Sava Petrov: Trajković nam skinuo okove, ali svaki meč počinjemo sa saznanjem da ćemo skriviti penal

I bi baš onako kako smo predvideli u najavi meča. Ovosezonski prvenac, koji je označio prekid golgeterskog posta u Humskoj od preko 600 minuta i popravljanje utiska posle očajnog izdanja u prethodnom porazu od TSC-a, bio je maksimum koji je Radnički uspeo da izvuče protiv Partizana (1:2), u utakmici u kojoj je, baš kao što je trener Nikola Trajković i najavljivao, nastupio bez bele zastave.

Do bod(ov)a nije uspeo da dođe, bio im je bliži formalno – vodio do 79. minuta, nego suštinski – od sredine prvog poluvremena gol je visio u vazduhu i nemoguće je popisati šta je sve Partizan (čitaj: Saldanja) promašio.  

Da li su gostujući fudbaleri bili nedovoljno hrabri u drugom delu utakmice, kako je to istakao njihov trener, ili su igrali onoliko koliko im je protivnik dozvolio? Istina je, kao i obično, negde na sredini, baš kao što se i na mnoge druge okolnosti može gledati kroz prizmu polupune ili poluprazne čaše.

Jer, ima Radnički za čime i da žali. Da je Belaković u 65. minutu bio za samo nekoliko centimetara precizniji, utakmica bi verovatno bila rešena, baš kao što ne bi bilo nerealno da su u istom tom momentu crno-beli već imali ubedljivu prednost.

Treba li se zadovoljiti zbog prvih pola sata izuzetnog fudbala, kakav od Radničkog nije viđen bezmalo godinu dana, možda baš od duela sa istim rivalom, samo tada na Čairu na startu prethodnog šampionata, ili u onome što je usledilo preispitati sopstvene poteze? Od trenera – zašto samo dve izmene, od čega jedna prinudna, u ekipi koja je bila saterana u ćošak i vidno ostala bez daha? Do igrača, koji po ko zna koji put primaju golove na najbanalniji način – iz dva penala! Da, dobro ste pročitali, jer onako amaterski postavljen živi zid u 85. minutu praktično je omogućio Severini da puca penal.

Na kraju, i taj fenjer na tabeli, koji Radnički prvi put samostalno drži u svojim rukama posle devet godina – sezonu 2014/15. počeo je sa pet vezanih poraza. U kojoj meri je posledica isključivo paklenog rasporeda na startu sezone, a koliko odraz diskutabilnog prelaznog roka, pokazaće se vrlo brzo. Treba pregrmeti još jedno teško gostovanje, Vojvodini u subotu, pa će najzad doći dueli sa „sebi ravnima“...

Elem, u moru zanimljivih detalja sa sinoćne utakmice, onaj koji će verovatno obeležiti čitavo treće kolo Mozzart Bet Superlige bio je fenomenalan vodeći pogodak Save Petrova. Video je postao viralan na mrežama dok je meč još trajao, dodatno ga je pogurala činjenica da je crno-bele matirao njihov nekadašnji đak, a mnogi su ispustili iz vida da je sličan potez korpulentni napadač izveo i u meču prvog kola na Banovom brdu, samo je tada lopta završila na stativi!

Jutro posle utakmice, prvo što smo upitali Petrova bilo je da li mu je ovo najlepši gol u karijeri?

”Postigao sam jedan gotovo identičan u dresu Lirsa, samo tada sa leve strane, desnom nogom! Isto je bila ’biciklica’, pa razoran šut... A malo je falilo, koji centimetar, da i Čukaričkom na sličan način zatresem mrežu. Baš smo to sinoć komentarisali posle utakmice“, počinje priču za Mozzart Sport Sava Petrov.

Proslava gola je, razumljivo, izostala...

“Iz poštovanja prema nekim ljudima koji su me naučili da fudbalski prohodam. Ipak sam 11 godina proveo tu, taj klub je obeležio moje detinjstvo i mladost. Naravno, u mom srcu centralno mesto zauzima Radnički, za njega ’ginem’ i zaista sam dao sve što sam mogao da ostvarimo povoljan rezultat.“

Desetak minuta ih je delilo od toga...

“Odlično smo ušli u utakmicu, odigrali hrabrih pola sata. U drugom poluvremenu se previše povukli, možda se, kako šef kaže, uvukao i neki strah od pobede. Partizan je izuzetno moćan tim, ono sa Sabahom očito je bio samo loš dan. Ne smete im ništa pokloniti, ni metar prostora, oni to surovo kažnjavaju. Na kraju smo im poklonili čak i penal, to već postaje toliko učestalo da više i ne znam da li može da se podvede pod ono ’dešava se’? Maltene počinjemo utakmice sa saznanjem da ćemo svakako skriviti jedanaesterac. Imali su mnogo prilika, ali i mi možemo da žalimo za onom Belakovićevom za 0:2. Teško nam je, duboko u sebi osećam da nismo zaslužili ovu nulu na saldu. Pripadao nam je makar bod iz onakve partije protiv Čukaričkog, mogli smo i sinoć bar do jednog... Ne ostaje nam ništa drugo nego da nastavimo ovako da radimo i rezultat mora da dođe. Možda već u sledećem kolu, mada je opet u pitanju krajnje teško gostovanje“, ističe 25-godišnji Petrov, nekadašnji internacionalac u Belgiji, član subotičkog Spartaka, ljubljanske Olimpije i lučanske Mladosti...

Sam Petrov kao da se preporodio tokom ovog leta. Drastičan je napredak u odnosu na prošlu, kako za ekipu, tako i za njega individualno, prilično anemičnu sezonu. Hvaljen je za rad u pripremnom periodu, učinkovit u gotovo svakoj utakmici. Protiv Čukaričkog je iznudio penal, Partizanu dao gol...

“Mislim da je, bez ikakvog okolišanja, tome najviše doprineo dolazak trenera Nikole Trajkovića. Kao da nam je skinuo okove, nas napadače nekako posebno rasteretio, dao nam slobodu. Prethodne sezone, mada bih stvarno voleo da se na nju više ne vraćamo, igrali smo sve vreme pod nekim neviđenim pritiskom. Sada sam pun samopouzdanja, što se i vidi i samo da nas ništa ne remeti, da istrajemo u ovome što radimo, ubeđen sam da će rezultati doći, jer kvalitet za to imamo“, zaključio je Sava Petrov.

Prva prilika biće u subotu, na stadionu Karađorđe u Novom Sadu...