Slavko Perović: U igračima od 'nula evra' sada imamo blizu 6.000.000 i nećemo prodavati po svaku cenu

Najuspešnija sezona u 101 godinu dugoj istoriji kragujevačkog Radničkog je završena. Sezona koju je klub sa "Čika Dače" okončao na petoj poziciji u prvenstvu, što predstavlja najbolji plasman Crvenih u istoriji superligaških nadmetanja, u kojoj je prvi put igrao polufinale nacionalnog kupa i ono što je svakako najznačanije dosanjao višedecenijski san o izlasku u Evropu. Sve to uz moderan, atraktivan, napadački fudbal, jakog intenziteta i uz veliki broj golova, po kome je Radnički postao prepoznatljiv na domaćoj fudbalskoj sceni i što mu je, uostalom, donelo brojne simpatije čak i među pristalicama nekih drugih superligaških klubova.

I dok igrači i članovi stručnog štaba uživaju u prvim danima odmora, a navijači se polako pripremaju za prva evropska gostovanja, za sportskog direktora Slavka Perovića tek počinje pravi posao. Izazov je veliki, s obzirom da je potrebno sklopiti tim koji će biti kadar da iznese teret takmičenja na sva tri fronta.

Kada je pre nešto više od tri godine direktno iz kopački uskočio u fotelju sportskog direktora, nekadašnji golgeter Crvene zvezde, beogradskog Rada i dugogodišnji fudbalski internacionalac predstavio je tadašnjem klupskom rukovodstvu svoj četvotogodišnji plan, u kome je jasno stajalo da će Radnički u prvoj godini ući u Super ligu, u drugoj izboriti opstanak, u trećoj igrati plej-of, a u četvrtoj Evropu, uz najveći izlazni transfer u istoriji kluba. To što su u tom trenutku taj njegov plan mnogi doživeli sa nekom vrstom podsmeha nije obeshrabrilo novopečenog sportskog operativca, koji je ostao istrajan u svojoj viziji evropskog Radničkog. Ambiciozan po prirodi, maksimalno fokusiran na ostvarenje zacrtanih ciljeva, spreman da uči na svojim greškama, ne prezajući ni od donošenja nepopularnih odluka ukoliko je to u interesu kluba (zbog čega je često trpeo kritike određenog dela navijača), Perović je zajedno sa svojim najbližim saradnicima nizom dobrih poteza, kako u pogledu selektiranja igračkog kadra, tako i pri odabiru trenera, uspeo da sprovede zacrtanu agendu.

"U trenutku kada sam iznosio taj svoj četvorogodišnji plan, Radnički je još uvek igrao u drugoj ligi i u klubu se razmišljalo isključivo o tome kako da se preživi i opstane u finansijskom smislu. Zbog toga je moja vizija o Radničkom u Evropi bila u tom momentu možda i previše optimistična i naišla je na blagi podsmeh. Doduše, moram priznati da ni ja sam nisam bio svestan mnogih stvari koje su se u međuvremenu promenile. Cene igrača su porasle, a neki klubovi poput TSC-a i Vojvodine su kroz igranje evropskih takmičenja značajno finansijski ojačali. Ipak, predanim radom, brojnim odricanjima i dobrim potezima uspeli smo da dosanjamo naš vekovni san o izlasku u Evropu, što je, ako se ima u vidu budžet kojim raspolažemo, nenormalno veliki uspeh", sa ponosom konstatuje Perović na samom početku rezimea najuspešnije sezone u stogodišnjoj istoriji kluba sa "Čika Dače".

PLASMAN RADNIČKOG U EVROPU VEĆI USPEH I OD ZVEZDINE DUPLE KRUNE

Priznaje mladi operativac da se od trenutka kada je seo u fotelju sportskog direktora naslušao svakakvih priča, ali ga to ni u jednom trenutku nije pokolebalo u nameri da od Radničkog napravi stabilnog superligaša, koji će se umesto za opstanak boriti za izlazak u Evropu.

