Šestica koja pogađa kao devetka i 75.000.000 evra plaćena devetka, koja igra kao - desetka

Hajde da pričamo o nekim drugim stvarima. Jer, utakmica, sama po sebi, zaista nije tema.

Mada, bila je zanimljiva za neutralne ljubitelje fudbala, vrlo gledljiva i da, eto, ispunimo formu i kažemo da je Njukasl i u revanšu savladao Karabag sa 3:2 i plasirao se u osminu finala Lige šampiona ukupnim rezultatom 9:3. Ali, dvomeč je bio rešen nakon pola sata igre u prvom duelu u Azerbejdžanu, a večerašnji revanš, izolovano gledano, nakon nepunih šest minuta, kada su Svrake, u razmaku od 80 sekundi, postigle još dva pogotka.

Šta smo, dakle, hteli? Najpre, Sandro Tonali. Čovek koji igra šesticu, zadnjeg veznog, a ovog februara pogađa kao da je devetka. Dva pogotka dao je pre manje od dve nedelje Aston Vili i odveo Njukasl u narednu fazu FA kupa, a kakav osećaj za gol ima možda najbolje ilustruje situacija sa isteka četvrtog minuta večerašnje utakmice. Pokrenuo je akciju domaćina sa svoje pozicije, pažljivo pratio njen nastavak, imao dovoljno osećaja da se prikrade u peterac i nađe se tačno ne mestu gde će stići lopta nakon nekoliko udaraca njegovih saigrača. I – bum! Egzekucija.

Nik Voltemade? Centarfor plaćen Štutgartu 75.000.000 evra prošlog leta (cena će dodatno porasti usled raznih bonusa), koji se pokazao kao instant pojačanje i već postigao dvocifren broj golova ove sezone, večeras na poziciji – desetke! Doduše, ne prvi put u prethodnom periodu, ali reč je o zaista zanimljivom eksperimentu Edija Haua, koji zaslužuje kraći osvrt.

Nije nešto što nismo viđali u fudbalu, čak i na našim terenima – primer Bruna Duartea, na nekim važnim mečevima kod Vladana Milojevića jesenas. Iako će mu na specijalizovanim portalima kao pozicija u timu pisati ono “SS – second striker”, iza najisturenijeg Osule, zapravo je reč o mestu plejmejkera, što je potvrdio i sam strateg Njukasla u najavi ove utakmice:

“Nik je veoma, veoma srećan što igra ulogu koju je igrao u poslednjih nekoliko utakmica. On je veoma posvećen, jer želi da pokaže svoje najbolje veštine, a njegove najbolje veštine su vezane za tehničke sposobnosti i pomažu nam da povežemo igru. Ono što smo videli jeste njegovo taktičko razumevanje i njegova sposobnost da razume presing, da razume šta treba da radi u odbrani.”

E sad, kako to izgleda, možda je ovo mali uzorak za neke zaključke. Bilo je i grešaka, ali bila je i jedna situacija koja potvrđuje Hauove reči, kada je u 36. minutu 198 centimetara visoki Nemac, u stilu Piksija iz najboljih dana, napravio piruetu i provukao loptu kroz šumu nogu za Džejkoba Marfija, koji nije iskoristio zicer.