Šaćiri mentoriše sledeći poklon za srpski fudbal iz Švajcarske: Niko mlađi nema više minuta

Početkom veka je Bazel bio sinonim za švajcarski fudbal. Dominirao je Super ligom kada je osvojio 12 od 16 mogućih titula i beležio sjajne rezultate i u Evropi. Ali, imperija se srušila preko noći i Bazel je do prošlog proleća čekao čak osam godina na titulu. Na krilima senzacionalne sezone Džerdana Šaćirija se vratio na tron, ali ga je i već prepustio ove sezone. Tun više niko ne može da zaustavi…

Bazel se nakon lanjske titule nije letos zaleteo za zvučnim i skupim pojačanjima u poteri za Ligom šampiona već je nastavio sa politikom dovođenja mlađih igrača i građenja što jačeg igračkog jezgra. Bitno ime među pojačanjima je bio srpski vezista Andrej Bačanin koji je došao iz Čukaričkog za 2.300.000 evra što nije mali novac za Bazel. Istovremeno ga je želela i Crvena zvezda, ali se odlučila za Mahmudua Badža iz Dunajske Strede.

I tako je Bačanin na neko vreme nestao sa fudbalske scene… Samo nakratko. Na početku je igrao za B tim Bazela u trećoj ligi dok se nije uklopio i navikao na novu sredinu i kulturu. Od novembra je postepeno dobijao sve veću šansu u prvom timu. Danas je standardan član prve postave Bazela. Nijedan mlađi igrač od njega u švajcarskom prvenstvu nema veću minutažu ove sezone. Kao 18-godišnjak, Bačanin je sakupio 787 minuta na terenu i postao srce veznog reda Bazela. Prošlog vikenda je zabeležio drugu asistenciju ove sezone u pobedi nad Lozanom (2:1) pošto je pobegao iza leđa odbrani domaćih i na tacni poslužio Žilijena Duranvila.

Kolege iz švajcarskog Blika su u današnjoj analizi situacije u Bazelu konstatovale da švajcarski klub nema igrača koji bi sledećeg leta mogao da donese veliki novac kroz transfer. Ali, zato veruju da će u daljoj budućnosti Bačanin biti taj veliki finansijski udarac Bazela jer mu se karijera razvija u pravom smeru.

Među centralnim veznim igračima u ligi sa 50 odsto odigranih mečeva, Bačanin je drugi po tačnosti dugih lopti (75,7%), 15. po broju tačnih dodavanja na 90 minuta (34,5 u proseku), 10. po broju dobijenih vazdušnih duela (54,5%)… Lepe brojke za 18-godišnjeg debitanta.

Prošle sezone je Švajcarska bila odskočna daska za Aleksandra Stankovića i servirala je srpskom fudbalu poklon kojeg brojni fudbalski radnici nisu bili svesni. Sada se podno Alpa na pravi način razvija karijera još jednog talentovanog srpskog veziste koji je zbog dobrih igara ‘zaslužio’ i prvi intervju u švajcarskim medijima.
“Pre svega, srećan sam što igram standardno. Drugo, želim da pobedim svaku utakmicu i znam da mogu mnogo bolje od ovoga što pružam u poslednje vreme. Činjenica da igram sve više kod Manjana i Lihtštajnera mi pokazuje da sam na pravom putu. Ali, fudbal je timski sport i zato moram da radim još jače kako bih pomogao timu”, kaže Andrej Bačanin za Bazel Cajtung.

Nedavno je ulogu šefa stručnog štaba u Bazelu preuzeo nekadašnji Juventusov as Štefan Lihtštajner koji ima ogromno igračko iskustvo.
“Imali smo neke jako dobre razgovore. Štefan radi veoma pažljivo, detaljno i veoma je otvoren za ideje od samih igrača. Na kraju krajeva, mi smo glavni protagonisti na terenu. Činjenica da se sve češće priključujem napadu je nešto novo za mene. Igra u tranziciji je segment na kojem radimo mnogo i posebno ima uticaja na mene kao na centralnog veznog. Pažljivo slušam šta se traži i pokušavam da to implementiram u moju igru. Trener nam je dao mnogo informacija u svim delovima igre koje na kraju mogu da naprave razliku. Nismo mogli da ih sve primenimo odjednom, ali sada već imamo dve pune nedelje treninga i nema više izgovora”.

Javno vas je kritikovao nakon nedavnog poraza od Lucerna.
“Bio je u pravu. Rekao nam je da je dozvoljeno praviti greške, ali da stav na terenu mora da bude pravi. Prokockali smo utakmicu u poslednjih 15 minuta i ostao je gorak ukus”.

Priča se da te Džerdan Šaćiri uzeo pod svoje kao mentor tokom utakmica. Da li je to dobar znak jer možda vidi nešto više u tebi ili te njegovi konstantni saveti nerviraju?
“Nikakav problem! Možda vama sa strane deluje drugačije, ali te njegove instrukcije nisu ništa lično. Džerdan je pobednik sa jakim karakterom i želi da poboljša svoje saigrače. Čitanje igre i fudbalska inteligencija su neke moje jače strane, ali znam da i dalje imam prostora za napredak kada odlučujem kako da podelim pas na terenu. Zato vrlo rado prihvatam Šaćirijeve savete i instrukcije”.