"Kada smo moji saradnici i ja došli u klub, kružile su priče kako je Radnički uklet klub, kako je ovo teška i nezdrava sredina za rad i kako bismo mi u Kragujevcu i kliker pokvarili. Meni kao Kragujevčaninu je to mnogo zasmetalo, ali me je ujedno i dodatno motivisalo i podstaklo da zajedno sa svojim saradnicima radim još jače i predanije kako bismo svima pokazali da Radnički nije uklet, već veliki klub, za nas Kragujevčane najveći na svetu, koji je zaslužio jedan ovakav uspeh".

Čak ni najveći optimisti među pristalicama Crvenih nisu očekivali da će Radnički sezonu koju je započeo kao "fenjeraš" okončati među prvih pet ekipa na tabeli i da će dosanjati svoj višedecenijski san o izlasku u Evropu. Ako se svemu tome pridoda činjenica da Radnički spada u grupu superligaških klubova sa nešto skromnijim budžetom, samim tim ovaj uspeh dodatno dobija na težini.

"Naš plasman u Evropu ove sezone je u neku ruku veći uspeh nego recimo Zvezdina dupla kruna ili treće mesto TSC-a, četvrto Vojvodine... Posebno ako gledamo budžet i neku našu istoriju bitisanja u Superligi. Mada i da smo imali tri puta veći budžet, ovo bi opet bio nestvaran uspeh. Moram napomenuti da ovo nikako nije uspeh jednog čoveka ili igrača, već celokupnog procesa, čiji je krajnji rezultat došao možda i nešto ranije nego što je to bilo planirano, posebno ako imamo u vidu sve probleme koji su pratili klub prethodnih godina. A kada sam se već dotakao budžeta, tu moram da pomenem generalnog direktora kluba Igora Konatara, koji nam je svojim menadžerskim sposobnostima i kontaktima omogućio da iz godine u godinu podižemo visinu budžeta u toj meri da sada možemo da funkcionišemo kao stabilan superligaš".

Radnički je dugi niz godina bio izvan epicentra fudbalskih dešavanja u Srbiji. Potucali su se Šumadinci po niželigaškim terenima, stoički trpeli prozivke na svoj račun, da bi sada konačno dočekali priliku da jednom zauvek utišaju sve te potcenjivačke tonove. Plasman u Evropu ujedno je i najlepša moguća safisakcija navijačima za iskazanu vernost u tim prilično turbulentnim i nimalo lakim godinama za klub sa "Čika Dače".

"Moram priznati da mi je prethodnih godina mnogo smetala jedna stvar, a to je da kada god kažem da je Radnički najveći klub zapadne Srbije, ljudi mi odgovaraju: 'Jeste, ali vi nikada niste napravili ništa veliko za razliku od ostalih klubova iz ovog regiona. Borac iz Čačka i Mladost iz Lučana su igrali Evropu, Jagodina je osvojila kup, a vi ništa'. Utoliko mi je ovaj uspeh draži jer sada više niko ne može da kaže kako Radnički nikada nije uradio ništa veliko. Ovaj izlazak u Evropu ujedno je i poklon svim našim navijačima koji su prethodnih godina pratili i bodrili klub po raznim Šatornjama, Petrovcima i sličnim gostovanjima, gde je bilo teško gledati takvog velikana kakav je Radnički. Drago mi je što su svi ti navijači konačno dočekali trenutak da gledaju Radnički u Evropi".

Radnički je sezonu u Mozzart Bet Superligi okončao na petoj poziciji, te će predstavljati Srbiju u kvalifikacijama za Ligu konferencije. Malo je, doduše, nedostajalo Kragujevčanima pa da kroz ciljnu ravninu prođu kao četvrtoplasirani, čime bi izborili učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope, što bi im u startu garantovalo minimum četiri evropske utakmice, ali i značajan finansijski priliv od skoro milion evra.

