Red je bio... Posle 1.097 utakmica prvi veliki trofej, a tati medalja oko vrata (VIDEO)

Skoro da se niko ne seća kako izgleda kad se nasmeje. Dobro, nije baš neki prizor, ali je dugo Dejvid Mojes čekao da razvuče osmeh od uva do uva. Bio je onaj sjajan period vođenja Evertona, samo bez trofeja. Bila je i epizoda u Mančester junajtedu i ako se pehar Komjuniti šilda računa kao posebno vredan neka (mu) bude.

Samo, zna i 60-godišnji Škot da je uradio nešto vredno. Za Vest Hem i sebe. Klubu iz Londona je doneo prvi pehar posle 43 godine čekanja, a sebi premijerni, kako to Englezi krste, veliki. Čak iako je Lige konferencije, značajan je, jer je – evropski.

Otuda je razumljiv način na koji reaguje na pitanje da li mu je trenutak kad se raduje u Pragu najdraži u trenerskoj karijeri.

„Mogao bih to da kažem. Ne dešava se često da dobijete utakmicu u poslednjem minutu, naročito ne u borbi za trofej. Zato je sad vreme da slavim sa porodicom“, istakao je Mojes koji je posle 1.097 mečeva trenerske karijere dočekao da podigne pehar.

Prvi čovek kome je, u slavljeničkom zanosu, prišao po silasku sa pobedničkog postolja bio je Dejvid Mojes Senior, koji ima 83 godine i na poklon od sina dobio je medalju.

„Dugo sam u fudbalu i nisam imao mnogo ovakvih trenutaka. Srećom, protiv Fjorentine se završilo kako smo želeli. Da bismo došli do ovog nivoa morali smo mnogo da radimo. Ponekad nemate dovoljno lepih trenutaka u fudbalu, međutim, ovaj je poseban“.

Iz još jednog razloga. Čekićari su posle dve sezone koje su završavali na šestoj i sedmoj poziciji, poslednje izdanje Premijer lige okončali tek na 14. mestu. Čak su se u jednom trenutku borili za opstanak.

„Da mi je neko pre četiri godine, kada sam dobio posao, rekao da ćemo izbeći ispadanje i završiti u Evropi, a ja sam rekao da si ljut. A stigli smo do trofeja. Ovo takmičenje je bilo sjajno za nas, igrači su bili izuzetni. Klub je briljantan, pravi porodičani i sve je jači. Imamo stadion kapaciteta 65.000 mesta, napunili smo ga skoro svaki put tokom sezone. Neverovatno je da klub tako brzo raste. Ovo finale je još jedan korak na putu ka napretku i daljem napretku“.

Dok je vodio Everton uživao je veliko poštovanja na Ostrvu, Mančester posle Aleksa Fergusona (a videlo se i na primeru mnogo poznatijih imena) je predstavljao veliki zalogaj, smkrnuta lica dok je vodio Sosijedad i Sanderlend sugerisala da je na nizbrdici. A sad je, ako ništa drugo, zaslužio da ga opet poštuju. Baš kao što je zaslužio da se smeje...