Sećanja Voje Stankovića na Brisel: Sale Ilić me na kafi pita “Vranjanac, jel smeš da šutneš penal?”

Postoje utakmice koje definišu karijeru nekog fudbalera. Nebitno šta je napravio pre ili posle toga, navijačima uvek ostane slika momka koji je u datom trenutku napravio potez koji će ga zauvek obeležiti, u pozitivnom ili negativnom smislu. Što se toga tiče, nijedna utakmica nije veći znak jednakosti kod Vojislava Stankovića kao ona koju je kao član Partizana odigrao protiv Anderlehta.

Sada već veteran na poziciji štopera ušao je pred kraj regularnih 90 minuta umesto Nemanje Tomića. Momak rodom iz Vranja je skroz neočekivano bio jedan od izvođača u penal seriji. Mogao je da nasluti da će biti precizan, ali nije mogao da računa da će njegov gol biti poslednji u penal ruletu. Mbark Busufa je lansirao loptu preko gola i Parni valjak je drugi put u 21. veku izborio plasman u Ligu šampiona.

Prođe od tada 16 godina, a Stanković se svega seća kao da je juče bilo. Zapravo, cela priča oko penala krenula je ne od stručnog štaba, nego od kapitena Saše Ilća. I ne na terenu, nego tokom ispijanja kafe u gradu.
“Izašli smo na kafu, i u nekoj šali, pričali smo o tome šta bi se desilo ako dođe do penala. Saša Ilić, vrhunski čovek i fudbaler, bili smo u baš dobrim odnosima, i dalje smo, kaže mi u kafiću - ,,Vranjanac, da li bi ti smeo da šutiraš penal ako dođe do penal serije?“ Rekao sam da bih smeo, što da ne smem i on kaže: ,,Stvarno bi smeo?“ i ja ponavljam da bih sigurno smeo da šutiram penal ako dođe do toga, javio bih se da šutiram. Saša odgovara,,Svaka ti čast, verujem ti“, rekao je Stanković u podkastu “Nismo od juče”.

Kad je na stadionu Konstant Van den Štok prošlo 120 minuta, trebalo je izabrati izvođače. Izbor je pao na Gabrijela Klea, Mladena Krstajića, Radosava Petrovića, Aleksandra Davidova i Vojislava Stankovića.
“Posle par sati, na utakmici, desi se upravo ta penal serija. Sale Stanojević je pitao da li ima neko ko može da šutira penal. Digao sam ruku i rekao: ,,Šefe, mogu ja, dobro se osećam, nisam igrao celu utakmicu“. Rekao mi je da ću šutirati. Trebalo je da budem četvrti izvođač. Sale je razmišljao, dogovarao se sa pomoćnicima i kaže ,,Stane, ti šutiraj peti, a Davidov nek šutira četvrti“. Tako je i bilo”.

Iako se javio da šutira, nije mu bilo svejedno. Golman Anderlehta Silvio Proto već je zaustavio šuteve Krstajića i Davidova. Svaki sledeći promašaj bio bi korak bliže eliminaciji, ali je Voja bio precizan i tako postao deo jedne od najlepših večeri u novijoj istoriji Partizana.
“Bilo je treme naravno, samo sam želeo što više da se zaletim i da pogodim okvir gola. Gledao sam ranije penale u toj seriji i kakvih je promašaja bilo. Nisam verovao šta se dešava. Kad je došao red na mene, ni komentator utakmice nije verovao da ću ja izvesti peti penal. Niko nije verovao, ni navijači. Otac mi je pričao da je bio u neverici kada je video da ću šutirati. Sad se smejem, ali u tom trenutku nije bilo svejedno. Hteo sam što jače da šutiram po sredini gola, pročitao je golman ideju, ali je bio toliko jak šut pod prečku. Kad sam šutnuo taj penal, muk na tribinama, oslobodio sam se, okuražio, sav teret skinuo s leđa“.

Posebna priča bilo je slavlje u avionu I na aerodromu.
“Raća Petrović je bio glavni i odgovorni za sve. To je bila fešta. Dolazimo na aerodrom, čeka nas 20.000 navijača. Naš ekonom, čuveni Gavran, pokupio je sve torbe i otišao na drugi izlaz, znao je šta nam se sprema. Kad smo došli među navijače, bukvalno su poskidali sve sa nas. Ostali smo samo u boksericama”

Pored momenta iz Brisela, sadašnji štoper Teleoptika prisetio se dolaska u Humsku.
,,Bio sam u Vranju na pauzi posle polusezone u OFK Beogradu. Otac me zove i kaže mi ,,Jel znaš šta se dešava?“ Rekao sam da ne znam, tad nije bilo društvenih mreža, ali je postojao teletekst. Na teletekstu je pisalo: ,,Vojislav Stanković prelazi u Partizan“. Otac mi je rekao da je Partizan zainteresovan za mene, tako sam saznao. Do tog trenutka ništa nisam znao. Bio sam u šoku, jer me pre toga niko nije obavestio o ponudi Partizana. Bio sam presrećan, i posle dan, dva, ljudi iz OFK Beograda su me zvali i rekli da je Partizan zainteresovan. Odmah sam prihvatio ponudu, nisam ni gledao uslove, dužinu ugovora, ništa od toga mi nije bilo bitno. Za par dana smo se dogovorili i došao sam u Humsku da potpišem ugovor“, rekao je Stanković.