"Da se razumemo, mi smo to četvrto mesto želeli najviše na svetu. Ali sada kada hladne glave podvučem crtu, možda srpskom fudbalu više odgovara što je Vojvodina otišla u kvalifikacije za Ligu Evrope, a ne mi, s obzirom da su oni za narednu sezonu najavili budžet od čak 15 miliona evra. Verujem da će moj kolega Marko Jovanović koga jako cenim i poštujem sa tim novcem napraviti dobru ekipu, koja će sigurno biti konkurentnija u borbi za grupnu fazu Lige Evrope nego što bismo to bili mi".

Istina je da su Crveni remijem sa Partizanom u Humskoj, u utakmici u kojoj su za samo sedam minuta prosuli vođstvo od dva gola razlike, ispustili to famozno četvrto mesto na tabeli, što je u prvi mah doživljeno kao neki vid neuspeha koji je na trenutak poremetio svu tu slavljeničku atmosferu i euforiju nakon izborenog plasmana u Evropu, ali je sve to palo u zaborav onog trenutka kada su igrači i članovi stručnog štaba stigli na Trg Radomira Putnika, gde ih je dočekalo nekoliko hiljada Kragujevčana, koji su se okupili da pozdrave svoje fudbalske heroje i da zajedno sa njima proslave istorijski uspeh kluba sa "Čika Dače".

"To što je osvojen bod na gostovanju Partizanu u Humskoj doživljen kao razočarenje možda najviše govori o tome koliko smo zapravo podigli lestvicu očekivanja kod naših navijača. Sa druge strane, apsolutno mi je neshvatljiva negativna atmosfera koja se stvorila nakon ove utakmice i neki čudan osećaj kao da smo nešto izgubili, a ne da smo ostvarili ono na šta smo čekali sto godina. Srećom, sva ta nervoza i negativa je nestala onog trenutka kada smo izašli na Trg Radomira Putnika gde nas je dočekalo nekoliko hiljada Kragujevčana, koji su nam na taj način pokazali koliko zaista cene sve ono što smo uradili ove sezone. Mislim da smo tek tada zapravo postali svesni razmera ostvarenog uspeha".

IGRANJE EVROPE KAO PRILIKA ZA DODATNI ISKORAK

Žreb za drugu rundu kvalifikacija za Ligu konferencija zakazan je za 19. jun. Radnički će biti među nepovlašćenim timovima, što znači da mogu da mu padnu ekipe poput Kopenhagena, Genta, Kluža, Legije, koje objektivno gledano predstavljaju višu klasu za većinu ekipa iz ovog šešira, ali je tu i grupa timova sa kojima i te kako može da se igra.

"S obzirom na to da je ovo period godine kada ima najviše posla u vezi sa dolascima i odlascima igrača, produžecima ugovora, organizacijom priprema, nabavkom opreme i slično, priznajem da nisam imao previše vremena da se bavim potencijalnim rivalima na žrebu. Samo sam letimično bacio pogled na to ko bi od timova mogao da nam padne. Sigurno je da tu ima ekipa koje na papiru deluju kao giganti, ali isto tako postoje i timovi sa kojima i te kako može da se igra. Iskreno, nemam neke želje što se tiče protivnika, ali kada bih mogao da biram, voleo bih da nam padne neka ekipa iz regiona".

Izlazak u Evropu mogao bi da predstavlja neku vrstu odskočne daske za Radnički kao klub i priliku da se njegovo funkcionisanje podigne na još jedan viši nivo.

"Mislim da ovaj trenutak mora da se iskoristi ne samo za jačanje igračkog kadra, već i za jačanje samih temelja kluba i unapređenje njegovog funkcionisanja na svim nivoima. Tu pre svega mislim na omladinsku školu koja u poslednje vreme ne funkcioniše kako treba, tako da tu moraju da se dogode velike promene, ali i na marketing, samu organizaciju kluba, povećanje broja zaposlenih itd. Na nama je da ovaj trenutak iskoristimo na najbolji mogući način kako bismo u narednom periodu kao klub postali još ozbiljniji".

VOLIM KADA NAS POTCENJUJU

Naravno, postoji tu i druga strane medalje. Igranje evropskih takmičenja često može da predstavlja i mač sa dve oštrice, s obzirom da je jako teško sinhronizovati obaveze na dva različita fronta.

