Škrti stričevi su izgubili kompas i ključeve od kaveza, harizmatični gorštak sprema otmicu veka

Škotska, 18. vek, Dejvid Balfur je 17-godišnje siroče. Nakon očeve smrti, poslat je kod svog strica Ebenezera da preuzme nasledstvo. Škrti Ebenezer, želeći da zadrži bogatstvo za sebe, pokušava da ubije Dejvida, i ne uspevši u tome, organizuje njegovu otmicu i prodaju u ropstvo u Americi preko broda Kovenant.

Dejvid je zarobljen na brodu, ali oluja izaziva brodolom na škotskoj obali. Dejvid preživljava i susreće harizmatičnog gorštaka Alana Breka Stjuarta, koga je prethodno spasao od ubilačke zavere kapetana i prvog oficira. Na kraju, njih dvojica stižu do Edinburga, gde Dejvid, uz pomoć advokata prevari svog ujaka da prizna zločine. Dejvid vraća svoje zakonito nasledstvo i pomaže Alanu da pobegne u Francusku.

A, sad da se prebacimo u 21. vek, u 2026. godinu, na jednu od najvažnijih stvari za škotski narod. Stare firme iz Glazgova pokušavaju da zadrže tapiju na škotski presto koju su prisvojili pre četiri decenije i od tad škotskom prestonicom Edinburgom odzvanja nemoćno gunđanje o tome kako su glazgovski hegemoni nedodirljivi. Povlačili smo ranije paralele sa čuvenom pričom o Vilijamu Volasu, zatim i za čuvenom knjigom "Srce Midlotijana", a kako sezona u Škotskoj odmiče, a Harts ne posustaje, red je došao i na treće čuveno delo poteklo u Škotskoj.

Baš kao u klasiku Roberta Luisa Stivensona "Otmica", fudbalski klub Harts prošao je put od nepravednog izbacivanja u lance druge lige do savezništva sa modernim Alanom Brekom Stjuartom - Tonijem Blumom (suvlasnikom kluba od prošle godine o čijem ste životu mogli detaljno da čitate). Danas, naoružan algoritmima umesto mačevima, Harts ne beži kroz vresišta (vres - žbunasta biljka karakteristična za Škotsku koja boji čitava brda tokom leta u purpurno), već juriša ka tituli koja bi bila najveća fudbalska otmica u istoriji Škotske.

©Reuters (Toni Blum)

U Stivensonovom romanu, Dejvid Balfur biva kidnapovan jer je zakonski naslednik imanja koje njegov stric želi samo za sebe. U realnosti 2020. godine, Hart je bio "kidnapovan" iz Premijeršipa odlukom za zelenim stolom, dok su "stričevi" iz Glazgova i saveza klimali glavom, čuvajući svoje interese. Taj osećaj nepravde postao je DNK kluba; Edinburg nije zaboravio kako je bačen u kavez niže lige dok su drugi delili plen.

Svakom Dejvidu Balfuru potreban je harizmatični odmetnik da bi preživeo. U ovoj verziji, to je Toni Blum. Poput Alana Breka, on je čovek sa "poternice" tradicionalnih fudbalskih krugova, čovek koji ne igra po starim pravilima. Njegov alat nije čelik, već "Džejmstaun analitiks". Seltik i Rendžers se oslanjaju na sirovu finansijsku moć, Blum je Hartsu dao mape skrivenih staza (koje se koriste u njegovim preostalim klubovima Brajtonu i Sen Žiloazu), podatke koji pronalaze talente tamo gde ih niko drugi ne vidi.

Sezona 2025/26 pretvorila se u epsku poteru preko negostoljubivih terena škotskog fudbala. Harts više nije lovina koja drhti pred crvenim mundirima iz Glazgova, oni su ti koji su ukrali mir velikanima. Dok Seltik i Rendžers, poput trome britanske konjice pokušavaju da silom i masom uguše pobunu, Harts se kreće brže, pametnije i neuhvatljivije. Svaka pobeda je novi pređeni kilometar kroz purpurno vresište ka slobodi, ka danu kada će zakoniti naslednik ponovo sesti na presto.

