Rokaj, sine Roko! Dva lepa gola na Poljudu da Hajduk mirniji ode na revanš u Slovačku

Titulu preko dve dekade nije ugledao, grupnu fazu evrokupova jednu i po deceniju. Bolna ispadanja su se nagomilala i u Hajduku ne smeju i nemaju prava nikoga da potcenjuju u kvalifikacijama. Naročito ne posle još jedne neuspešne sezone na svim poljima i turbulencija tokom leta.

Pompeznih najava nema, remont je oizvršen, a start u kvalifikacijama za Ligu Evrope je dobar. Verovatno i bolji no što su se danas mnogi na Poljudu nadali. Sjatilo se oko 22.500 duša u školjku i velika većina ju je sa osmesima napustila, jer Hajduk je pobedio Žilinu i ostavio je sasvim solidan utisak – 2:0 (1:0).

Marko Livaja vraćen je u tim, ali trener Gonzalo Garsija odlučio je da ga ostavi na klupi i uveo ga je tek u poslednjih nekoliko minuta umesto Mikelea Šega. Dugo je bilo negiranja da postoje problemi na relaciji između prve zvezde kluba i urugvajskog stratega, međutim, to što je igrač na koga dobar deo navijača gleda kao na božanstvo sve govori, a i oni su rekli šta su imali…

Kada je spiker pročitao ime i prezime čoveka rođenog u Montevideu pred početak utakmice sa Žilinom, začuli su se svižduci. Prerasli su u salve.

Ipak, kasnije su se čuli aplauzi, a navijače je najčešće na trošenje dlanova terao Roko Brajković. Momak koji je bio deo generacije koja je igrala finale Lige šampiona za mlade pritiskao je po desnom boku, zalamao i ulazio u sredinu. Imao je nekoliko dobrih poteza, a kvalitetnu partiju krunisao je veoma lepim pogotkom – otvorio je stopalo i u prvom poluvrmeenu pogodio je po dijagonali. Kako su temeprametni u Splitu, zasigurno se sa tribina začuo poklič: rokaj, sine Roko!