"Često čujem ljude, sportske radnike i obične navijače kako govore da će Radnički u narednoj sezoni doživeti debakl zbog igranja u Evropi, aludirajući na brojne naše klubove koji su se nakon izborene Evrope, već u narednoj sezoni borili za opstanak. Sa druge strane, kako bih vam rekao, ja volim kada nas potcenjuju. I tokom protekle sezone su nas konstantno potcenjivali, govorili kako nećemo moći da izdržimo do kraja u borbi za Evropu, pa smo izdržali. Bitno je samo da se ne uzdignemo previše nakon ovog uspeha, već da ostanemo sa obe noge čvrsto na zemlji i gladni uspeha. Upravo iz tog razloga sam i igračima više puta napomenuo da su oni heroji Kragujevca i da žive i osećaju se tako, ali samo do 17. juna i početka priprema za novu sezonu. Onda ponovo kreće krvav rad i mukotrpna borba u kojoj se zaboravljaju sve prethodne zasluge. Lično ne sumnjam da ćemo uspešno odgovoriti izovima koji nam predstoje u nastupajućoj sezoni".

Strepeli su navijači Radničkog da će Feđa Dudić, čovek koji je bukvalno preporodio ekipu sa "Čika Dače" i doveo je do istorijskog uspeha, napustiti klub na kraju sezone, ali se ispostavilo da je njihova bojazan bila bespotrebna. Sjajni strateg je dan nakon utakmice sa Partizanom produžio saradnju sa kragujevačkim klubom na još godinu dana i predvodiće Crvene u prvoj evropskoj sezoni.

"Ja sam i u nekim svojim prethodnim izjavama za medije isticao kako uopšte ne sumnjam da će Feđa ostati trener Radničkog, s obzirom na to da postoji obostrana želja da se naša zajednička saradnja nastavi i u narednoj sezoni. Osim toga što smo njegovim ostankom obradovali navijače, isto tako smo pokazali ozbiljnost kao klub jer smo jednog od trenutno najpopularnijih i najpoželjnijih trenera u regionu uspeli da zadržimo u svojim redovima. Osim Feđe, koji je uspeo da potencijal ove ekipe iskoristi do krajnjeg maksimuma, moram ovim putem da pomenem i našeg prethodnog trenera Dejana Joksimovića, koji je takođe bio jedan jako bitan šraf u čitavom ovom procesu stvaranja evropskog Radničkog".

Feđa Dudić (©MN Press)

MILIONSKI KAPITAL U IGRAČKOM KADRU

Nije tajna da je jedan od Dudićevih glavnih uslova za ostanak u prestonici Šumadije bio taj da se sačuva okosnica tima i da se igrači koji su izneli teret najuspešnije sezone u 101 godinu dugoj istoriji kluba sa "Čika Dače" ne prodaju budizašto.

"Mi smo, kao maltene svi ostali klubovi u Srbiji, u takvoj poziciji da na neki način živimo od prodaje igrača. Međutim, ono što se sigurno neće desiti kada je u pitanju Radnički, to je da prodajemo naše igrače ispod cene. Trenutno smo finansijski jako stabilni, tako da više nismo u situaciji da moramo da prodajemo igrače kao što je to ranije bio slučaj. Prodaćemo samo ukoliko dođe odgovarajuća ponuda. U suprotnom, nećemo prodavati ono što ne moramo. U dogovoru sa trenerom Dudićem donećemo neku zajedničku procenu ko nam je od igrača neophodan za narednu sezonu. Ja bih lično voleo da svi ti igrači koji su izborili Evropu odigraju barem jednu evropsku utakmicu u dresu Radničkog. Mislim da su to zaslužili".

Svakako da je nakon ove fantastične sezone interesovanje za igrače Radničkog naglo skočilo, a Perović otkriva i za kojim igračima vlada najveća potražnja na tržištu.

