Šest prvaka u drugoj ligi, nova misija za Edegorovog oca, revolucija – žena trener muškog tima

Tamo gde i treba da budemo. Imaj u vidu da se u kraljevini Norveškoj plaćaju porezi, a klubovi imaju titulara, tj. privatnog vlasnika. Kada naši drugoligaški klubovi budu transformisani u preduzeća i počeli da plaćaju proeze, doprinose i sve ostale namete i da žive od rezultata, onda će i igrači vredeti koliko treba. A za sada, uopšteje pravo čudo kako sami klubovi imaju kotiranje monetarne vrednosti, kad žive od javnog novca. Transferi mežu klubovima u elitnom supeligaškom rangu (bez večitih) su smešni spram okolnih država. Svi trube o tome da klubovi žive od transfera, a ne sećem se nikakvog zvučnog transfera iz kluba u klub domaćeg drugoligaškog karavana, koji je završio u rubrikma ili na sajtovima nekih domaćih uglednih sportskih glasila. U našoj I ligi, jedino Javor je prodao ugrača u drugu rumunsku ligu za 150.000 evra, a ostali ništa. Svi prelaze džabe ili služe za pozjmice superligaških klubova kojia kale talente iz omladinskih pogona. Dodajmo i tome, da Brana Ilić u 40-toj godini igra špica u GFK SLAVENU iz Rume, a pri tom je i kapiten plus sportski direktor. Ono, prevazišao je i neprikosnovenog Mijajla Grušanovića koji je pralelno igrao fudbal i košarku i danas u penziji uživa kao paor u svom rodnom selu. I onda kako klubovi u drugoj ligi da imaju igrače koji vrede 14 miliona?