatne lopte, još jedan njen vlasnik je sigurno među najzaslužnijim figurama ove lige. Luka Modrić će u septembru napuniti 37 godina, a španski mediji navode da mu je ponuđen ugovor kakav se daje samo najvećim idolima Kraljevskog kluba. Imaće mogućnost da zaigra još jednu, možda čak i dve sezone, a zatim ima obezbeđeno mesto u upravi kluba. Zaslužio je svaki gram poštovanja koje mu neprestano ukazuju Realovi navijači, zbog svog kvaliteta, ali čak i iznad kvaliteta, zbog stava prema fudbalu i odanosti klubu.

Benzema i Marselo (©Reuters)

Sredina terena na kojoj su već skoro deceniju on i Toni Kros neprikosnoveni kraljevi, biće teško zamenjiva. A to možda nije tako daleko, jer se za Krosa, što zbog pada forme, što zbog navodnih ponuda, u medijima pominje da na jesen možda više neće biti u Madridu. Međutim, to spada u budućnost. Krosov vrhunski učinak u prvoj polovini sezone ne sme biti zaboravljen. Da li će na njegovo mesto sutra stati Kamavinga, Valverde ili neko drugi, priča je za sutra.

Pitanje koje sebi sporadično i već godinama postavljaju Realovi treneri je: „Ko bi mogao zameniti Kazemira?“. Ali na sreću, nikada nisu morali dugo da se pitaju, jer je Kazemiro, pored toga što je nezamenjiv, i prilično neuništiv. Danas je igrao u odbrani, između ostalog da se ne bi izložio nepotrebnoj povredi pred utakmicu protiv Sitija, ali njegov povratak je najbolja vest za Ančelotija pred odmeravanje snaga sa Gvardiolom.

„Lige se osvajaju radom i regularnošću. Utakmicu po utakmicu. Kada izgubiš ne smeš da odustaješ. Kada pobediš moraš da nastaviš sa pobedama.“ – izjavio je Brazilac nakon jučerašnje pobede, kao da opisuje sebe samog.

Marselo - najtrofejniji igrač u istoriji najvećeg kluba

Kada je Real osvojio prvu ligu u svojoj istoriji, na golu je stajao Rikardo Zamora. Kažu da su u to vreme tražili da se faulovi u kaznenom prostoru automatski proglašavaju golovima, jer nijedan jedanaesterac nije završavao u mreži. Danas se jedan dostojan naslednik bori za istoimeni trofej. A bori se jer golmanska pozicija u velikim timovima koji igraju napadački fudbal nije jednostavna. I premda će biti zadovoljan ako njegov prijatelj Bono osvoji Zamoru, svi znamo da njihove uloge nisu iste. Tibo Kurtoa je i ove sezone jedan od najčvršćih stubova kluba i njegove odbrane su prave egzibicije veštine.

Na kraju, kao lice i naličje, legende koje ove godine napuštaju klub. Kapiten Marselo se oprašta od Santjago Bernabeua sa peharom u ruci, kao najtrofejniji igrač u istoriji kluba (24 titule). U poslednjih par godina je doživeo neverovatan pad forme i njegova vrednost je trenutno samo 3.000.000 evra, ali je dostojanstveno podneo kraj svoje karijere u Realu. Bio je jedan od glavnih protagonista slavlja na kojem je pokazao svoj karioka duh i odlično raspoloženje.

„Fantastičan profesionalac i veliki kapiten koji zaslužuje svako poštovanje“, rekao je Ančeloti.

Marselo (©Reuters)

Na mala vrata će, sa druge strane, izaći Geret Bejl. Nije zaigrao, a nije viđen ni na slavlju. Još jedan u nizu grčeva u leđima, ako je verovati njegovom Tviteru.

I šta dalje? U septembru verovatno stiže Kilijan Mbape. Novi, mladi igrači se afirmišu u timu. Bernabeu će biti završen i spreman da u dolazećoj eri u kojoj preti Florentinova revolucija i Superliga, postane bleštava prestonica fudbala i još bleštavija fabrika novca.

Real će, kao i dosada, nizati trofeje. Ali ovaj, u rukama Marsela, osvojen od strane velikih figura generacije čije je vreme na izmaku, poseban je jer predstavlja krunu zrelog doba jedne epohe i nagradu za iskustvo, rad, upornost i postojanost.

Piše: Ognjenka MARIĆ