Roganović kao da ima 50 evropskih utakmica, ostali samo što nisu „buknuli“

Po vokaciji zadnji vezni, a silom prilika prebačen na desnog beka. To je bila putanja Milana Roganovića po pozicijama u Partizanu. Niko nije očekivao da će baš na ovoj drugoj započeti njegov uspon u igračkoj karijeri, do te mere da se poslednja linija tima iz Humske ne može zamisliti bez rođenog Zećanina. Spada u grupu onih igrača koji su od početka sezone odigrali svaki minut, istina, uzorak nije veliki, samo sedam utakmica, ali govori koliko mu stručni štab veruje. Menjali su se levi bekovi, štoperi, vezni igrači, napadači, čak i golmani, momka sa brojem 30 na leđima niko nije mogao da pomeri sa desne aut linije.

Popularni Roga, kako mu tepaju saigrači i treneri na to poverenje je uzvratio tako što je u mladoj ekipi Partizana postao jedan od najkonstantnijih igrača, neko ko imponuje taktičkom zrelošću i igrom u oba pravca. Protiv Oleksandrije je bio jedan od najboljih u dvomeču, dobar utisak ostavio je i protiv AEK-a  iz Larnake, uprkos tome što nije bio precizan u penal seriji. Naravno, bilo je i grešaka, sinoć protiv Hibernijana je zaspao na drugoj stativi kod vodećeg gola Škota, ali te i takve stvari se dešavaju i mnogo iskusnijim igračima od njega.

Ono što je bitnije od svega je da Partizan konačno ne mora da brine za poziciju desnog beka kroz koju su u prethodnom periodu prodefilovali igrači poput Gabrijela Enakea, Marka Živkovića, Nemanja Miletić je kod Sava Miloševića bio štoper konvertovan u desnog beka i kako je izgledao – bolje da je ostao na primarnoj poziciji.

Roganović je takođe neko ko je promenio mesto na terenu. Prvenstveno je zadnji vezni, Partizan ga je kao takvog doveo iz Zete, a na kraju dobio desnog beka sposobnog da igra u oba pravca. Da defanzivno bude odgovoran, a u ofanzivnom delu igre uputi dobar centaršut kao što je to bilo pre nekoliko dana protiv Radničkog iz Kragujevca kad je asistirao Aranđelu Stojkoviću kod gola za pobedu. Zna vala da demonstrira da u nogama ima topovsko đule, što se videlo protiv CSKA iz Moskve tokom priprema kad je postigao spektakularan gol šutem iz prve.

©Starsport

To u Humskoj nismo videli još od Miroslava Vulićevića, s tim da mladi reprezentativac Crne Gore ima još gomilu prostora za napredak, da postane unapređena verzija čoveka koji je učestvovao u osvajanju poslednje titule Partizana. Upravo je bivši kapiten crno-belih bio čovek pod čiijim je budnim okom Roganović krčio put ka seniorskom pogonu.
"Vule je neko ko je uvek bio tu da mi pomogne, da me pomeri, da mi pokaže kad mi nešto nije jasno. Uz njega sam i pohvatao sve te zahteve bekova, njegovi su saveti bili dragoceni i večno ću mu biti zahvalan“, rekao Milan Roganović u kratkom intervjuu za Mozzart sport pre nekoliko meseci.

Protiv Hibernijana je dešavanja na terenu pratio upravo Vulićević, on barem najbolje poznaje većinu momaka iz sadašnjeg tima Partizana, zato što je sarađivao sa njima u omladicima gde je obavljao ulogu pomoćnog trenera kod Nenad Stojakovića. Za Roganovića imao da kaže lepe stvari.
„Roga je pre svega – mnogo dobar dečko, vrhunski profesionalac, vredan, spreman je da uči i nadograđuje se. Igramo na istoj poziciji, ali smo po stilu igre – totalno različiti. On je sve ono što se traži od modernog beka, da ulazi u sredinu i dejstvuje kao vezni fudbaler. Takve stvari radi na sjajan način, prepoznaje situacije na terenu. “, nahvalio je bivšeg pulena Vulićević.

Kad je tako, onda nije ni čudo što je postao nezamenljiv, takav profil beka Partizan ranije, ipak, nije imao.
„Pogledate ga sa strane – on izgleda neverovatno stabilno, kao da je odigrao 50 utakmica u Evropi. Za neke je to možda iznenađenje, ali ne i za mene. Roganović je stabilna ličnost, mislio sam da će doći do ovog nivoa, ali baš ovako brzo – to nisam očekivao, ali puno mi je srce zbog toga“, završio je nekadašnji desni bek Partizana.

©Starsport

Uz Roganovića, skoro svim mladim igračima iz sadašnjeg tima, Miroslav je bio neko ko ih je usmeravao i imao prilike da iz prve ruke vidi njihov talenat.
„Lepo je videti da neki klinci sa kojim si sarađivao u mlađim kategorijama tako brzo napreduju. Njihov potencijal je odavno bio tu, posedovali su ga, samo je pitanje trenutka kad će svi narodski rečeno – da buknu. Klub je to prepoznao i otvorio im vrata, oni su prošli kroz njih i sad već polako ne postaju mladi – već okosnica tima“.

Prema onome što je sadašnji trener kadetske selekcije izgovorio, podmlađivanje tima je bila česta tema razgovora ljudi iz omladinske škole.
„Pominjali smo tako nešto kroz priču i došlo je na mala vrata, ali bitno je da se desilo. Zato što je to pravi put, svi volimo da vidimo našu decu u dresu Partizana. Navijači nekad nisu ni svesni koliki vetar u leđa mogu da budu, ali potrebno im je i strpljenje. Srđan Blagojević je rekao da će biti  bolnih poraza i velikih pobeda, nadam se da će biti više ovog drugog, rekao je čuveni Vule.

Reči Miroslava Vulićevića govore same za sebe, grešaka je bilo i biće ih, nebitno da li igrač ima 20, 27 ili 35 godina. Praviće ih i Roganović, kao i ostali igrači, ne zbog toga što ne znaju, nego zato što je to normalno i deo je igre. Bitan je stav na terenu, a on je takav da momak sa brojem 30 na leđima posle jedne od utakmica u mlađim kategorijama kaže „Za Partizan bih igrao i bez dela tela, na jednoj nozi ako treba". Taj stav je prisutan kod većine igrača koji trenutno nose crno-beli dres.