Ronaldo: Voleo bih Pepa ili Anćelotija na klupi Brazila; Neka navijači odluče ko je najbolji svih vremena

Nedavno se navršilo četvrt veka od trka protiv Kompostele kojim je Ronaldo Fenomeno ostavio fudbalski svet bez daha, Bobija Robsona bez teksta, a Lorana Blana naterao da se pokloni momku u koga mnogi i danas gledaju kao u najboljeg fudbalera svih vremena.

Taj gol brazilskog napadača bio je njegov zaštitni znak. Jedan navijački sajt izračunao je da je popularni Zuba tokom karijere osakaćene povredama uspeo čak 90 golova da postigne tako što je predriblao golmana...

“Golovi su mi kao deca“, odgovorio je Ronaldo na pitanje da li su mu golovi iz finala Mundijala 2002. godine najdraži koje je postigao. “Sve ih volim podjednako. Jednostavno, ne mogu jedno dete da volim više od drugog“.

Ipak, majstorija protiv Kompostele kada je pretrčao više od pola terena i driblinzima nizao rivale kao na traci izdvaja kao nešto posebno, iz više razloga...

“Istina je da je taj gol definisao deo moje karijere. Ali, kada sam se povredio postalo mi je mnogo teže da to radim jer sam izgubio deo svoje brzine. Više nisam mogao da pretrčim petoricu-šestoricu igrača i morao sam ponovo da izmislim sebe kao napadača“.

Četvrt veka od kada je nebeska svetlost pokazala put Ronaldu za slalom kojim je zadivio svet (VIDEO)

Brzinu jeste izgubio, ono što se ipak nije promenilo jeste letalan osećaj za gol i situacije jedan na jedan. Za njega je to bilo nešto prirodno, tresao je mreže sa takvom lakoćom da je to bilo zastrašujuće za sve koji su njegove minijature gledali sa strane. Još je gore bilo onima koji su se nalazi naspram Zube, svesni šta ih čeka... Prkosio je zakonima fizike, a kada mu je patelarna tetiva pukla 2000. godine, američki hirurg koji ga je operisao rekao mu je da više nikada neće moći da igra...

Sve se to dešavalo dve godine pošto je doživeo nervni slom i napad noć uoči finala Mundijala 1998. godine. Reči tadašnjeg brazilskog doktora Žozea Luiza Ranka dokaz su da je tada 21-godišnji Ronaldo na svojim leđima nosio strahovit pritisak. Ipak, uspeo je da se izvuče iz kandži psihičkih i zdravstvenih problema i, baš kako opis njegovog dokumentarca “Fenomeno“ kaže, da se iskupi za sve tokom Mundijala 2002. godine. Pre tog turnira nije igrao mnogo jer se i dalje oporavljao od teške povrede kolena, a prema sopstvenom priznanju drugo poluvreme četvrtfinala protiv Engleske igrao je u ogromnim bolovima...

“Kada je Majkl Oven postigao gol za 1:0, svi smo bili malo nervozni. Znali smo da imamo dosta vremena da okrenemo utakmicu, ali Englezi su igrali jako dobro. Bili su jako agresivni, kompaktni, fizički su igrali protiv nas“, priseća se Ronaldo i nastavlja:

“Ronaldinjo je tada uradio nešto spektakularno kako bi stvorio situaciju tri na dva za izjednačenje. Kasnije je isključen zbog glupog faula. Tako je to kada ofanzivcu kažete da treba da igra odbranu – mi to jednostavno ne umemo“.

Pre nego što je isključen Ronaldinjo je postigao onaj čuveni gol preko Dejvida Simana direktno iz slobodnog udarca sa preko 40 metara...

