Samokritika je vrlina – Nemanja Maksimović: Ja sam bio problem! Trošio sam energiju na nebitne stvari

Namestio je glavu i sad njome igra. Doslovce. Dva od tri gola u aktuelnoj sezoni autorizovao je hicima iz vazduha, ponovo izgleda kao uticajan fudbaler, samo zato što je tu istu glavu podesio da bude okrenuta fudbalu i – Hetafeu. Prošle godine u ovo doba nije, hteo je Nemanja Maksimović da ode iz Madrida, tražio dugačiji izazov, međutim, leto 2023. posmatra kao prekretnicu. Sportsku i životnu.

Zato i danas, kad njegov tim gostuje Barseloni, koju je u prvom delu La lige ukočio (0:0), srpski reprezentativac ostavlja utisak momka sigurnog u sebe. Dovoljno uverljivog da pređe preko, kako sam konstatuje, grešaka iz bliske prošlosti kad se, za trenutak, odljubio od fudbala. Sad ga ponovo voli i to se vidi po ličnom i timskom učinku.

Propustio je jednu jedinu prvenstvenu utakmicu, što znači da je među miljenicima Hosea Bordalasa. Kakav napredak u odnosu na prethodni ciklus, kad je tokom januara i februara 2023. sedeo na klupi.

„Dosta se tad pričalo da sam imao problem sa Kikeom Sančesom Floresom, zato što nisam igrao dva meseca. Nije bilo tako, nismo imali ni najmanji problem. Od prvog dana prošle sezone sam ja bio problem, mislio da se moj ciklus ovde završio, želeo sam da idem, smatrao da ne mogu da pružim više ekipi. Malo pre Mundijala sam znao da moram da se trgnem kako bih putovao u Katar, a kad sam se vratio sa turnira rekao sam ljudima iz kluba da je to kraj i da želim da promenim sredinu. Hteo sam po svaku cenu da nađem novi klub. Nisam igrao dobro pre toga i zato sam se i osećao odgovorim za to što se Kikeu Sančes Floresu desilo (oktaz pred kraj prošlog prvenstva, op. au). Izvinio sam se klubu i presedniku što sam previše energije trošio na detalje koje nisu bitne, niti vezane za teren“, detaljno i samokritično opisuje Nemanja Maksimović tokom Zoom intervjua u organizaciji La Lige.

Da se ne bi negativnim mislima vratio u Madrid, centralni veztsta je odmor između dve sezone iskoristio da – popriča sam sa sobom.

„Tokom leta, za vreme boravka u Srbiji, rekao sam sebi da imam šansu kakva se pruža malom broju fudbalera: da igram u jednoj od najkvalitetnijih liga sveta. Dodao sam da se kajem zbog gluposti koje nemaju veze sa fudbalom i životom uopšte, jer sam iz želje da odem upropastio šansu koju mnogi sanjaju da dobiju. Tad sam lepo razmislio, pokajao se i sa dosta više entuzijazma počeo pripreme. Hteo sam da budem dobar primer, čist pred sobom i drugima kad završim karijeru“.

Ona u Španiji traje već sedmu sezonu, koliko je prošlo od dolaska iz Astane. Sva je prilika da će se okončati u junu kad Nemanji istekne ugovor (trebalo bi da pređe u Panatinaikos, mada o tome ne želi da govori), međutim, kako god da bude, boravak na Pirinejima zauvek će mu ostati urezan u pamćenje.

„Mnogo sam se promenio. Došao sam kao dete bez iskustva, a postao bolja osoba i kvalitetniji fudbaler. Postao sam i otac dvoje dece, tako da imam dosta razloga da nikad ne zaboravim ni Madrid, ni Španiju. Za moju porodicu ovo je druga kuća“.

Neće tako lako potisnuti u zapećak ni bar tri utakmice iz opusa koji obuhvata 230 mečeva za klubove iz Primere.

