Runi otvorio dušu: Znao sam da pijem danima, uz Van Gala sam odlučio da postanem trener
Vreme čitanja: 6min | ned. 06.02.22. | 11:43
"Sve je umelo da mi se skupi, pritisak igranja za reprezentaciju, Mančester junajted, pritisak zbog stvari koje su izlazile u novinama o mom privatnom životu", rekao je bivši engleski reprezentativac u intervjuu za engleske medije u okviru promocije dokumentarnog filma pod njegovim imenom
Amazon će putem svoje platforme Prajm Video 11. februara objaviti dokumentarni film pod nazivom "Runi". Naravno, bavi se životom i karijerom 36-godišnjeg Vejna Runija, bivšeg prvotimca Evertona i Mančester junajteda, kao i dugogodišnjeg reprezentativca Engleske. Uoči izlaska filma, trener Derbi Kauntija je govorio za Dejli Mejl i u opširnom intervjuu otkrio brojne detalje iz života.
Dotakao se i problema sa alkoholom i istakao da je beg od realnosti tražio na dnu flaše.
Izabrane vesti
"Pravio sam puno grešaka kada sam bio mlađi, neke u javnosti, neke ne. Bilo mi je jako teško da se nosim sa svi mtim, sa pisanjima štampe, trenerima, porodicom... Tokom prvih par godina u Mančesteru, verovatno dok nisam dobio prvog sina Kaja, znao sam potpuno da se izolujem. Nikada nisam izlazio. Bilo je perioda kada dobijemo par dana slobodno. Znao sam da se izolujem i pijem danima, kako bih prestao da razmišljam o svim tim stvarima. Pomagalo mi je da zaboravim na probleme sa kojima sam se borio. Bila je to prava pijanka", rekao je Runi.
Borio se sa pritiskom sa svih strana.
"Sve je umelo da mi se skupi, pritisak igranja za reprezentaciju, Mančester junajted, pritisak zbog stvari koje su izlazile u novinama o mom privatnom životu, samo sam pokušavao da se sa tim nosim. Trudio sam se da shvatim kako da se sam borim. Tamo gde sam odrastao niste mogli tek tako da popričate sa nekim o tome. Morali bi uvek sami da se nosite, pa sam i ja to pokušavao, umesto da tražim pomoć".
Prisetio se i detinjstva i porodice.
"Kada mi je deda preminuo, provodili smo puno vremena u bakinoj kući. Gotovo da sam živeo sa njom. Majka se starala o meni i moja dva brata. Znam da joj nije bilo lako sa nama. Bili smo okruženi negativnošću, majka je često bila frustirana zbog nas dece, stalno smo pravili probleme, lomili stvari po kuću, a baka je bila par kuća ispod. Preminula je pre nego što sam debitova za Everton. Bio sam jako vezan za nju i teško mi je palo kada je otišla. Imala je veliki karakter. Uvek mi je kupovala dresove. Kada bi cela familija provela dan kod nje i uveče otišla kući, ja bi se vratio i ostao do kasno sa njom. Stalno smo gledali seriju Zatvorenik".
Kaže i da nije bio pripremljen za sve što ga je kao 16-godišnjaka sačekalo u Premijer ligi (debitovao u dresu Evertona 2002. godine).
"Roditelji nisu imali puno novca, nije bilo lako odrastati u tim uslovima. Često sam se tukao i raspravljao po naselju. Nisam bio spreman da iz svega toga postanem igrač Premijer lige i reprezentativac. Nikada nisam razmišljao o toj drugoj strani profesionalne karijere, nisam se spremio za taj deo života".
Iako se nosio sa raznim problemima, uspeo je da napravi sjajnu karijeru. Osvojio je pet titula u Premijer ligi, podizao i trofeje u Ligi šampiona, Ligi Evrope, Liga i FA kupu, kao i na FIFA Svetskom klupskom prvenstvu. Domogao se i brojnih individualnih priznanja, a postao je i najbolji strelac u istoriji Mančester junajteda i engleske reprezentacije.
Kada je okačio kopačke o klin, istog momenta se posvetio trenerskom poslu. Predvodi Derbi koji je i pored silnih finansijskih problema i oduzimanja bodova (21) uspeo da podigne i stavi ga u poziciju da se bori za opstanak - da ima šansu.