©Reuters

A, prethodni vikend bio je od krucijalnog značaja ka tom danu, pošto je Harts trijumfovao protiv Falkirka 1:0, Seltik izgubio od Hibernijana 1:2, a Rendžers remizirao sa Livingstonom u gostima 2:2. To znači da sada Harts ima 60 bodova, Rendžers 56, a Seltik 54 i utakmicu manje. Ako unapred upišemo pobedu aktuelnom šampionu u zaostaloj utakmici, to bi značilo da Harts na devet kola pre kraja sezone ima tri boda više od Seltika, a četiri više od Rendžersa.

Do kraja sezone ostala su još četiri kola u "regularnom" delu sezona, a zatim pet kola u plej-ofu, a odlična stvar po Harts je što u preostala četiri kola pre plej-ofa nema međusobne mečeve sa Seltikom i Rendžersom, već igra samo takozvane male utakmice. Sa druge strane, Rendžers i Seltik sukobiće se već u narednom kolu 1. marta na Ajbroksu. Kada se završi "regularni" deo sezone, uslediće još pet kola plej-ofa, gde ćemo gledati još po jedan međusobni meč u trouglu Harts-Seltik-Rendžers, a pomenuta trojka sastaće se po jednom u finalnom delu takmičenja i sa Madervelom, Hibernijanom i Falkirkom, preostalim učesnicima plej-ofa.

Dok su stari "stričevi" sa Ajbroksa i Seltik Parka godinama mirno spavali, uvereni da su ključevi kaveza sigurno zaključani u njihovim fiokama, potcenili su žilavost onoga koga su proterali. Danas, ti isti hegemoni gledaju u tabelu sa istim onim nevericom i strahom koji je obuzeo strica Ebenezera kada je video Dejvida na pragu svoje kuće, živog, snažnog i rešenog da naplati dugove. Njihov kompas, decenijama podešen samo na Glazgov, sada divlje rotira jer se u Škotskoj pojavila sila koja ne priznaje njihove stare mape.

©Reuters

Seltik proživljava sezonu iz pakla. Menadžerska vrteška, nakon odlaska Brendana Rodžersa u oktobru, pa neuspelog eksperimenta sa Vilfridom Nansijem, klub je ponovo posegnuo za prošlošću i vratio Martina O'Nila kao prelazno rešenje. Ipak, ni harizma starog vuka nije zaustavila pad; poraz od Hibernijana kod kuće (1:2) proteklog vikenda i debakl u Evropi od Štutgarta (1:4) ogolili su tim koji deluje zasićeno i umorno. Tribine ključaju zbog nedostatka investicija u prelaznim rokovima. Seltik ne deluje kao nezaustavljiva mašina z škotskim okvirima, već kao ekipa koja se oslanja na individualne trenutke inspiracije.

Iako Rendžers pod novim trenerom Danijem Relom pokazuje znake života, oni su daleko od nekadašnje surovosti. Dok Harts surovo kažnjava svaku grešku, Rendžers prosipa bodove tamo gde se titule gube. Remi protiv fenjeraša Livingstona (2:2) u poslednjem kolu, gde su morali da se vraćaju iz ponora od 0:2, jasan je pokazatelj ranjivosti. Rendžers pokušava da odgovori modernizacijom i fudbalskom inteligencijom, ali u direktnom poređenju sa Blumovim algoritmima u Edinburgu, njihova tranzicija deluje sporo. Oni su u procepu, više nisu finansijski toliko moćni da kupuju uspeh, a još uvek nisu postali dovoljno pametni da ga stvore iz podataka.

U Stivensonovom finalu, Dejvid Balfur ne dobija svoje nasledstvo na tacni. On ga otima lukavstvom i hrabrošću. Harts se nalazi pred istim iskušenjem. Ako Džejmstaun algoritmi dovedu pehar u Edinburg, biće to dokaz da se srce ne može zauvek držati u lancima i da se oteti život, baš kao i oteta titula, na kraju uvek vraćaju onome ko je spreman da za njih prođe kroz vatru i vresište, toliko pominjanu u čuvenom delu po klub i nosi ime "Srce Midlotijana". Stričevi su možda mislili da su 2020. završili sa Hartsom. Nisu znali da su im samo dali motiv za priču koja će se generacijama prepričavati kao najveća pobuna koju je Škotska ikada videla.