Slom nerava, drugi deo: Anri je upozorio na Arsenalov strah od osvajanja

Bilo je teških poraza, izgubljenih titula, bolnih ispadanja iz Lige šampiona, ali verovatno ne i većeg razočaranja i nemoći spram očekivanja u eri Mikela Artete. Arsenal je sinoć neshvatljivo stao, ponizio se u sudar sa timom koji naredne sezone neće biti premijerligaš, uz novi slom nerava.

Prvi smo videli početkom decembra protiv Aston Vile. Emilijano Buendija je u šestom minutu nadoknade potpisao drugi prvenstveni poraz Arsenala, a puleni Mikela Artete popadali po šesnaestercu kao kegle i mahnito mlatili rukama o travu.
"Ono što mi se nije dopalo u toj utakmici jeste što su igrači pali na travu kao da su izgubili nešto. Izgubili se utakmicu. Isto je kada pobedite utakmicu. To ne znači da ćete nešto osvojiti. Ali izgubili smo utakmicu na gostovanju Vili i svi su pali. Stvar je, kada niste ništa osvojili teško je preći liniju. Stah od osvajanja je ponekad veći od straha od poraza", rekao je tada Tjeri Anri.

Međutim, nekontrolisano lučenje besa trajalo je svega nekoliko sekundi, a ono što je ostalo, Mikel Arteta i njegovi igrači sjajno su kanalisali u nastavku sezone nanizavši sedam pobeda u svim takmičenjima. A onda je došao osmi januar, derbi sa Liverpulom na Emirejtsu i proradio je strah od osvajanja!

Liverpul ubijenog samopouzdanja, izranjavan povredama preživeo je severni London (0:0). Ili bolje rečeno, Arsenal mu je nakon dominantnog prvog poluvremena to dozvolio. U nastavku je Arteta povukao svoju ekipu i zaigrao na sigurno vodeći se onom starom "bolje vrabac u ruci...". Siti i Vila su već ispustili po dva boda dan, dva ranije i Mikel, umesto da napadne rivala u problemima i pobedom ode na plus osam, naredio je povlačenje. Da je situacija bila drugačija, uloge obrnute, Liverpul bi u drugom poluvremenu na Enfildu želeo da da tri gola Arsenalu.

U takvim utakmicama pravite razliku, šaljete poruku, ubijate moral takmacima u šampionskoj trci. Arsenal to nije uradio.

Kroz 2026. gubio je bodove, ali rasipali su ih Siti i Vila. Dovoljno da Tobdžije konstantno budu na "dva poseda" prednosti. Od preksutra razlika može biti gotovo potpuno istopljena.

"Uđi i ne izuvaj se." Tako je Arsenal pozvao Mančester Siti nazad u šampionsku trku. Ako Građani u subotu pobede Njukasl na Etihadu, eto ih na dva boda zaostatka, eto "deža vija" iz prethodnih sezona, mančesterskog proleća koje poslovično proždire Tobdžije.

Arteta pred sobom ima jedan od najmoćnijih timova Evrope, svakako najveću dubinu ekipe među velikanima na Starom kontinentu u ozbiljnoj je konkurenciji na četiri trofeja, maltretirao je ove sezone Bajern, Atletiko Madrid, odigrao savršenu ligašku fazu Lige šampiona, slovi za najbolju odbranu i drugi najefikasniji napad Premijer lige i zbog svega navedeno neshvatljivo je šta mu se sinoć dogodilo u sudaru sa najslabijim timom Premijer lige.

Između Arsenala i Vulverhemptona na tabeli stoji 18 timova i čak 48 bodova razlike. Pa kako onda objasniti da su Tobdžije (imale 2:0 od 56. minuta) nakon prvog poluvremena upitile samo jedan udarac na gol i imale manji posed lopte od rivala (49%). Kako racionalizovati da su u drugom delu igre imali manji broj dodavanja od tima koji je u 27 utakmica ove sezone 19 puta poražen i samo jednom pobedi?! Prvi put u istoriji Premijer lige dogodilo se da je tim iz zone ispadanja nadoknadio dva gola zaostatka protiv lidera.
"Teško je prihvati da u drugom poluvremenu nismo bili na nivou u bilo kom segmentu igre, dosegli standardne neophodne za pobedu u Premijer ligi i platili smo cenu. Sada moramo da progutamo frustraciju. Kada ste na vrhu, a odigrate ovako, morate da primite udarac, danas smo zaslužili udarce...“, rekao je Arteta nakon duela.

Dok Mikel poziva svoje igrače da prihvate oštru i zasluženu kritiku javnosti i on snosi značajan deo krivice jer nije naredio juriš na treći gol, već pokušavao da utiče na ekipu da stane na loptu i smiri igru. Implementacija je bila katastrofalna, gosti su poklanjali lopte fenjerašu, a u nadoknadi vremena izgubili moć komunikacije i paničnom reakcijom, sudarom Raje i Gabrijela poklonili rivalu izjednačujući gol.

A onda? Novi slom nerava. Ali i novi nivo u odnosu na viđeno protiv Aston Vile. Traženje kavge, obračunavanje sa protivnikom kojeg sledeće sezone neće videti u Premijer ligi.

Gde je bila ta energija tokom utakmice? Otkud najozbiljnijem kandidatu za titulu strah od davljenika? Možda se Arsenal nije uplašio Vulvsa, već onoga o čemu je Anri pričao.

Prethodno nervno rastrojstvo bilo je produktivno. Sinoćno je zaličilo na autodestrukciju. Derbi severnog Londona stiže već u nedelju i pokazaće da li je crno ili belo.