"Imamo u ovom trenutku jedno sedam-osam igrača za koje vlada veliko interesovanje. U toj grupi su Gluščević, Leković, Bevis, Aleksić, Vižđi, Vidosavljević, Dadić i Ristić. Ono što je za mene kao sportskog direktora velika satisfakcija, to je što su svi ti igrači u klub došli za nula eura, odnosno za njih nije plaćeno nikakvo obeštećenje, a da Radnički u svima njima ima ozbiljan kapital u vrednosti od četiri do šest miliona evra. Da li ćemo to na kraju uspeti da naplatimo ili ne, to je već kompleksna stvar i zavisi od brojnih faktora. Takođe, ovde moram napomenuti da najveća plata u Radničkom iznosi 5.000 evra i da niko od igrača nema više od toga".

DOMAĆI IGRAČI JOŠ UVEK DRŽE CENU, PRVA POJAČANJA STIŽU IZ KOMŠILUKA

Radnički će pripreme za novu sezonu početi 17. juna tradiconalnom prozivkom na stadionu "Čika Dača", gde će Crveni i odraditi uvodnu deo priprema. Iako je postojala mogućnost da Kragujevčani odu na pripreme u inostranstvo, tačnije u Austriju ili Sloveniju, na kraju su se ipak odlučili da ostanu u Srbiji, te će, baš kao i prošlog leta, završni dril obaviti na Zlatiboru. Planirano je da Crveni tokom pripremnog perioda odigraju ukupno pet kontrolnih utakmica, od toga tri na Zlatiboru i dve na "Čika Dači".

U međuvremenu je na sportskom sektoru Crvenih delikatan zadatak da iskristališe situaciju vezanu za igrački kadar, s obzirom da postoji grupa igrača kojima su istekli ugovori na kraju sezone. Sa njima će se narednih dana obaviti individualni razgovori, nakon čega će biti poznat njihov konačan status.

"Mislim da smo ovde u jako nezahvalnoj situaciji, s obzirom da su svi igrači koji su ostvarili ovaj istorijski uspeh zaslužili da ostanu u klubu. Svako od njih dao je određeni doprinos, kako oni najmlađi, tako i najiskusniji, poput Nece Tomića, Brane Miloševića, Miloša Vidovića, Milana Mitrovića i Slobodana Simovića, koji su čak i onda kada nisu igrali bili velika podrška ostalim igračima, na čemu smo im svi u klubu jako zahvalni. Sa druge strane, s obzirom da ćemo u narednoj sezoni igrati tri različita takmičenja, potreban nam je i veći fond igrača. Stoga ćemo u tom kontekstu pokušati da pronađemo neko kompromisno rešenje kako da pojačamo ekipu, a da sa druge strane svi ti igrači budu ispoštovani do kraja."

Slavko Perović (©Star sport)

Nema sumnje da će Kragujevčanima za izazove koji ih očekuju u narednoj sezoni biti neophodan poprilično dugačak i kvalitetan roster. Mala začkoljica leži u tome što domaći igrači u ovom trenutku drže cenu, a da trener Dudić sa druge strane želi da ima gro tima već na samom startu priprema. U takvim okolnostima Šumadinci će prva letnja pojačanja morati da potraže u komšiluku, baš kao što je to bio slučaj u prethodnom prelaznom roku.

"Postoji grupa domaćih igrača koji su nam interesantni, ali su oni u ovom periodu prilično nerealni što se tiče finansijskih zahteva . Zbog toga ćemo se u ovom nekom preliminarnom delu prelaznog roka okrenuti ka bivšim jugoslovenskim republikama, što će naravno ponovo podstaći priče o tome kako trener dovodi "svoje" igrače. Srećom pa trener Dudić i ja imamo odličnu komunikaciju i nemamo izražen ego u tom smislu, tako da sam apsolutno siguran da ćemo uspeti da dovedemo prava pojačanja. Nadam se i da će međuvremenu neki od domaćih igrača koji su nam interesantni ublažiti svoje zahteve i da neće propustiti priliku da igraju Evropu u jednom zdravom klubu".