„Najviše ću pamtiti jednu, ne zbog rezultata, niti igre, već zato što smo bili najbliži ispadanju u poslednjem kolu minule sezone. Gostovali smo Valjadolidu i sve vreme bili na granici hoćemo li se preseliti u niži rang. Proveli smo taj meč neprestano se braneći, Valjadolid je u poslednjem minutu uzdrmao prečku, međutim, poklopili su nam se rezultati konkurenata u borbi za očuvanje statusa i preživeli smo. Taj pritisak, tenzija prisutna tokom sedmice, kad znaš da si jednom nogom u Drugoj ligi, pamtiću do kraja karijere. A susret koji bi želeo da zaboravim je zapravo dvomeč četvrtfinala Kupa kralja 2019. sa Valensijom. Kod kuće smo dobili 1:0, na Mestalji poveli 1:0, a onda dozvolili Valensiji da postigne tri gola u završnih pola sata i tako nas izbaci“.

SVI IMAJU UNAPRED SPREMLJEN SCENARIO AKO IZGUBE OD NAS

Nemanja Maksimović spaja upravo ta dva kluba, pošto je avanturu u Španiji počeo u Valensiji, a posle samo jedne sezone prešao u Hetafe, gde drugi put sarađuje sa Hoseom Pepe Bordalasom, takođe nekada angažovanom među Slepim miševima. Stručnjakom koga bije glas da se često svađa sa kolegama, navijačima, da forsira negledljiv fudbal, da njegov tim po pravilu dobija najviše kartona i koristi principe makijavelizma kako bi ostvario šta se od njega traži.

„Naša igra zavisi od karakteristika protivnika, kome se prilagođavamo. Kruži priča da je Bordalas defanzivan trener, zapravo je suprotno. U pitanu je stručnjak koji voli visok presing, da rivalu što pre oduzme loptu, neće da se povlači. Niti dozvoljava igračima da pametuju u zonama kad to nije potrebno, ali im zato daje slobodu u završnoj trećini terena. Slika koja se stvarala o njemu godinama kvari mu imdiž i ne dozvoljava da preuzme neku veću ekipu od Hetafea“. 

Bordalas nosi negativnu konotaciju u španskom fudbalu, između ostalog i zato što se tokom sezone raspravljao sa Manuelom Pelegrinijem, Ernesteom Valverdeom, Rafaelom Benitesom... S druge strane, najbolje rezultate u novijoj istoriji Hetafe je ostvario baš sa njim, stigao do osmine finala Lige Evrope i mučio velike timove.

„Mnogima se ne dopada kad smo u prvoj polovini tabele. Mali smo klub i ne zanimamo previše ljude. Pretohodne tri sezone smo proveli u borbi za opstanak i tad javnost od nas nije tražila da igramo bolje, a čim smo se primakli zoni Evrope odmah kreću da nas kritikuju. Sa Bordalasom je to zato što ne respektujemo nikog, svakog hoćemo da pobedimo, svima je teško da nas dobiju i onda pre utakmice krenu sa izgovorima kako, tobože, ne igramo atraktivno, da trošimo vreme i pravimo faulove, a to im je zapravo unapred pripremljen scenario ako izgube. Svaki put kad ostvarimo dobar rezultat to padne u drugi plan usled priča o navodnoj agresivnosti“.

Ako se zna da je Bordalas trener pod čijim je vođstvo odigrao najviše utakmica, razumljivo je što ga Nemanja visoko pozicionira na rang-listi stratega sa kojima je sarađivao.

„Veljko Paunović i Pepe Bordalas su dvojica elitnih trenera, koji su mi značili ne samo u fudbalu, nego u životu. Verovao je Bordalas u mene od prvog dana, omogućio mi slobodu, sa njim opet uživam na terenu. Trener je koji voli visok presing, a ja volim da „iskačem“ iz sredine ili kao drugi špic na protivničkog štopera. Uz to, mogu dosta da trčim, a on voli fizički besprekorno spremne fudbalere. Koristio me na raznim pozicijama u veznom redu, igrao sam čak i štopera, uvek se trudio da pomognem ekipi. Naša je ove sezone, na primer, prepoznatljiva po prekidima, najviše golova smo dali na taj način od svih ekipa Primere (14)“.  

