Sa Markom Veličkovićem je započet ciklus neposlušnosti, red je da ga i zaokruži

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Leto 2024, golobradi 19-godišnjak, za kojeg su se interesovali i Crvena zvezda i Partizan, stiže na “Karađorđe”. Lale na ime obeštećenja šalju 400.000 evra na adresu Mladosti i kaparišu supertalentovanog Marka Veličkovića. To je bio signal da je Voša postala ozbiljan konkurent večitima na tržištu i da neće svi talentovani domaći fudbaleri završavati u Ljutice Bogdana ili u Humskoj ulici.

Bila je to prva „mala pobeda“ nove garniture Stare dame nad najvećim beogradskim rivalima od dolaska na čelo kluba 2022. i najava da u Novom Sadu više ne nameravaju da se povinuju Zvezdi i Partizanu. Nešto duže su čelnici Voše morali da sačekaju kako bi u jednoj sezoni i na terenu kompletirali pobede nad oba rivala i razuverili i najveće skeptike, koji su tvrdili da Voša nema ni kvalitet, ni logistiku, ali ni „dozvolu“ da se isprsi večitima. I zaista, tako je dugo delovalo, naročito u duelima sa Crvenom zvezdom. A onda se ove sezone sve promenilo. Čak u tri navrata tim Miroslava Tanjge bacio je na kolena najveće rivale. Poslednju pobedu protiv Partizana na "Karađorđu" potpisao je upravo momak čiji je transfer započeo ovaj ciklus „neposlušnosti“ Stare dame pred beogradskim velikanima. Red je da ga on i zaokruži.

U subotu veče protiv Napretka na “Karađorđu” ponovo je Marko Veličković pokazao raskoš neosporivog talenta. Trzaj glavom u stilu rasnog golgetera, start-stop varka kojom se oslobodio čuvara kod asistencije Lazara Ranđelovića, pa mekan prijem grudima i kontrolisan pas ka Draganu Kokanoviću za poslednji gol domaćih. Sve to, i još mnogo poteza za fudbalske sladokusce, 21-godišnji ofanzivac priredio je publici na “Karađorđu”.

(MN Press)

Ali ne bi bilo toliko upitnika oko budućnosti mladog Nišlije, odnosno pitanja da li jeste ili nije kalibar za vrhunski fudbal, da u dosadašnjoj seniorskoj karijeri nema pregršt utakmica poput one u prošlom kolu protiv Radničkog na “Čika Dači”. Šta se to dogodi sa Veličkovićem, pa da posle onakvog performansa protiv Partizana, već za sedam dana potpuno izvetri i ne bude faktor na terenu u Kragujevcu? Da li je do protivnika i njegove postavke? Moguće, ali malo verovatno, barem na osnovu onoga što se pričalo od njegovog dolaska: da je mađioničar sa loptom, da ima najviši plafon od svih Vošinih dragulja i da je samo pitanje vremena kada će napraviti ozbiljnu karijeru.

Fudbal je postao nemilosrdan biznis, u kojem vreme curi kao u peščaniku. Linija između ostvarenog i neostvarenog talenta postala je tanka, gotovo nevidljiva. Ono što u konačnici razdvaja te dve kategorije su posvećenost (na terenu i van njega), pružen prostor, odnosno minutaža, i doza sreće – pre svega kada su u pitanju povrede. Na ovo poslednje Veličković ne može da utiče i činjenica je da su ga sitne povrede usporavale kroz seniorsku karijeru. S druge strane, utisak je da mu je Miroslav Tanjga konačno dao potreban prostor da pokaže šta ume.

Sada je sve na detetu koje je poniklo na Nišavi. Voša ima i brže, i jače, i iskusnije igrače. I one sa razornijim udarcem, i one sa izraženijim liderskim karakteristikama. Teško da ima nekoga sa većim fudbalskim potencijalom od Marka Veličkovića. Da ga je u potpunosti ostvario odmah po dolasku na “Karađorđe”, verovatno bi već početkom prošle godine bio na izlaznim vratima, dok bi čelnici zadovoljno trljali ruke nakon jednog od najvećih transfera u novijoj istoriji kluba.

Možda je, ipak, bolje što je ovako. Ako Veličković nastavi da u kontinuitetu pruža partije kao protiv Partizana i Napretka, već ove sezone mogao bi da zaokruži ciklus neposlušnosti, razdvoji Crvenu zvezdu i Partizan tri godine pošto je to uspeo TSC i čak 17 godina otkako je to poslednji put pošlo za rukom Lalama u sezoni 2008/2009. Potpuni bunt bio bi i treći trofej Kupa Srbije u klupskim vitrinama. To bi bio pun krug od onog juna 2024. Godine. I za Vošu i za Marka Veličkovića.