Sezona pomešanih osećanja: Finale Lige šampiona za ponos, 12 poraza u Seriji A za stavljanje prsta na čelo

Treće mesto u prvenstvu, osvojeni trofeji u Superkupu i Kupu Italije, a onda finale Lige šampiona. Jasno je da ocena ne može da bude drugačija od one koja glasi: Ovo je bila Interova vrlo uspešna sezona! Međutim, prosečni navijač Nerazura bi vam verovatno rekao da su mu osećanja posle svega viđenog u prethodnih 10 meseci potpuno pomešana. Način na koji je ekipa Simonea Inzagija igrala sinoć u Istanbulu zaista je izazvala osećaj ponosa među pristalicama Intera, ali se utisak menja onog trenutka kada se pomisli na učinak u Seriji A.

Jednostavno niko ne može da objasni kako je ova ekipa, uz sve probleme koje je imala tokom sezone, uspela da doživi čak 12 poraza u prvenstvu. Napoli je zasluženo bio šampion, ali od Intera nije bolji za tih 18 bodova. Da li uopšte bilo koji tim na Apeninima ima kvalitetniji sastav od onog koji ima Inzagi? I to je pitanje na koji je teško dati odgovor...

Objektivno, Inter je platio danak lošeg otvaranja sezone. Nerazuri su već nakon 12 odigranih kola imali pet poraza i zaostajali osam bodova za ekipom Lučana Spaletija. Novi tragičan period u prvenstvu usledio je od sredine marta do sredine aprila, kada je Inter vezao šest mečeva bez pobede (pet poraza) i definitivno se oprostio juriša za Napolijem.

Može se reći da je u tom trenutku sezona bila osuđena na potpunu propast. Inter je nakon poraza na Đuzepe Meaci od Monce (0:1) bio na petom mestu i delovalo je potpuno realno da bi mogao da ostane bez plasmana u Ligu šampiona u narednoj sezoni. Ipak, u tom trenutku kao da se dogodio neki presek u glavama Inzagijevih izabranika, koji su u naredna dva meseca potpuno preokrenuli sezonu u sovju korist.

Od tog poraza od Monce pa do finala sa Sitijem Inter je odigrao 13 utakmica i ostvario 11 pobeda, uz po jedan remi (Benfika 3:3) i poraz (Napoli 1:3). Sedam pobeda u poslednjih osam kola Serije A omogućili su klubu iz Milana da ne brine za plasman u elitno takmičenje, a odlična forma sa sobom je donela i trofej u Kupu Italije i dovela Inter u Istanbul.

Za obračun sa Građanima su bili gotovo savršeno pripremljeni. Maksimalno su iskoristili ulogu autsajedera i kompletan pritisak prebacili na protivnika. Građani su zajedno sa Pepom Gvardiolom bili izuzetno opterećeni, ali su sav taj pritisak nekako uspeli da prebrode i dođu do istorijskog trofeja u elitnom takmičenju.

"I ja i moji igrači smo bili napadani. Doduše, izgubili smo neke utakmice koje nismo smeli da izgubimo. Ali, mislim da smo iz tih poraza izvukli vredne pouke i posle svega u poslednje dve godine osvojili smo četiri trofeja i stigli do finala Lige šampiona", rekao je Inzagi i podsetio da je njegova ekipa i prošle sezone osvojila ista dva trofeja kao i ovoj.

Za popravljanje kompletnog utiska najveće zasluge idu na račun upravo Inzagija. Uspeo je psihološki da oporavi ekipu u pravom trenutku, ali i da savršeno ukomponuje sve linije tima. Pa čak je i ona poslednja, bez Stefana de Frana i Milana Škrinijara koji su pred odlaskom, delovala izuzetno ukomponovano. Alesandro Bastoni je potvrdio vanserijski potencijal i ogromne mogućnosti, Frančesko Ačerbi je unosio mirnoću kompletnom timu racionalnim odlukama, a najveće iznenađenje predstavljao je Mateo Darmijan, koji se izuzetno snašao u ulozi bočnog štopera.

Inzagi je u samom finalu iznenadio Gvardiolu visokim presingom. Građani najvećim tokom sinoćnog meča nisu bili u stanju da igraju onaj stil igre kojim su mleli Lajpcig, Bajern i Real Madrid, već su neočekivano bili osuđeni na improvizaciju, što je posebno bilo izraženo nakon prinudnog izlaska Kevina de Brujnea. Da su Interovi igrači imali malo više sreće i koncentracije u završnici akcija, možda bismo danas pričali o neverovatnom podvigu. Ovako, pamtiće se odličan otpor najkvalitetnijem sastavu na planeti u ovom trenutku.

"Imali smo sjajnu utakmicu i trebalo bi da budemo ponosni zbog toga. Ne smemo da razmišljamo o tome šta je moglo da bude, zaslužili smo više. Zagrlio sam svakog od svojih igrača, jednog po jednog, jer su bili izvanredni, baš kao što su bili i naši navijači koji su zaslužili drugačiji rezultat, ali se nadam da su bili srećni zbog načina na koji je tim igrao sinoć", rekao je Inzagi.

On što navijače Intera najviše zanima u ovom trenutku jeste da li će klub u narednoj sezoni biti u stanju da napravi iskorak u odnosu na ovu. Predsednik Stiven Žang je posle meča rekao da je ponosan na ekipu i da je Inter pokazao da je snažan i da može da se takmiči na najvišem nivou. Poručio je da će se klub potruditi da zadrži najbolje igrača i tako ostane konkurentan. Ipak, isto tako je rekao i da se prelazni rok ne može planirati u jednom danu, čime je ostavio znak pitanja iznad nekih ozbiljnijih ulaganja u tim.

Ono o čemu se takođe ekspresno mora pregovarati jeste i novi ugovor za Simonea Inzagija, s obzirom da stari ističe na leto 2024. godine. Bivši trener Lacija je u kriznim trenucima ove sezone bio zreo i za otkaz, ali je u međuvremenu uspeo da kupi poverenje kluba i navijača, pa sa potpuno drugačijom startnom pozicijom ulazi u pregovore.

"Trenutno treba nekoliko dana da prođe. Sihronizovani smo sa klubom, pa ćemo se sastati i planirati budućnost. Nije bilo mnogo vremena za razgovor ove sezone, ali sam ponosan na ove momke i navijače. Zaslužili smo više, ali kapa dole Mančester Sitiju. Znamo koliko su radili da dođu do ovog trenutka poslednjih godina", zaključio je Inzagi i na primeru Građana i Pepa Gvardiole svima stavio do znanja da je neophodan višegodišnji rad za ostvarenje tako velikih rezultata.