Sed je, debeo i klasa za sva vremena: Kazorla i Paunović u finalu za Primeru (VIDEO)

Asturija miriše na Primeru kao retko kad ranije. Opojan je taj miris kao onaj koji ima najlepši cvet, lep kao slika Mona Lize, sladak kao bombonjera. Tresao se stadion Karlos Tartijere, kultno zdanje koje je u jednom trenuku moglo da bude oduzeto Real Ovijedu, ali je nekim čudom ostalo bunjište ovog simpatičnog kluba. Večeras je postao mesto najbolje žurke na čitavim Pirinejima, pljusak euforije kakav severna španska pokrajina dugo nije videla, zato što je navikla da gleda kako se jedan od njenih ponosa bori za egzistenciju i vazduh. Došla je Almerija na Karlos Tartijere da naplati dugove iz prve utakmice koju je Ovijedo dobio sa 2:1. Ekipa sa Mediterana najavljivala je osvetu, bila je čak blizu toga, ali su Ovijedisti imali Veljka Paunovića na klupi i Santija Kazorlu na terenu. Zato se i plasirao u finale baraža za Primeru, a tamo će igrati protiv boljeg iz duela Santandera i Mirandesa - 1:1.

Možemo misliti kako je Paunoviću. On isto pamti mnogo teške dane za simpatični klub iz Asturije, kad je on bio tu, ispali su iz lige posle 13 godina, finansijska situacija je bila toliko loša da su u jednom trenutku nastupali u četvrtom rangu takmičenja. Danas, 24 godine kasnije, isti taj Paunović se vratio u Ovijedo i vodi ga ka vratima raja - povratku u Primeru. A koliko je samo bilo skepse kad je dolazio, zamenio je Havija Kaljehu, čoveka koji je napravio dobre rezultate, međutim, ekipa je bila u krizi. Paunović je preneo smirenost na ekipu, prebrodio krizu i Ovijedo je ponovo počeo da liči na sebe. Ono što je posebno impresivno, učinak na 12 mečeva glasi - osam pobeda i četiri remija.

Tačno je, Kazorla je sed, debeo, potezi su mu mnogo sporiji nego ranije, nema onu moć da u treptaj oka pronađe rešenje, jednostavno - biologija čini svoje i od nje niko nije jači, ali ljudi, Santi je suva fudbalska klasa i majstorstvo. U svom najlepšem obliku, savršen kao gutljaj najskupljeg vina, maestralan kao dirigent koji upravlja orkestrom. Samo ga pustite da se namesti kad izvodi slobodan udarac, dajte mu prostora da uhvati vazduh i što bi rekao Đorđe Balašević "prošek u nedra prolije i eto ti čarolije". Preciznost hirurga, hladnokrvnost Iks mena, sve to dovoljno da stadion dovede do erupcije. Smeškao se pre izvođenja tog slobodnjaka za izjednačujući gol, kao da je i on sam znao šta sledi. Na sve to, postao je najstariji strelac u istoriji baraža za Primeru - 40 godina i 180 dana.