Ruska mačka pravila čuda u Kataru! Pepova Barsa, Flikov Bajern i od večeras Enrikeov PSŽ

Nostalgičari će reći da im nije ni blizu, mada njih to neće ni doticati. Jer kada jednog dana budete poželeli da otvorite istorijske fudbalske knjige, na strani sa Barselonom Pepa Gvardiole, Bajernom Hansija Flika, stajaće koliko od sutra i Pari Sen Žermen Luisa Enrikea, kao jedan od najdominantnijih timova.

Kao jedan od tek tri tima sa najviše osvojenih trofeja u kalendarskoj godini. Ovaj večerašnji, osvojen pobedom nad Flamengom u finalu Interkontinentalnog kupa odigranog u Dohi bio mu je šesti. I kada ga po povratku budu smeštali u klupske vitrine, bilo bi pošteno da tu čast dobije Matvej Safonov, neočekivani junak finala koji je u penal seriji odbranio četiri udarca sa bele tačke - 1:1 (1:1, 1:0), penalima 2:1.

Neočekivan jer je do večerašnje utakmice odigrane u Al Rajanu od starta sezone branio samo tri puta, čak je bilo glasina da bi nakon dolaska Ukrajinca Ilje Zabarnjija da napusti klub tokom zimskog prelaznog roka. Međutim, usled slabe forme konkurenta Luke Ševalijea koja je vremenom uzimala sve više maha Luis Enrike odlučio je da mu ukaže šansu u utakmici za trofej. I sigurno će biti ponosan na tu odluku jer iako u 'regularnom' delu nije uspeo da pročita udarac Žoržinja sa jedanaest metara, u penal-seriji redom je 'skidao' šuteve Saulu Nigesu, Pedru, Leu Pereiri i Luisu Araužu.

Nije ni Agustin Rosi, njegov kolega iz Flamenga, bio nemoćan, uspeo je da 'uđe u glavu' Usmanu Dembeleu, koji je poslao loptu na tribine, potom spustio rampu Bredliju Barkoli, ali uprkos svemu nije mogao na crtu 26-godišnjem Rusu, koji je odigrao najbolju partiju u karijeri. I njome produžio dominaciju klubova sa Starog kontinenta u Interkontinentalnom kupu koja traje još od 2012. godine kada je takmičenje osvojio poslednji neevropski klub (Korintijans). Flamengo je bio tako blizu da je prekine, još i bliže nego što je bio pre šest godina protiv Liverpula, ali mu je put ka novom trofeju prešla ruska mačka, ostavivši ga na četiri, koliko je na južnoameričkom kontinentu osvojio u 2025.

©Reuters

Flamengo je u prvom poluvremenu bio poprilično rezervisan, ograničen na svoju polovinu igrališta na kojoj je pokušavao da ulovi grešku rivala. Međutim, on je bio taj koji je pravio greške, jednu za drugom. I nedugo pre odlaska na odmor za još jednu u nizu skupo je platio. Račun je Hviča Kvarachelija ispostavio Agustinu Rosiju, golmanu brazilskog tima, koji je slabo procenio oštru loptu Dezirea Duea i loptu poslao pravo pred Gruzina.

Rosi je i u uvodnoj fazi meča umalo koštao Rubronegre pokušavajući da stigne vrlo loše povratno dodavanje Đorđijana de Araskaete. Vratio je tada brazilski čuvar mreže loptu u igru sprečivši je da izađe u korner, ali je ona završila u posedu rivala, a samo koji sekund kasnije u njegovom golu pošto ju je Fabijan Ruis lob udarcem sa ivice šesnaesterca iz prve ubacio u praznu mrežu. No, imao je kompletan tim Flamenga i pre svih De Araskaeta i Rosi sreće jer je VAR proverom ustanovljeno da je lopta napustila igralište pre nego što je golman brazilske ekipe intervenisao, pa je Pari Sen Žermen dobio korner.

Udarac iz ugla bio je jedini put kojim je Flamengo mogao do protivničkog gola. Istina, prvi – i jedini put tokom regularnih 90 minuta – južnoamerički prvak pripretio je u završnim minutima prvog poluvremena kada je Erik Pulgar posle centaršuta De Araskaete glavom tukao u spoljni deo mreže. Pomenuti De Araskaeta je, kao i u okršajima sa Kruz Azulom i Piramidsom, bio centralna figura Flamenga, mahom se za sve pitao u igri osvajača Kopa Libertadoresa, pa je tako bio i najzaslužniji što je na isteku sat vremena igre došao do izjednačenja.

Žoržinjo (©Reuters)

Došao je urugvajski plejmejker do lopte u protivničkom šesnaestercu, driblingom naterao na faul kapitena Pari Sen Žermena Markinjosa i poslao Žoržinja na belu tačku. A brazilski vezista u svom stilu, nakon karakterističnog poskoka, poslao Matveja Safonova u pogrešnu stranu. Da pariski tim nije slavio na kraju, Markinjos bi bez sumnje bio tragičar evropskog prvaka. Ne samo zbog penala koji je skrivio, već i zbog šanse koju je promašio u šestom minutu nadoknade kada sa tri metra nije uspeo da u mrežu ubaci loptu koju je pred gol poslao Usman Dembele. Umesto toga reagovao je kao da brani sopstveni gol, pa je vratio fudbal pravo u ruke Rosija, koji je stajao daleko od gol-linije...

Otišlo se u produžetke i mada je posle ulazaka Usmana Dembelea i Bredlija Barkole tokom dodatnih pola sata uspevao da pripreti u nekoliko navrata, PSŽ nije uspeo da izbegne penale. Flamengo je pristupom pokazao da ih želi, na kraju ih je i dobio, ali će mu od njih ostati bolna uspomena.