Rekorder u fudbalu, božji golman i nesuđena zamena za Didu u Milanu

Bila je 1997. godina. U Jugoslaviji se još uvek plaćalo nemačkim markama, Majkl Džordan je osvojio petu titulu sa Čikago Bulsima, Dijego Maradona je objavio penzionisanje, Wu Tang Clan je izdao drugi album pod nazivom „Wu Tang Forever“ a Titanik je bio hit u bioskopima. Nešto dalje, u Južnoj Americi, u gradiću Bandeirantes, na terenu lokalnog fudbalskog kluba priliku da brani dobija momak po imenu Fabio Deivson Lopes Maciel, ili prosto i jednostavno, kako samo brazilci umeju da skrate – Fabio. Taj momčić iz mesta Nobres poznatom po vodenim tokovima i krečnjačkim stenama nije mogao ni da pretpostavi da će 29 godina kasnije, biti ne samo još uvek aktivan igrač u velikom klubu kakav je Fluminense, nego čovek koji će ispisati istoriju fudbala i to sa 45 godina. Protiv kolumbijske Amerike iz Kalija u osmini finala Kopa Sudamerikane odigrao je 1391. utakmicu u karijeri. Oborio je rekord Pitera Šiltona i postao igrač sa najviše odigranih utakmica ikada.

Kad bi u ovom momentu završio karijeru, Fabio bi bez zadrške mogao da upotrebi citat Petra Petrovića Njegoša iz Gorskog vijenca „blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi“. Veteran među stativama se stvarno imao rašta i roditi. U karijeri je osvojio 22 trofeja, postao je najdugovečniji fudbaler ikada, a na sve to, drži rekord po broju utakmica na kojima nije primio gol – 510.

Da ste Fabiju pre 29 godina rekli da će ovo da ostvari, verovatno bi vam rekao da ste previše popili i da halucinirate, ipak je reč o nekome ko je sa 14 godina bio maskota lokalnog tima, a usput je radio u magacinu. Kad mu je rečeno da je ubačen u omladinski tim Uniao Bandeirantea, bio je daleko od kuće, sa ono malo sitnog novca što je imao u džepu otišao je da se javi porodici. Jedino je molio Boga da se sa druge strane žice ne javi njegova majka. Bila je žestoko protiv toga da se njen sin bavi fudbalom. Na sreću Fabija, javila se sestra koja mu je bila najveća podrška.

©Reuters

Vremešni golman je kasnije rekao da je u celu stvar Bog umešao prste.
„Važno je da ne zažališ zbog izbora koji napraviš. Glas mi je zujao u glavi. Bio je to božji glas, govorio mi je – „imam nešto za tebe u fudbalu, ne odustaj“. Možda je svevišnji stvarno imao nekog udela u Fabijovoj karijeri. Kako drugačije objasniti situaciju iz 1997. godine. Fabio je, uprkos tome što je bio član trećeligaša dobio poziv za kadetsku reprezentaciju Brazila.

Skauti nacionalnog tima su došli na utakmicu koja je dan ranije odložena zbog oluje. Seli su da ubiju dosadu, a videli su momka sa odličnim refleksima, fizičkim predispozicijama i koji vrlo dobro barata loptom za golmana. Fabio je branio kao u transu i na kraju se našao u avionu za Egipat gde se održavalo Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina. Brazil dominira kroz turnir, Ronaldinjo pokazuje prve znake čarobnjaštva zbog kojih će ceo svet da pada na zadnjicu, a Fabio na golu toliko dobar da mu je rezerva Žulio Cezar. Karioke u finalu dobijaju Ganu i uzmaju trofej. Prvi ikada u tom uzrastu.

Veliki klubovi u Brazilu počeli su da se raspituju, reagovala je Vasko de Gama sa inicijalnom idejom da bude rezerva, međutim, da li je Bog ponovo imao uticaja, tek, prvi golman Helton se povredio. Fabio je sa 19 godina stao među stative protiv Santosa i odbranio penal čuvenom Edmundu, da bi kasnije postao suvereni prvi izbor na golu i jedan od najbitnijih igrača ekipe.

Guliverimage/AlexandrexGuzanshe

Već 2005. godine ga je želelo pola klubova iz Južne Amerike, a pričalo se i o odlasku u Evropu. Na vrata Vasko de Game pokucali su Santos, Atletiko Paranaense i Kruzeiro. Od svih ponuda, Kruzeriova je finansijski bila daleko najslabija, ali su se opet javili glasovi u glavi, unutrašnji osećaji, šesta čula, Bog ili šta već. Šta god da je, Fabio je rešio da odstrani Santos i Atletiko Paranaense iz priče i čekira kartu za Belo Horizonte. Tamo će provesti narednih 16 godina i postati hodajuće božanstvo sa 955 odigranih utakmica. Nemamo potrebe da pričamo da je rekorder po broju odigranih mečeva za popularne Lisice.

Ipak, počeci u Kruzeiru nisu bili medeni. Branio je redovno, ali nije branio dobro. Iz novina je saznao da klub već uveliko pregovara sa drugim golmanima i traži mu zamenu. Teren i trening kamp zamenio je noćnim životom Belo Horizontea. Izlazio je svaku noć i pio. Mnogo pio. Kulminacija je došla 29. aprila 2007. godine. Finale lokalnog Mineiro prvenstva protiv Atletiko Mineira. Fabio je najpre pogrešio kod istrčavanja, zatim je skrivio penal, da bi odmah potom primio gol tako što je od istog bio okrenut leđima. Kulminacija je bila kad je u besu udario kolenom u stativu. Trebalo je da pauzira šest meseci.

