Šaka Traore: Nije tačno da Milan ne veruje mladim fudbalerima

Prvi put otkako je stigao u Partizan biće starter u Luksemburgu. Iz dva razloga. Prvi, da se vidi kako Šaka Traore podnosi ulogu protagoniste kakvu mu je namenio Saša Ilić. Drugi, da se odmori Ibrahim Zubairu, učinkovit na prethodne dve utakmice.

Momak iz Obale Slonovače je postigao gol za overu trijumfa u prethodnom kolu Mozzart Bet Superlige protiv Mačve (3:1) i na osnovu toga deluje da bi mogao da bude zanimljivo rešenje u ofanzivi Parnog valjka. Na prvi pogled deluje kao fudbaler kome je potreban kontinuitet i – poverenje.

U Milanu ga nije imao osim kod Stefana Piolija, kod koga je i debitovao za Rosonere, i bez obzira na to što je posle pet godina napustio Italiju, za sedmostrukog prvaka Evrope ga vezuju samo lepe uspomene.

„Milan se ne može objasniti, znate? Uvek će ostati u mom srcu i uvek će biti deo mene. Imam divna sećanja na Milan i srećan sam što sam bio deo impresivnog i legendarnog kluba, najjačeg u Italiji. Ponosan sam što sam nosio taj dres“, rekao je Šaka Traore za Milan njuz, čiji ga je novinar sreo u Luksemburgu, gde će sa crno-belima igrati revanš protiv UNA Štrasena u kvalifikacijama za Ligu konferencije.

Šaka Traore je dobro počeo u prvom timu Milana. Na debiju za seniorski pogon postigao je gol u pobedi nad Kaljarijem (4:1), posle čega mu je tadašnji trener Stefano Pioli dao šansu i u prvenstvu protiv Empolija. I opet je bio strelac, ušavši sa klupe.

„Mnogo sam radio sa Piolijem, trenerom koji mi je uvek pomagao i ohrabrivao me da radim, govoreći mi da će moj trenutak doći. Kada mi je pružio priliku, odmah sam je iskoristio, postigavši gol. Taj pogodak je dao i meni i njemu samopouzdanje, pošto me je potom poslao na teren i protiv Empolija u Seriji A. Tog dana sam uspeo da postignem gol zahvaljujući fantastičnom potezu Kristijana Pulišića. Sve je bilo poput sna: postići dva gola u istoj nedelji bilo je nešto što nikada ne bih očekivao. Bilo je divno, posebno na San Siru, u impresivnoj atmosferi pred 80.000 navijača. Neopisivo. Izuzetno sam zahvalan.“

Italijani smatraju da je pogodak protiv Kaljarija bio u stilu Filipa Inzagija.

„Ha-ha-ha... U tom trenutku ne razmišljaš kako da pucaš. Samo se okrećeš i šutiraš. Srećom, imao sam sreće i uspeo da matiram golmana. Ta dva pogotka su mi preokrenula život, otvorila mi mnogobrojna vrata i dala šansu za nastavak karijere. Posle tog perioda prešao sam u Palermo, delimično zahvaljujući baš nastupima za prvi tim Milana. Sve promene u mojoj karijeri su bile pozitivne.“

Italijani, ipak, smatraju da Šaka Traore predstavlja jednu od ilustracija kako Milan ne obraća mnogo pažnje na mlade fudbalere. Posebno one koji su stasavali u mlađim kategorijama i kroz Milan Futuro zakucali na vrata prvog tima. Čak podsećaju da su mnogi „nestali sa mape“.

„Nije istina da se Milan ne fokusira na mlade igrače. Milan je poklanjao pažnju Bartesagiju, Kevinu Zeroliju, Kamardi, meni... Svako od nas je pokazao šta može. Milan kao klub gradi projekat za igrače do 23 godine, tako da je potrebno vreme. Nisam saglasan kada ljudi govore kako Milan ne brine o talentima.“

Mada, na marginama su završavali momci poput Liberalija, Kolomba, Zerolija, Jan Karla Simića... Niko ne može da garantuje da će Kamarda postati veliki igrač, iako je rečeno da će ovog leta ostati u prvom timu i da će mu trener Ruben Amorim dati šansu.

„Verujem u projekat Milana i uveren sam da će postići velike stvari i sa mladim igračima. Gledajući igrače do 23 godine, ima toliko darovitih pojedinaca. Nadam se da će u budućnosti više verovati u momke i prilike koje su nam pružili. Bilo je divno za nas.“

Mada, Traore je za klub iz grada mode odigrao samo četiri utakmice za pet godina, što baš i nije sjajna poruka budućim naraštajima.

„Naravno da sam očekivao da ću igrati više. Kada ste dete, imate mnogo entuzijazma i želite da budete na terenu što je više moguće, ali nije lako kada imate šampione pored sebe. Kada odigrate jednu, dve ili tri utakmice, vaš entuzijazam raste, sve je proces i ne možete žuriti. Potrebno je vreme i pre ili kasnije doći će više minuta. Nisam se uobrazio posle dva gola. Naprotiv, rekao sam sebi: ovo je samo početak i moram vredno da radim ako želim da dostignem ono što sam zacrtao.“

Pioli je jedini trener seniorskog pogona koji je Šaki omogućio da igra za Milan, dok mu Paulo Fonseka, Seržo Konseisao i Masimilijano Alegri nisu dali ni sekund.

„Posle Piolijevog odlaska bilo je problema u klubu, stvari u koje mi igrači nismo bili uključeni. To su bili trenuci rekonstrukcije, ali mi smo gledali samo kako da damo sve od sebe kako bismo ponosno branili boje Milana. Imao sam priliku da razgovaram sa nekim trenerima, poput Fonseke, koji mi je objasnio određene stvari, a takođe i sa Konseisaom, sa kojim smo osvojili Superkup Italije u Rijadu. Bio sam deo te grupe i bio sam srećan. Ne poričem da sam hteo da igram. Istovremeno, ekipa je osvojila trofej i bio sam srećan u svakom slučaju“, smeška se novi fudbaler Partizana.