PRIORITET NAPADAČ I ŠTOPER, NA SKENERU I MLADI TALENTI

Perović otkriva da će glavni prioritet u predstojećem prelaznom roku biti dovođenje centralnog napadača, što i ne treba da čudi, budući da je Radnički zbog deficita igrača na ovoj poziciji, naročito nakon povrede Kolumbijca Ortiza, bio primoran da igra sa Milutinom Vidosavljevićem kao "lažnom devetkom". U planu je i dovođenje još jednog centralnog defanzivca koji će zaoštriti konkurenciju u zadnjoj liniji, ali i centralnog veznog igrača, s obzirom da Luka Zorić definitivno odlazi sa "Čika Dače".

"Sigurno je da ćemo angažovati pojačanje na mestu centralnog napadača, tim pre što smo odlaskom Ivelje, kome je istekla pozajmica i koji se vratio u Radnički iz Niša, ostali sa deficitom igrača na toj poziciji. Druga prioritetna pozicija je štoper. Tu trenutno imamo trojicu igrača, Šerbečića, Simovića i Mitrovića, ali ćemo svakako gledati da dodatno pojačamo konkurenciju i dovedemo još jednog štopera koji će nam dati na kvalitetu i brzini u zadnjoj liniji. S obzirom na to da je Luki Zoriću istekao ugovor i da je on izrazio želju da se oproba u inostranstvu, što smo mi u klubu ispoštovali i poželeli mu svu sreću u daljoj karijeri, moraćemo da potražimo pojačanje i na poziciji "osmice", posebno jer za Aleksića vlada ogromno interesovanje klubova i velika je verovatnoća da već u ovom prelaznom roku za njega dobijemo unosnu ponudu koju možda nećemo moći da odbijemo".

U Radničkom se sve radi planski kada je u pitanju prelazni rok. Ništa se ne prepušta slučaju, pa tako svakom potencijalnom dolasku igrača, posebno kada je reč o pojačanjima iz inostranstva, prethodi ozbiljan skauting koji traje i po nekoliko meseci.

"Za većinu igrača koje dovodimo mi ne lomimo preko kolena i ne donosimo sud o njihovim kvalitetima na osnovu jedne ili dve utakmice, već na osnovu praćenja koje traje i po nekoliko meseci. Postoje igrači iz liga koje su nam platežno dostupne i koje aktivno pratimo. S obzirom na to da su, kao što sam već napomenuo, domaći igrači u ovom periodu jako skupi, jednostavnije nam je da u ovom trenutku dovedemo igrača iz inostranstva. Imamo neke svoje želje i igrače koje već duže vreme pratimo, pa ćemo videti kako će se stvari odvijati".

Radnički je postao poznat po tome što u svakom prelaznom roku pronalazi mlade i talentovane igrače, čiji igrački potencijal iz nekog razloga nije dovoljno prepoznat od strane njihovih matičnih klubova, pružajući im priliku da upravu u dresu kluba sa "Čika Dače" dožive potpunu igračku afirmaciju i naprave prvi korak ka ozbiljnoj profesionalnoj karijeri. Najsvežiji primeri za to su Matija Gluščević i Milan Aleksić, dvojica mladih "bisera" kojih su se "večiti" olako odrekli, a koji su prosto eksplodirali u dresu kragujevačkog superligaša i pobudili interesovanje brojnih evropskih klubova.

"Aleksić i Gluščević su prošlog leta stigli u klub kao dvojica relativno nepoznatih mladih igrača, a sada imamo situaciju da je Gluščević ušao na širi spisak A reprezentacije, dok Aleksić ima status jednog od najtraženijih mladih igrača na Balkanu. Svakako da ćemo, uz mlade i talentovane igrače koje već imamo u svojim redovima, kao što su Bukumira i Adžić, gledati da i ovog leta ponovo ugrabimo nekog mladog i perspektivnog igrača, čiji potencijal nije dovojno prepoznat od strane drugih klubova, i da mu kroz naš režim rada pružimo priliku da dodatno napreduje i da se afirmiše".

Vladimir Lučić i Matija Gluščević (©MN Press)

EVROPA U LESKOVCU, PRVENSTVO U - BADNJEVCU?

