Rodrigol – kandidat za prestolonaslednika

Naslađuje se Marka plasmanom Real Madrida u 11. polufinale Lige šampiona u poslednjih 13 izdanja, te sa naslovnice uzvraća na prozivke predsednika Barselone, Đoana Laporte, kako su Madriđani uvek bili režimski klub:

„Kralj je produžio režim“.

Izgleda da u kraljevskoj palati ima mesta za sve i da je hijerarhija drugačija nego u prirodnim monarhijama. Krunu odavno nosi Karim Benzema, princom se smatra Vinisijus Žunior, vojvodom Luka Modrić, isti status bi mogao da ponese i Tibo Kurtoa, a u odsudstvu dvorskih luda kakve karakterišu pojedine ekipe (pogledati pod Hari Megvajer), kandidaturu za mesto prestolonaslednika podneo je - Rodrigo.

Ne samo zbog izdanja na tlu Velike Britanije, najpoznatije savremene monahrije, već što se uvek pojavi kad je Realu bitno. Možda je 80 odsto posla završeno još u prvom susretu sa Čelsijem, može biti da je „prijem“ u utorak veče predstavljao više otaljavanje posla, međutim, teško je oteti se utisku da Brazilac na najvažniji stanicama puta ka trofeju izgleda kao presudan faktor.

Prošle godine njegov pogodak, baš protiv Plavaca, odveo je četvrtfinalni revanš u dodatnih 30 minuta, gde je iz trave stadiona „Santjago Bernabeu“ iznikao Karim Benzema, onda je protiv Mančester Sitija ušao i postigao dva gola u ludoj utakmici i još jednom poslao revanš u produžetke (opet Benzema bio strelac), da bi sad ponovo „rešio“ Engleze.

„Ne mogu da objasnim šta mi se dešava kad igram mečeve Lige šampiona. Samo se nadam da ću ovako nastaviti i osvojiti još trofeja. Otkako sam stigao iz Santosa moj najveći cilj je da podignem što je više moguće pehara u ovom takmičenju“, pojasnio je Rodrigo.

Zasad ima jedan, uz napomenu da ga baš Čelsi zaustavio „kraljeviće“ u proleće 2021. Tad je, posle dvomeča četvrtfinala, Rodrigov otac Erik (nekad i sam fudbaler) razočaran ishodom na Instragramu postavio citat iz Biblije: „Psalam 30:5. Večerom dolazi plač, a jutrom radost“.

Deluje da je svanulo. I Rodrigu i Realu. U naredne dve sezone upravo je mladi Brazilac bio najzaslužniji u dva revanša sa premijerligašem. Još je značajnije da igranje elitnog kupa baš inspiriše 22-godišnjeg krilnog napadača. Sinoć je stigao do 31. gola u dresu Reala, a skoro polovinu ih je postigao u Ligi šampiona (15). Jedan više od, pazite sad, Zinedina Zidana...

Pritom, valja znati da je počeo tek 19 utakmica u tom takmičenju, a osim 15 pogodaka dodao je i devet asistencija. Nekim fudbalerima se „vežu“ noge kad se od njih očekuje eksplozija, u Rodrigovom slučaju one se razlete terenom i deluju prebrzo, često neuhvatljivo rivalima. Baš kao prilikom trka početkom drugog poluvremena kad je pobegao Trevou Čalobi, okončao akciju golom i proslavio ga u stilu Kristijana Ronalda.

„Prvo sam želeo da gol proslavim klizanjem kolenima, ali sam se setio da su mi malo „upaljena“, pa sam se setio da bi bilo prikladno da ukažem poštovanje svom idolu, Kristijanu Ronaldu“, rekao je Rodrigo, koji osim Portugalaca, kao bivšeg stuba Reala, poštuje još jednog nosioca sadađšnje generacije. „Luka Modrić neprestano priča sa mnom, govori mi da se smirim kad mi je teško. Dugujem mu sve što sam pokazao dosad, jer je uvek bio iz mene. On je moj tatica“.

Kakav je ambijent u Realu videlo se i po završetku meča. Karlo Ančeloti, koji se podmaldio u društvu svojih zvezda (setite se samo plesa posle osvajanja titule u Parizu) prišao je Brazilcu i – poljubio ga.

„Uvek to radi kad postignem gol, tako da me je i sad poljubio“.

I taj detalj pokazuje zašto su Madriđani veliki i zašto i ovog proleća polako izrasta u favorita za krunu. Pojedinci su mu oslobođeni sujete, pa se tako Rodrigo nije naljutio na zvaničnike UEFA kad su za igrača utakmice proglasili Federika Valverdea, već je uz osmeh prokomentarisao:

„Fede je dobio nagradu!? Čini mi se da sam je ja zaslužio“.

Sve dok nema dvorskih luda, Madriđani su stvarno – kraljevski.