“Sve je iznenadio tim golom. Videli smo se pre dva meseca u Portlandu. Pitao sam ga baš da mi kaže da li je hteo to da uradi i on mi i dan danas tvrdi da jeste. Sećam se da je mesec dana posle Mundijala radio reklamu za jedan brazilski list, trebalo je da ponovi ono što je uradio protiv Simana. Iz deset pokušaja nijednom nije uspeo, bilo je baš teško. On i dalje tvrdi da je to želeo da uradi. Nismo nikada trenirali takve stvari, to se jednostavno dogodi kada si genije. U tom momentu to je izgledalo potpuno logično. Ronaldinjo je sa loptom mogao da radi šta je hteo“.

Iako su te 2002. veliki teret do kraja izneli Rivaldo i Ronaldinjo, Ronaldo je ipak bio apsolutni heroj Selesaa. Na sedam utakmica postigao je osam golova i tako se iskupio pred narodom zbog finala od četiri godine ranije, kada je Francuska lako uzela titulu uz pobedu od 3:0.

Danas Ronaldo uživa u životu vlasnika španskog Valjadolida i brazilskog Kruzeira. Kaže da je sve manje igrača koji imaju osećaj kakav je on imao kada se nađe u šesnaestercu, da se stvari više rade mehanički. To je primetio u slučaju nekadašnjeg ofanzivca Valjadolida – Keka.

“U jednoj utakmici tokom moje prve sezone kao predsednik Valjadolida rezultat je bio nerešen, a pet minuta pre kraja Keko je na tri metra ispred golmana samo šutnuo loptu. Videlo se koliko je bio očajan da se što pre otarasi iste. Posle utakmice sam mu prišao i pitao ga zašto je to uradio. Imao je mogućnost da bira šta će da radi i jednostavno završi akciju, ali je on izabrao najlakšu stvar u tom trenutku. Kada ti golman izađe, šta god da uradiš bićeš u prednosti u odnosu na njega. Ako ga predriblaš on ne može da odgovori tako brzo, ako šutneš na metar pored njega nema šanse da će stići dovoljno brzo da se baci i interveniše. Ti kao napadač vidiš loptu, gol i golmana, sve je pred tobom. Sve što uradiš osim da pucaš direktno u golmana završiće se u tvoju korist“.

Upitan da li je razmišljao da postane trener, on tvrdi da je taj poziv “predriblao“, kao što je to nekada radio kao igrač...

“Preferiram da kupujem klubove, ne da se mešam u te stvari unutar tima. Čovek sam fudbala i ideja da budem trener me prosto ubija. Kao igrač imaš istu rutinu i kada završiš svoj posao ideš kući. Kao trener moraš da brineš o 25 igrača koji bi se zaj****ju sa tobom. Nepojmljivo mi je da razmišljam o sebi kao treneru. Nikada nisam bio ni blizu odluke da postanem stručnjak. Opet, nemam ništa protiv uloge u administraciji“.

Brazil na svetsku titulu čeka upravo od te 2002. godine, kada je Ronaldov tim postao ujedno i poslednji južnoamerički šampion planete. Današnja generacija sa Titeom na klupi kotira se visoko među favoritima za osvajanje trona...

“Tite će imati mnogo problema kako da sastavi ekipu. Vinisijus mora da počne, Rafinja igra fantastično, a onda imate Rodriga i Nejmara koji su u dobroj formi. Plus Gabrijela Žezusa koji igra dobro u Arsenalu, Rišarlisona, Antonija... Ne znam kako će selektor to sve da uklopi“.

Nacija se nada da če Nejmar biti talisman Brazila u Kataru...

“Ako pričamo samo o fudbalu, sumnjam da ima nekog ko ne voli Nejmara. Istina je da je njegov privatni život nešto sasvim drugačija, ali to me lično ne zanima. Teško da će vam neko reći da ne voli da vidi ono što Nejmar radi na terenu“.

Zubin privatni život takođe je bio jako praćen svojevremeno, ali je uprkos svemu bio voljen gde god bi se pojavio. I danas se prepričava kako je Ronaldo ispraćen sa Old Traforda aplauzom celog stadiona posle het-trika Mančester junajtedu. Ostrvski mediji otkrili su da su Junajtedovi navijači u trenutku njegovog izlaska sa terena pevali “Fergi, Fergi, dovedi Ronalda“, ali on kaže da nije tada bio svestan toga...