Utorak, 20.45: (2,35) Derbi (3,10) Hal (3,25)
Sada je, kako kaže, spokojan. Krenuo je praktično od nule. Na zidovima njegove kancelarije nema slika, sto je prazan, trofejima koji bi ga podsećali na slavne dane nema ni traga. Nema ni motivacione slogane, čak ni televizor, sat koji stoji na zidu je stao na 22.50. Tu je jedino bela tabla, na kojoj igračima pokušava da ilustruje kako da igraju.
Derbi grca u problemima, ali nije hteo da ga ostavi na cedilu. Odbio je i ponudu Evertona da nasledi Rafu Beniteza, jer je posvećen projektu na Prad parku i nije spreman da odustane. Nije ga pokolebao ni odlazak devetorice prvotimaca tokom januarskog prelaznog roka. Poslednje sate pijace nije ni dočekao, legao je u krevet oko 22.00 i verovao da ništa neće se da se promeni - onda je mladi Luk Planž prodat Kristal Palasu (srećom odmah je i vraćen na pozajmicu).
"Ovde sam već tri godine kao kao igrač i trener. Stvorio sam odnose sa igračima, prvo su mi bili saigrači, pa onda i sa trenerom, osobljem. Sve što tražim od ovih momaka je da rade naporno, budu iskreni, da imaju poverenje i da su posvećeni. Ne bih mogao samo da im javim da imam ponudu i da odlazim. Video sam da su mi kolege bile zabronute kada su se pojavile priče o Evertonu, plašili su se šta bi moj odlazak značio za klub. Znam da veruju u mene da mogu da pomognem i vratim ga na zdrave noge. Pričao sam sa štabom i rekao: Stojim ispred vas i sa vama, šta god da se priča napolju - ja sam tu. Mislim da im je to dosta značilo".
Predstoji mu velika borba. Čini se da je spreman.
"Situacija je takva da moramo da se borimo. Ništa nam niko neće dati. Moramo sve da uzmemo. Osećamo kao da su svi protiv nas. Rekao sam igračima: Na nama je da savladamo sve prepreke, niko nam neće učiniti ništa. Da li želite da ostanete u ovoj ligi? Da želite da se borite? Da ostavite trag u ovom klubu? Jer imate pravu priliku za to. Neki igrači kao uspeh vide samo osvajanje trofeja, ali opstanak u ligi, posle svega sa čime smo morali da se nosima, bila bi najbolja stvar u klupskoj istoriji. To je prilika koju imamo ovde".
Kako kaže, odlučio se za trenerski poziv još 2014. godine, kada je sarađivao sa Lujem van Galom. Put ga je potom sa Old Traforda odveo nazad u Everton, odakle je potom otišao u MLS i Di Si Junajted, da bi kopačke o klin okačio u Derbiju.
"Kada je došao u Junajted 2014. godine, tada sam znao da želim da postanem trener. Sedeo bih po tri, četiri sata sa Rajanom Gigsom i analizirao protivnike, stvarao ideje. Kada sam se potom vratio u Everton počeo sam da radim na dobijanju licence. Imao sam i ponudu da igram u Kini za bezobrazan novac. Znam da se u fudbalu vrte velike svote, ali ovo je zaista bio glupo veliki novac. Želeo sam da idem u SAD jer sam znao da ću prvi posao imati u Ligi jedan ili Čempionšipu. Bio sam svestan da neću odmah u Premijer ligu. Otišao sam tamo kako bih razumeo i taj nivo igrača bolje".
Čim je Filip Koku napustio klupu Ovnova, osetio je da je spreman.
"Dolazak u Derbi je bio savršen potez. Učio sam o malim stvarima, kako je igrati u ritmu subota-sreda-subota-utorak, kako izgledaju pripreme za trenerski posao. Dok sam bio igrač/trener nisam se mnogo mešao u trenerskiu posao, ali sam ga bolje razumeo, ukaprao kako funkcionišu doktori, fizioterapeuti. Kada je Koku otišao osetio sam da sam stekao dovoljno znanja da mogu da stanem na crtu. Osetio sam da sam spreman da završim igračku karijeru i posvetim se novom poslu".