Ridiger u svom stilu: Ne možeš biti dobar momak u vrhunskom fudbalu, oštra igra me dovela do Reala

Da je Antonio Ridiger težak karakter, još kako jeste. Uostalom, svi se sećamo njegovog oponašanja prerezivanja grkljana nakon što je Real Madrid eliminisao Atletiko Madrid posle penala u osmini finala Lige šampiona. Ne zna se da li je teže imati ga za rivala ili saigrača, ali ne može mu se oduzeti da je u pitanju odličan igrač.

Uostalom, činjenica je da je reč o čoveku koji je dvaput osvojio Ligu šampiona i pored toga još brdo trofeja sa Čelsijem i Realom. O njegovom stilu igre se često polemiše. Neki kažu da je grubijan, kostolomac koji više vodi računa o tome kako da udari protivničkog igrača nego kako da čisto odnese loptu, dok ga drugi cene zbog toga što je spreman da ostavi bubrege na terenu ukoliko to znači da će ekipa pobediti.

Definitivni konsenzus ne postoji, a Ridiger je jedan od onih koji ne mare mnogo za ono što će drugi reći. Bio grub ili ne, on smatra da drugačije nije mogao da dođe do vrhunskog nivoa i dresa najvećeg kluba na svetu.
„Biti čvrst je deo mog DNK. Ako želiš da budeš na najvišem nivou fudbala, ne možeš da budeš dobar momak. Moraš da nateraš protivničkog igrača da pati, da mu staviš do znanja „Danas će biti neprijatno za tebe“. Sve je u tvojoj glavi. Kad bih sebi oduzeo taj intenzitet, posvećenost i igru na ivici – ne bih bio ni upola ovoliko dobar. Oštra igra me je dovela do dresa Reala. U Madridu cene to. Bez toga ne bih bio ovde, ne bih dvaput osvojio Ligu šampiona i odigrao toliko utakmica za reprezentaciju“, rekao je Ridiger u razgovoru za nemački FAZ.

Ispričao je kako iz njegovog ugla izgleda igranje protiv napadača iz rivalske ekipe.
„Sve je psihologija. Napadač traži prostor i smirenost sa loptom. Moj posao je da mu oduzmem i jedno i drugo. Čak i kad je daleko od lopte. Pravi nivo čvrstine dolazi kroz iskustvo. Naravno, nekad moram da se prilagodim. Nije isto ako igrate protiv nekog ko je nizak i okretan ili ako spram sebe imate džina od 190 centimatara. Ukoliko primetim da je mentalno slab i lako se iznervira – gledam da i to iskoristim. Napadače uvek pratim sa posebnom pažnjom. Moraju da ostee moje fizičko prisustvo“.

Njegovu igru smatraju ponekad previše rizičnom, pa stalno postoji mogućnost da će dobiti crveni karton.
„To je poenta koju mnogi ljudi pogrešno shvataju. Igram intenzivno, ali nisam bezbedonosni rizik za svoje saigrače. Znam kad i kako treba da reagujem. Uostalom, crveni karton nisam dobio još od 2017. godine kad sam igrao za Romu, dakle, pre devet godina. Čak sam počeo da dobijam manje žutih kartona. Poslednjih godina sam u proseku dobijao pet žutih kartona po sezoni u La Ligi. Mnogo manje nego što bi neki pretpostavili“.

Prema sopstvenom priznanju, u jednom trenutku je bio previše napregnut, generalno ga kroz karijeru prati etiketa igrača koji se često povređuje.
„Ostavio sam svoje zdravlje po strani. Želeo sam da budem sto posto tu za Real Madrid. Ništa više ne mrzim nego da razočaram svoje saigrače. Da li bih sve ponovo uradio? Verovatno“.

Predstojeći Mundijal u Americi, Meksiku i Kanadi verovatno će biti poslednji na kojem će Ridiger odigrati. Panceri dugo čekaju na dobar rezultat na Svetskim prvenstvima, zato iskusni štoper ima poruku.
„Moramo se vratiti na tačku gde je igranje protiv Nemačke neprijatno. Imamo mnogo talenta i tehnike, svi to znaju. Ali sam talenat ne osvaja svetska prvenstva. Moramo ponovo otkriti taj mentalitet, moramo biti toliko teški za igru da se protivnik izgubi čim uđe u tunel. Ako pomerimo tu mentalnu barijeru i svi budu spremni da obave prljavi posao jedni za druge, onda će nas biti izuzetno teško pobediti”, poenitrao je Ridiger.