“Iskreno nisam, ali to je bilo posebno veče za mene. Tada sam se zaljubio u Junajtedove navijače, jer su prepoznali ono što sam uradio uprkos teškom porazu njihovog kluba. Pozdravili su me kao da je to sasvim normalna stvar. I danas u kući imam uramljenu fotografiju kako napuštam teren Old Traforda i vidi se da mi navijači aplaudiraju. Divna uspomena“.

Ronaldo je još jednom poručio da u Kilijanu Mbapeu vidi nešto najbliže onom što je on radio pre više od dve decenije, ali da je Erling Haland napadač po njegovom ukusu. Zanimljiv je takođe bio njegov odgovor na pitanje da li bi voleo da vidi Lionela Mesija sa peharom svetskog šampiona, ako Brazil ne bude uspeo...

“Samo ako bi uzeo prethodno špansko ili italijansko državljanstvo i zaigrao za njih (smeh). Jako poštujem Mesija i sve u Argentini, ali ne mogu da zamislim njih kao šampione sveta, jednostavno ne mogu zbog rivalstva koje postoji sa Brazilom“, priča Ronaldo i nastavlja:

“Da li Mesi zaslužuje svetsku krunu? Apsolutno! Ali, ne uz moju podršku. Volim ga, ali siguran sam da razume zašto ne mogu da budem na njegovoj strani“.

Južna Amerika svakako ima dva jaka aduta u Kataru...

“Istina je da su evropski timovi zagospodarili fudbalom od 2002. Razlog tome je što igraju dosta dinamičnije, agresivnije i postižu golove kao Brazilci. Francuzi i Španci su umetnici, Italijani dominiraju na kontinentalnim prvenstvima, Nemci su uvek u samom vrhu. Takođe, uvek postoje velika očekivanja od Engleske. Opet, Argentina je u seriji od 35 mečeva bez poraza i zato od njih očekujem dobar turnir“.

Bez obzira kako se Mundijal završio, Brazil će morati da traži novog selektora pošto je Tite od ranije najavio odlazak sa klupe. Ronaldo ima svoje favorite kada je u pitanju ime naslednika...

“Voleo bih da vidim Pepa Gvardiolu ili Karla Anćelotija. Verujem da bi oni postigli nešto istorijski sa Brazilom. I ne samo sa reprezentacijom, verujem da bi promenili brazilski fudbal za narednih 100 godina“.

Da li bi on mogao da pomogne da se tako nešto dogodi?

“Da ih dovedem u Valjadolid ili Kruzeiro“, sa karakterističnim osmehom odgovara Zuba:

“To je jedino što mogu, mada tamo imam svojih problema sa budžetima i igračima“.

Na kraju, neizbežna tema uvek je – najbolji svih vremena. Mnogi veruju da je to upravo Ronaldo, današnje generacije se “rvu“ između Lionela Mesija i Kristijana Ronalda, dok oni stariji imaju i druge favorite poput Dijega Armanda Maradone. Brazilac ima svoju listu kandidata za ovo zvanje, ali na njoj nije Kristijano Ronaldo...

“Postoji posebna grupa igrača poput Maradone, Mesija, Krojfa, Bekenbauera, Pelea, Van Bastena, Ronaldinja... Tu bih uključio i sebe, pa neka navijači odluče ko je najbolji svih vremena“.

Podvlači i da mu ne smeta to što današnja mlađarija ne zna za drugog Ronalda osim onog portugalskog...

“Nisam jedini Ronaldo i svestan sam toga. Radio sam najbolje što sam mogao da to ime isklešem u zvezde, ali naravno da će drugi vremenom doći i raditi ono što znaju čak i bolje od mene. Sada više ne mogu ništa više da uradim kao igrač, već samo kao funkcioner“.