Saveti Nemanje Čovića mladima: Ne preskačite stepenike, ne gubite godine dok se tražite

Večiti nedodirljivi za konkurenciju, Vojvodina, TSC i Čukarički već tradicionalno u borbi za dve preostale evropske vize, ove sezone guraju se i Voždovac, Napredak i Spartak. Pa ipak ubedljivih 3:1 protiv Radničkog iz Kragujevca vratilo je nadu Novosađanima da će rezultati krenuti na bolje. Kapiten Nemanja Čović tvrdi ipak da nije baš ni realno bilo očekivati da ekipa odmah klikne, jer ovog leta su uz trenera Nenada Lalatovića klub napustili i startni prvotimci poput Nikole Drinčića, Siniše Saničanina, Petra Bojića, Miodraga Gemovića...

Čović je tako dobio zadatak da pored kapitenske obavlja i ulogu mentora za mlade Vošine fudbalere.

“Dosta se tim promenio, ali ovo je Voša – ovde je izlazak u Evropu uvek cilj. E sad, novi je tim, novi je trener, treba nam malo razumevanja, uz strpljenje i rezultat će doći. Sve su to dobri igrači i ubeđen sam da će sve da dođe na svoje“.

Kalendar doduše ne ide naruku Vošinom timu, jer posle kup okršaja sa Jagodinom izabranike Slavoljuba Đorđevića čeka gostovanje kod gradskog rivala Proletera, pa dueli sa Crvenom zvezdom u Novom Sadu i Partizanom u Beogradu.

Za mladi tim Vojvodine veliki izazov. I velika šansa. Za Čovića nova obaveza. Mada se čini da se snašao sa trakom oko ruke.

“Drugačija je uloga. Prošle godine smo imali dosta iskusan sastav. Sada je... Neću da kažem da je lakše raditi, jer pre je sve bilo uhodano. Ali sada je možda interesantnije, veći je izazov raditi sa mladima. Talentovani su, sve zahteve ispunjavaju i atmosfera je sjajna. Možda njima i više odgovara promena na klupi, jer je Đorđević, kao bivši trener omladinskog tima, više orijentisan na mlade, dok Lalatović juri rezultat“.

Dobrim delom i zbog Čovićevog stava. Ne ponaša se kao oficir.

“Ja sam takav, uklopim se, spustim se na taj nivo. Nije mi ništa strano. Ima tu svega, umeju i da iznerviraju. Ali stariji igrači su mirniji i gledamo im kroz prste zasad, a-ha-ha“.

Nemanja Čović (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Valjalo bi i kada bi saslušali šta Čović ima da kaže. Jer i on sam je dosta toga iskusio u mladim godinama. Još kao tinejdžer je otišao u Parmu i saznao da su za inostranstvo potrebne i godine. Imali bi šta da čuju mladi, kad bi...

“Slabo to i pitaju, jer samo gledaju što pre da odu. Tako je ovde. Mnogo je sad sa strane faktora, ne slušaju baš mnogo. Ja sam već izjavio u jednom intervjuu: iz moje perpektive bi trebalo da sačekaju. Ja sam sa 17 godina otišao i dve ili tri godine sam se tražio. Kad se posle i nađeš, vidiš da si mogao to vreme bolje da iskoristš. Krenuo sam iz četvrte lige, došao do treće, pa druge i preskočio tu našu Superligu. Sada kada gledam, možda je bilo bolje da sam ostao godinu ili dve. Sve ima neki svoj redosled“.

A red je sledeći: da Voša proba da se izbori za Evropu. Može li?

“Treba samo malo vremena. Kad se promeni toliko igrača i trener drugačiji su i ciljevi kluba. Malo nas je i javnost bacila u stranu čim se rasuo prošlogodišnji tim. A nije ni nama bio potreban onaj LASK. Ali kad se namesti utakmica tako... Jeste sramota, ali izvukli smo se iz toga. Svaka pobeda nas vodi dalje, polako zaboravljamo to. Ubeđen sam da ćemo i tu javnost vratiti na našu stranu“, optimista je Čović.