Takvo opredeljenje možda dovede ekipu iz predgrađa Madrida tamo gde je bila u prvom Bordalasovom mandatu, u Evropu.

„Tri godine smo se maltene do poslednjeg kola borili za opstanak i hteli smo napokon da odigramo prvenstvo u kome smo mirni, da ne strepimo. Zato ne želimo dodatni pritisak, kao jurimo Evropu, pa možda budemo deveti u onda kažemo kako je neuspešna sezona. Ne, uspešna je, jer uživamo. Kad je tako, onda te i noge slušaju, sreća prati, beležimo povoljne rezultate... Možda i protiv Barselone koja ima trenutnih problema, ali da bismo je savladali potrebno je da prebacimo sopstvene mogućnosti“, dodao je Nemanja Maksimović, ove sezone neizostavan član najboljih 11 Hetafea.

MEJSON GRINVUD ĆE OBELEŽITI NAREDNU DECENIJU

Prepoznatljiv je Hetafe kao sredina bez velikih zvezda, ali je letos angažovao jednu. Doveo je Mejsona Grinvida i dobio dimenziju više u napadu.

„Englez nije mogao da povuče bolji potez od dolaska u naš klub, pošto je dobio priliku da radi sa Bordalasom, koji dosta polaže na fizičku spremu igrača. Od prvog dana mu je posvetio pažnu kako bi ga maksimalno spremio za izazove La lige. Ljudi su svesni pauze koju je bivši as Mančester junajteda napravio, ali se trudimo da se oseća kao kod kuće. Iz meča u meč podiže kvalitet igre, mada se vidi da još nije na 100 odsto mogućnosti. Pred Grinvudom je svetla budućnost, u narednih 10 do 15 godina može da napravi razliku u svetskom fudbalu“.

NAJVIŠE SAM NAUČIO OD DANIJA PAREHA

Prva stanica Nemanje Maksimovića u Španiji bila je Valensija. Zahtevan klub, fanatični navijači, ali organizaciono posrnuo usled manjka ulaganja vlasnika Petera Lima. Za Slepe miševe je zlatni Orlić sa Novog Zelanda odigrao tek 21 utakmicu.

„Naravno da žalim što ih nije bilo više. Za mene je velik iskorak predstavljao dolazak u Španiju, posle šest meseci neigranja za Astanu, a bile su mi tek 22 godine. Srećom, imao sam Danija Pareha, Fransisa Kokelana, Žofrija Kondogbiju, kao i Karlosa Solera koji je tad igrao veznog, pa sam mogao od njih da učim. To su igrači od ogromnog uticaja na mene. Pre svih, Pareho. Stalno pričam da je Dani jedan od naboljih sa kojim sam i protiv kog sam igrao. Iskustvo sa Mestalje je baš bilo dragoceno. Biti deo tako velikog kluba pomoglo mi je da se spremim za situacije koje su usledile u budućnosti“, konstatovao je Maksimović.

PRIMERA – 26. KOLO

Petak

Real Sosijedad - Viljareal 1:3 (0:1)

/Merino 86 - Komesanja 17, 47, Serlot 90+5/

Subota

16.15: (1,45) Barselona (4,80) Hetafe (8,00)

18.30: (1,95) Alaves (3,30) Majorka (4,20)

21.00: (1,95) Almerija (3,30) Atletiko Madrid (4,20)

Nedelja

14.00: (3,10) Kadiz (3,10) Selta (2,65)

16.15: (3,40) Betis (3,35) Atletik Bilbao (2,30)

18.30: (2,45) Las Palmas (3,15) Osasuna (3,30)

21.00: (1,30) Real Madrid (5,80) Sevilja (9,00)

Ponedeljak

21.00: (1,67) Đirona (4,00) Rajo Valjekano (5,00)

Odloženo

Granada – Valensija

***Kvote su podložne promenama