Sećanja Vošine dece na pobedu u Torinu i maštanja o podvigu u Amsterdamu
Vreme čitanja: 4min | čet. 25.07.24. | 13:34
Ivanović: Hoću da nadmašim Ožegovića i dam tri komada; Popović: Ceo grad je pričao o toj pobedi; Drobnjak: Bilo je nestvarno, prepun Karađorđe
/Od izveštača Mozzart Sporta iz Amsterdama/
Na našim prostorima ljudi pretenduju da događaje iz prošlosti, koriste kao vid oslonca za budućnost. I kada se nešto odigralo u davno prošlo vreme, dovoljna je samo jedna poveznica kako bi se stvorila nada da istorija može da se ponovi. U ovom slučaju poveznice su kvalifikacije za Evropu, veliki protivnik, kao i otpisivavanje srpskog tima pre vremena. Sa druge strane, fakti su da Vojvodina igra dvomeč sa četvorostrukim prvakom Evrope, kao i da u ovom timu Lala nema nijedan igrač koji je bio učesnik najveće Vošine evropske pobede u modernoj istoriji.
Izabrane vesti
Gotovo devet godina je prošlo od kada se Voša, onako lalinski, nonšalantno ali sa dozom drskosti, prošetala stadionom Olimpiko Grande u Torinu. Tada su Novosađani spakovali četiri komada Sampdoriji i pokazali da ne mare mnogo za koeficijente, budžete i kuloarske priče.
Tada, baš kao i sada protiv Ajaksa, Vojvodina je bila proglašena otpisanom već nakon otvaranja kuglica u Nionu. Četiri gola koja su iznenadila nešto više od 4.000 gledalaca u Torinu su prvenstveno bila projektovana za Vošinu mrežu. Međutim i do tada su Lale umele da iznenade svoje navijače velikim pobedama na gostujućim terenima u Evropi. Ne treba se vraćati daleko u prošlost, recimo do 1967. i pobede u Madridu nad Atletikom (3:2), dovoljno je prisetiti se 2013. godine i meča sa Bursom, kada su crveno-beli protutnjali kroz Tursku i šokirali, na papiru, jačeg protivnika (3:0). Dakle, iako Stara dama nikada nije stigla do grupne faze modernih UEFA takmičenja, Vojvodinaši imaju oslonca da se nadaju čudima u Evropi. Večeras, na Johan Krojf areni (20.30), utisak je da će biti potrebno čudo dimenzije onog u Torinu, ako ne i veće.
Činjenica je da je tim Frančeska Fariolija na papiru daleko vredniji od tima Samdorije iz 2015. godine. Ali ne može se ni sa sigurnošću tvrditi da Ajaks u svom sastavu trenunto ima bolje napadače nego što su tada bili Luis Muriel i Eder Martins. Pa je Voša opet, za čitav dvomeč, primila samo dva gola.
Sa druge strane, kada se uporedi sastav novosadskih crveno-belih od pre devet godina, sa ovim sadašnjim, nije bez osnova tvrdnja da Lale trenutno imaju kvalitetniji tim. Tada je Zlatomor Zagorčić raspolagao sa ekipom sastavljenom gotovo isključivo od domaćih igrača. Istina, neki od njih su nakon odlaska iz Vojvodine napravili dobre karijere, ali je za većinu, taj meč sa Sampdorijom predstavljao zenit bavljenja fudbalom.
Iako je danas Vojvodina primorana da u stopu isprati zahteve modernog fudbala i pojača se plejadom inostranih igrača, u redovima Lala još stasavaju novosadska deca, koja pamte uspehe njihovih prethodnika u crveno-belom dresu. Podrazumeva se i tu veliku pobedu nad Sampdorijom.
"To je jedna od većih pobeda koje su se dogodile u čitavoj istoriji Vojvodine. Verovatno bi naša pobeda protiv Ajaksa u Amsterdamu bila još veća. Ja u to stvarno verujem, kao i svi u ekipi. I te kako je moguće pobediti Ajaks.", rekao je 19-godišnji Mihajlo Ivanović dosta samouvereno u razgovoru za Mozzart Sport.
Trenutno najvredniji produkt Vošine omladinske škole je iz te utakmice najbolje upamtio golove Ognjena Ožegovića, dvostrukog strelca.
"Bila je to neverovatna scena, verovatno su mu ti golovi mnogo pomogli u daljem toku karijere, mogu da zamislim kako bi tek meni bilo, kada bih dao dva komada Ajaksu. Voleo bih i da nadmašim taj njegov učinak, zašto da ne, i da postignem tri gola“, rekao je centralni napadač Lala.
Miloš Popović i Luka Drobnjak, koji su prethodnu sezonu proveli na pozajmici u ekipi Mladosti GAT, ove godine uvršteni su u planove Božidara Bandovića. Momci rođeni 2004. godine su iza sebe imali svega 11 leta, kada je Vojvodina isprašila Sampdoriju i kada su lokalni momci sa Karađorđa, postali idoli svih mlađih generacija novosadskih fudbalera.
"Naravno da sam gledao tu utakmicu. Iako sam bio baš mali, sećam se da je Ivanić dao gol, kasnije i Stanisavljević i da sam već tada bio ubeđen da Voša dobija. Ceo grad je posle pričao o toj pobedi. Sećam se kada bi igrali fudbal na ulici nakon toga, pričao bih o utakmici sa drugarima. Bio sam i na revanšu na Karađorđu, a baš sam nedavno gledao hajlajte utakmice u gostima“, priseća se Popović.
Drobnjak, koji je takođe izdanak omladinske škole Ilija Pantelić je čak imao i lični doprinos revanšu na Karađorđu.
"Tada sam prvi put izašao kao pratnja igračima na teren. Bilo je nestvarno, prepun Karađorđe. Meni kao detetu je to mnogo značilo. Sada kada se toga setim, jedva čekam meč sa Ajaksom. Ponovo se nadam punim tribinama“, naveo je 20-godišnji štoper.
Možda je pobeda večeras u Amsterdamu u domenu naučne fantastike, ali poveznice, sa još uvek svežom u sećanjima utakmice sa Sampdorijom, su tu. A kao što smo rekli, one su sasvim dovoljne da Vojvodinaši fantaziraju o još jednom velikom evropskom iznenađenju u režiji svojih ljubimaca.
Piše: Konstantin Mlađenović