Bio si jedini na treningu onog dana kada je otpušten prethodni trener Ludovik Manjan. Da li redovno praktikuješ individualne treninge?
“Dan ranije u porazu od Ciriha nisam igrao i želeo sam da radim na fizičkoj spremi. Zato sam pitao trenera zaduženog za rad sa mladim igračima Simonea Gripa da mi pripremi dodatne treninge. On je bitan deo stručnog štaba koji me pažljivo prati i obraća pažnju na moj individualni razvoj”.

Odakle dolazi ta radna etika?
“Iz porodice. Roditelji su mi uvek govorili da moram da dajem 100 odsto na treninzima. Sada sam postao profesionalni fudbaler koji uvek daje 100 odsto. Primetio sam takav stav i kod trenera Manjana i Lihtštajnera”.

Kako su izgledali dečački dani u Beogradu?
“Otac Goran me je odveo na prvi trening kada su mi bile četiri godine i od tada me podržava. Ponekad je on više verovao u mene nego ja sam u sebe. Istovremeno su roditelji insistirali da se paralelno školujem jer im je to važno. Imao sam dobro organizovan život, nisam imao probleme u školi i uživao sam u fudbalu. Sada sam presrećan što mogu da živim od onog čime se bavim. Trenutno završavam privatnu srednju školu u Srbiji, polagao sam ispite zimus, ponovo ću na leto i onda imam nameru da upišem i fakultet. Posebno me zanima učenje stranih jezika”.

Gde si naučio da govoriš engleski tako dobro?
“Kroz školu, filmove, serije… Sada učim nemački. Pokušao sam i švajcarsko-nemački, ali mi je on pretežak. Zato moram prvo da savladam običan nemački”.

Imaš i psihologa sa kojim radiš. Zašto?
“Ana mi pomaže u mnogim situacijama. Čitam i knjige o određenim temama koje me zanimaju i uveren sam da psihološki aspekt igra bitnu ulogu u razvoju svakog fudbalera jer imamo mnogo situacija u kojima smo pod pritiskom i treba da donosimo odluke.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Kako ti konkretno pomažu ti mentalni treninzi?
“Na mnogo načina. Na primer, da vizualizujem neke situacije jer mozak nekada ne pravi razliku između onoga što je zaista doživeo i onoga što je zamislio. Fokus na konkretne stvari može da se trenira. Ključni faktor je disanje”.

Kao junior si igrao u Crvenoj zvezdi, ali si potom prešao u Čukarički gde si korak po korak došao do prvog tima.
“Odrastao sam kao Zvezdin navijač. Stan nam se nalazi između Zvezdinog i Partizanovog stadiona. Na počecima u Zvezdi sam bio i kapiten, pre nego što su me otpisali kada sam imao 12 godina. Otac je tada video Čukarički kao idealno rešenje i drago mi je što sam išao tim putem do statusa profesionalnog fudbalera”.

Da li je Zvezda htela da te vrati?
“Mislim da su i oni svesni da su pogrešili sa mnom još ranije. Interesovali su se prošle godine, ali i Bazel je. I evo me, tu sam”.

Zašto si izabrao Bazel?
“Zato što sam imao sjajan razgovor sa sportskim direktorom Danijelom Stukijem. I znao sam da je Bazel najveći klub u Švajcarskoj. Znao sam da kao 18-godišnjak ne mogu u Real Madrid. Bazel je lepa sredina u kojoj mogu da se razvijam i da napredujem”.  

Kada je postalo jasno da ćeš preći u Bazel, prestao si da treniraš i igraš za Čukarički. Zašto?
“Vrlo je jednostavno. Klub nije hteo da rizikuje povredu i transfer”.

Kako su izgledali prvi dani u Bazelu?
“Prijatelj koji živi u Švajcarskoj me je pokupio na aerodromu. Sledećeg jutra sam obavio lekarske preglede i potpisao za Bazel. Otac je išao sa mnom i pomogao mi da se smestim. Inače, moj agent poznaje i Aljbina Ajetija i tako nas je upoznao. Seli smo zajedno na kafu pre mog prvog treninga i  veoma sam zahvalan Albiju (Ajetijev nadimak) što me je uzeo pod svoju zaštitu tih prvih dana. On savršeno poznaje kako klub i grad funkcionišu i zaista je sjajan momak”.

Kasnije si se sprijateljio sa Hrvatima Barišićem i Sotičekom.
“Pričamo istim jezikom. Nažalost, Bare više nije tu, otišao je u Bragu, ali ostali smo u kontaktu. Bio mi je kao stariji brat”.

Tek u novembru si dobio veću šansu…
“Stigao sam u fizičkom zaostatku u odnosu na ostatak tima i morao sam da se naviknem na brži tempo na treninzima. Na početku sam samo trenirao i spavao jer sam bio iscrpljen. Ali, srećan sam što je Bazel verovao u mene i čekao me.

Kako je na početku izgledao život u novoj zemlji?
“Bilo je OK. Na početku je tata bio sa mnom, onda mi je mama putem video poziva držala kulinarske lekcije. Sada se snalazim prilično dobro”.

Zašto si potpisao ugovor na čak pet godina. Većina mladih igrača ne želi da potpisuje tako dugačke ugovore?
“Zato što je klub pokazao ogromnu veru od početka i dao mi pravu perspektivu. Već se osećam kao kod kuće i jedva čekam da nešto osvojim sa Bazelom i odužim mu se pre sledećeg koraka u karijeri”, zaključuje Andrej Bačanin.