Osim prelaznog roka, ono što svakako najviše interesuje sportsku javnost i pristalice Crvenih jeste to gde će Radnički igrati svoje evropske, ali i prvenstvene utakmice kao domaćin u narednoj sezoni, s obzirom na još jednu, ko zna koju po redu, najavu izgradnje novog "Čika Dače", koja bi prema nezvaničnim informacijama trebala da krene početkom jeseni. I dok će po svemu sudeći Dudićevi izabranici svoje evropske rivale dočekivati na novoizgrađenom stadionu u Leskovcu, još uvek je enigma gde će Kragujevčani, ukoliko počnu dugo čekani radovi na "Čika Dači", igrati svoje prvenstvene mečeve kao domaćini.

"Mi se nadamo da ćemo evropske utakmice igrati u Leskovcu. Postoji više razloga za to, a jedan od njih je to što je on od ova tri novoizgrađena stadiona najpristupačniji za naše navijače, s obzirom na dobru povezanost sa autoputem. Kada je u pitanju prvenstvo, tu je situacija dosta kompleksnija iz tog razloga što još uvek ne znamo kada će krenuti izgradnja novog "Čika Dače". Postoji opcija da i prvenstvene utakmice igramo u Leskovcu, još uvek je aktuelan i Gornji Milanovac, a nedavno se javila ideja da se sva ta sredstva koja bismo potrošili za zakup nekih drugih stadiona ulože u rekonstrukciju obližnjeg stadiona u Badnjevcu i da tu napravimo neku svoju bazu koju bismo koristili u naredne dve godine dok ne budu okončani radovi na „Čika Dači".

IGRAČI RADNIČKOG IDOLI MLADIM KRAGUJEVČANIMA

Ono što svakako predstavlja jedan od najvećih benefita ove istorijske sezone Radničkog jeste buđenje kragujevačke publike. Kako je sezona odmicala i kako su Crveni bili sve bliži vratima koja vode u Evropu, tako su i tribine stadiona "Čika Dača" bile sve ispunjenije. Vrhunac je bila polufinalna utakmica Kupa Srbije protiv Vojvodine koju je pratilo rekordnih 12 000 gledalaca, mada su tribine "Čika Dače" bile dobrano ispunjene i u utakmici četvrtfinala Kupa Srbije protiv Novog Pazara, kao i na mečevima sa Čukaričkim, lučanskom Mladošću i Vojvodinom u plej-ofu.

"To što smo ponovo probudili interesovanje kragujevačke publike možda je i veći uspeh nego igranje Evrope. Imali smo 2-3 prava fudbalska spektakla na „Čika Dači“ tokom sezone, gde smo poslali lepu sliku o tome koliko Kragujevčani zapravo vole fudbal i koliko je Kragujevac zapravo jedan fudbalski grad. Ja se iskreno nadam da će to postati neki vid prakse u narednom periodu. Negde sam pročitao podatak da smo po prosečnoj gledanosti bili peti klub u Mozzart Bet Superligi ove sezone. Iskreno se nadam da ćemo naredne sezone, ukoliko budemo igrali na "Čika Dači" ili na stadionu u Badnjevcu, uspeti da se popnemo među prve tri ekipe kada je reč o posećenosti jer ova ekipa zaslužuje masovnu podršku sa tribina."

Ovaj uspeh Radničkog naročito je važan za mlađe generacije Kragujevčana i njihovu identifikaciju sa samim klubom kao najvećim sportskim brendom šumadijske prestonice.

"Ono što mene posebno raduje i na šta sam jako ponosan, jeste to kada vidim kako 200 dečaka i devojčica čeka u redu da se im se Tomić, Vidosavljević, Aleksić ili bilo koji drugi igrač Radničkog potpišu na majicu ili na loptu, da se slikaju sa njima... To je jedna jako lepa slika koja govori o tome da su mladim Kragujevčanima sada idoli igrači Radničkog, a ne samo igrači Zvezde, Partizana ili reprezentativci Srbije kao što je to bio slučaj u nekom ranijem periodu", sa zadovoljstvom zaključuje Perović na kraju opsežnog razgovora za MozzartSport.