Bila je ovo prelomna tačka za momka iz Nobresa. Umesto da trenira, dane je provodio ispred televizora gde je slušao propovednika i recitovao moltivu zajedno sa njim, supruzi Sandri je često znao da kaže – „Bog me leči“. Od tog trenutka, Fabio je zaboravio adrese noćnih klubova i počeo je da ide u evangelističku crkvu. Sredio je život, oporavio se od povrede duplo brže od onoga što su lekari mislili i vratio se u tim Kruzeira jači nego ikad. Sa gola više niko nije mogao da ga skloni sve do 2021. kad je otišao. Postao je jedan od najboljih golmana u Brazileirau, toliko je ušao u veru da je ubedio saigrače da se zajedno sa njim mole pred svaku utakmicu. Zbog toga je dobio nadimak „Goleiro de Dios“ (Božji golman).

Sad će se mnogi pitati, kako to da igrač koji je toliko dobar i nosi tako upečatljiv nadimak nikada u karijeri nije otišao u Evropu kad je bio u najboljim godinama. Božja ruka je, izgleda, i tu umešala prste i to dvaput. Prvi put kad je Fabio bio u poodmaklim pregovorima sa Osasunom. Stvar je već bila gotova, samo je trebalo da „šarne“ hemijskom. Prekinuo je porodični odmor kako bi otputovao u Španiju, čak je rekao supruzi da ga sačeka, neće dugo. Ona ga je zamolila da se zajedno pomole rečima „Gospode, ako boravak u Pamploni nije blagoslov za nas, odvedi nas odande“. Fabio nije razumeo o čemu se radi. Dolazi u Španiju, seda u kancelariju i shvata da je jedino ispravno na papirima njegovo i ime kluba. Obeštećenje, trajanje ugovora, bonusi - ništa se nije poklapalo zbog nesporazuma među agentima. U glavi mu je odzvanjala molitva. Kad mu je poslat novi ugovor, Fabio ga je pocepao, izvinio se, pokupio suprugu i vratio se u Brazil.

Guliverimage/ DanielxOliveirax

Drugi put kad je trebalo da dođe u Evropu, ideja je bila da bude ni manje ni više nego prvi golman Milana. Rosoneri su ostali bez Dide posle čitave decenije. Ceo posao vodi se u najvećoj tajnosti, samo Fabio, njegova supruga Sandra, agenti i Adrijano Galijani znaju za čitavu stvar. Sandra i Fabio odlaze u crkvu da se mole, sve u trenucima kad odlazak na San Siro deluje kao skoro pa gotova stvar.
„Prišao nam je stranac i rekao „Bog mi kaže da Milan sa kojim pregovaraš nije ono što želi za tvoj život“, prisetila se Sandra. To je bilo dovoljno da Fabio sve stavi na čekanje i obnovi ugovor sa Kruzeirom. Priča oko odlaska u Evropu zauvek je stavljena ad akta.

U Kruzeiru je ostao još čitavu deceniju, nije ga sputalo ni to što je 2016. doživeo kidanje ligamenata sa 36 godina i pauzirao osam meseci. Posle završetka velike priče sa "La Bestija Negrom", kako glasi jedan od nadimaka Kruzeira, prešao je u Fluminense sa kojim je 2023. uzeo Kopa Libertadores pobedom protiv Boke u finalu. U tom trenutku je imao 41 godinu i razmišljao je o kraju karijere, a postao najstariji osvajač najelitnijeg takmičenja u Južnoj Americi i ne planira da stane. Flu je jedan od favorita za osvajanje Sudamerikane, pa nije isključeno da Fabio obogati kolekciju trofeja.

Kad su ga pitali šta je tajna njegove dugovečnosti, kroz osmeh je imao spreman odgovor.„Spavam tri sata noću, hronična nesanica!“. Ljudi iz Kruzeira su zbog ovoga rešili da urade test spavanja. Rezultat svega: Fabijov san je intenzivan i zadovoljavajuć, tri sat njegovog sna ekvivalentni su devet za normalnu osobu. Ima ono što genetika naziva „kratkim snom“. Trenira više nego kad je bio mlad, ali ne koristi tegove, živi zdravim životom i pazi na ishranu. Dokle god je tako, biće među stativama. Jedina žal mu je dres seniorskog tima Brazila, na to je kratko rekao „sa mnom su korišćeni drugačiji kriterijumi nego kod drugih golmana“.

Možda je u pravu, a možda je opet u sve upletena nevidljiva Božja ruka koja ga je poštedela toga da ne bude iz prve ruke svedok raznih neuspeha koje je Brazil doživljavao od 2002. do danas. Možda mu je kroz glavu prošao citat Čarlija Čaplina „Neuspeh je važan. Daje vam hrabrost da pravite budalu od sebe”. Fabio nije hteo da bude budala. Umesto toga je postao čovek, mit, legenda. Neko ko je ispisao istoriju fudbala bez da je odigrao ijednu utakmicu za najuspešniju reprezentaciju na svetu. To je istinski podvig.