Semafor laže u Minhenu: Nemačka - Srbija 28:1 u šutevima! “A” divizija za Orlove kao agonija

Nastavimo li ovim tempom, uopšte nije isključeno da fudbaleri Srbije okončaju ovaj mini-ciklus od četiri utakmice u Ligi nacija sa trocifrenim brojem udaraca upućenih ka njihovom golu. Bilo ih je 51 na dva meča u Beogradu prošle sedmice, a ove noći u Minhenu još 28 u jednoj od košmarnijih utakmica u novijoj istoriji našeg reprezentativnog fudbala.

“Alijanc arena” jedan je od najlepših stadiona u Evropi, ali izgleda da taj stadion ima jednu veliku manu - semafor laže! Jer, ako kojim slučajem utakmicu niste gledali, znajte da konačan rezultat - 2:0, ne da ne odgovara realnom stanju stvari, već da je razlika u korist Nemačke na kraju blizu čak blizu dvocifrenoj, ne bi to bilo nezasluženo.

Možda su nam glave vruće i emocije intenzivne, ali kada sećanjima otplovimo ka nekim od najubedljivijih poraza naše reorezentacije u poslednjih par decenija, na primer onom od Argentine na Mundijalu baš u Nemačkoj pre 20 godina, ili od Holandije u poslednjem nastupu naše reprezentacije u eliminacionoj fazi nekog velikog takmičenja još krajem prošlog veka, ne pamtimo da smo bili više inferiorni u odnosu na rivala, u poređenju sa utakmicom odigranom u Minhenu u sklopu trećeg kola Grupe 2 “A” divizije Lige nacija. Ispade to “A” za Srbiju kao asocijacija na agoniju, jer baš tako deluje naš nastup u najmlađem Uefinom takmičenju ove jeseni.  

Da, bilo je bolje u poslednjih dvadesetak minuta nakon što je Paunović izvršio četvorostruku izmenu i promenio formaciju. U 78. minutu smo izveli jedini korner i odmah posle njega uputili jedini udarac ka protivničkom golu, pokazali neku energiju i reakciju na rezultat, ali do tada su nas nosale dobre vile da iz sopstvene mreže ne izvadimo bar pola tuceta lopti, umesto dve, koje su nam tamo spakovali Bišof u 39. i Virc u 61. minutu.

Statistika prvog poluvremena (@UEFA)

U prvom poluvremenu, Orlovi su bili statisti u kanonadi izabranika Jirgena Klopa ka golu Đorđa Petrovića. Par lopti naši štoperi su zakačili dovoljno da ih skrenu u korner, za neke možemo da zahvalimo nepreciznosti pucača što su za malo promašile metu, čuvar mreže Bornmuta imao je briljantno veče na golu Srbije i sve to kad se sabere u zbiru je bilo 16:0 u šutevima na gol.

Možemo čak i da nabrajamo. Pavlovićev pokušaj za malo pored stative na povratnu loptu u osmom minutu, pa je Voltemade loše zahvatio loptu glavom na centaršut Šerhanta. Pa udarac Antona posle kornera, dok je Babić nameštao traku za kosu, pa šut Bišofa bez bloka sa 20 metara - pored gola. Pa onda dva velika zicera - Gnabrijev na dodavanje Voltemadea, kada je Maksimović ispao u začetku akcije i omogućio višak, te Vircov glavom na centaršut Gnabrija - oba puta Petrović je bio sjajan na golu. Ima toga još, u finišu poluvremena Pavlovića je izblokirao Eraković, a udarac Bišofa iz velike daljine pod prečku Petrović je skrenuo u korner.   

Nisu naši mogli da dišu, a kamoli da spoje nekoliko dodavanja. Tadić gotovo da nije pipnuo loptu, Nedeljković se baš dosta mučio u fazi odbrane, tandem zadnjih veznih, gde je Maksimoviću društvo pravio debitant u dresu “A” reprezentacije Stefan Džodić, nije uspeo da bude čvrst bedem tog srednjeg bloka koji je zamislio Veljko Paunović u pripremi meča.

Da paradoks bude potpun, u svoj toj muci, Srbija je još i mogla da povede. Igrao se 32. minut, kada se Luka Jović vratio po loptu na nekih 30 metara od našeg gola, uspeo ne samo da odoli velikom pritisku nekoliko protivničkih igrača, nego da iz okreta majstorski uputi pas ka Filipu Kostiću i izbaci ga samog po levom krilu. Čini se da je fudbaler PSV-a trebalo da seče putanju ka golu i sam završava akciju, no odlučio se na prodor i centaršut, ali je on bio za nijansu prejak, ili je Kosta Nedeljković, koji je utrčavao iz drugog plana, za korak zakasnio. Tek, bila je ovo kolosalna šansa, a ne vodi se u statistici čak ni kao šut na gol! 

Suštinski su Nemci igrali sa dvojicom napadača, s tim što se Virc stalno ubacivao iz drugog plana, a Voltemade se izvlačio po loptu kao pomoćni kreator i te su kretnje ozbiljno mučile našu odbranu, koja je čak i po zakonu velikih brojeva  morala da kapitulira. Desilo se to u 39. minutu, Virc je na malom prostoru nadmudrio Babića i pogodio stativu, lopta se odbila pravo na nogu Tomu Bišofu, a vezista Bajerna zakucao je u mrežu.

Nije Paunović ništa menjao na poluvremenu, a nije se ni odnos snaga na terenu menjao. Nemci su u razmaku od tri minuta, između 57. i 59. gradacijski nanizali tri šanse, svaka bolja od prethodne, a poslednji promašaj spada u rubriku “verovali ili ne”, jer je Voltemade prebacio gol sa dva metra razdaljine! Bilo je jasno šta sledi, samo dva minuta kasnije, Babić je košarkaškim rečnikom “završio na posteru”, jer em se loše kretao, em ga je Virc otkačio jednim lucidnim dodirom sa loptom i sebi omogućio priliku bolju od penala.

Ušli su Pavlović, Samardžić, Cvetković i Lukić, Srbija je promenila formaciju i pokazala neku energiju, zaigrala malo otresitije, donekle sačuvala obraz, mada je sve to bilo kratkog daha. Ali, surova je stvarnost srpskog (reprezentativnog) fudbala. Spoznali smo to još jednom ove noći na vrlo bolan način. Peti uzastopni poraz Orlova, a u nedelju igramo u Ajndhovenu...

UEFA LIGA NACIJA, “A” DIVIZIJA, 3. KOLO

NEMAČKA - SRBIJA 2:0 (1:0)

/Bišof 39, Virc 61/

Minhen. Stadion: Alijanc Arena.

Gledalaca: 70.000.

Sudija: Espen Eskas (Norveška).

NEMAČKA (4-4-2): Urbig - Treu, Anton, Tšau, Mitelštat - Bišof (od 77. Baur), Pavlović (od 88. Janelt), Šerhant (od 77. Konte), Gnabri (od 46. El Mala) - Virc, Voltemade (od 77. Burkart).

SRBIJA (5-2-2-1): Petrović - Nedeljković, Eraković (od 66. Pavlović), N. Gudelj, Babić, Kostić - Maksimović (od 88. Kostov), Džodić (od 66. Cvetković) - Živković (od 66. Samardžić), Tadić (od 66. Lukić) - Jović.