Sportski direktor Intera: Sin me izgrdio zbog Ardona Jašarija, nedovođenje Kvarachelije - greška

Bepe Marota je bez dileme, jedan od najvećih umova u fudbalu. Njegove pregovaračke sposobnosti su najpre od Juventusa, pa onda od Intera napravili šampionske timove, finaliste Lige šampiona. Ipak, koliko god Bepe bio maestralan u svom poslu, teško da bi u Nerazurima napravio tolike uspehe da pored sebe nije imao - Pjera Auzilija. Ovaj čovek možda mnogima na prvu ne zapada toliko za oko, iz prostog razloga što ne daje izjave toliko često, ne poseduje Bog zna kakvu harizumu, ali radi posao, a sad je rešio da se konačno otvori pred italijanskim medijima.
"U Inter sam došao 1997. godine. Masimo Morati me je pitao da li želim da postanem sekretar omladinske škole. Dobio sam ugovor na šest meseci, rizik je bio mali, ali sam prihvatio. Znate li koja je bila prva utakmica koju sam gledao? Finale Kupa UEFA 1998. kad je Inter dobio Lacio sa 3:0. Od tada nikad nisam otišao iz kluba, postepeno sam napredovao", rekao je Pijero Auzilio u razgovoru za Gazetu delo sport.

Nije izgledalo da će njegova karijera krenuti putem kojim će postati izuetno uspešan funkcioner, ali jedan razgovor je promenio sve.
"U početku sam želeo da se bavim trenerskim poslom, bio sam pomoćni trener Esordijentea i to dve godine. Privčačilo me je da budem blizu terena, osećao sam se dobro. Imao sam 21 godinu, a onda mi je predsednik Pro Sesta, moj prijatel - Đuzepe Peduci rekao nešto što mi je izmenilo život. "Uvek će postojati bolji trener od tebe jer ti nedostaje iskustva kao igraču, ali si veoma pametan i možeš da napraviš sjajnu karijeru kao funkcioner". Ispostavilo se da je bio u pravu".

Kao sportski direktor, doveo je mnoge fenomenalne igrače, postoje oni na koje je ponosan što ih je doveo, ali i oni zbog kojih se kaje.
"Marcelo Brozović i Mateo Kovačić su mi omiljeni dolasci, ne smem da zaboravim Andrea Onanu, došao je besplatno, a prodali smo ga za 55.000.000 evra, tu su i Lautaro Martinez, Markus Tiram, Orel Bisek...Velika greška je bila što nisam doveo Hviču Kvaracheliju (dok je igrao za Rubin), ali nisam jedini koji je pogrešio. Inter igra u formaciji 3-5-2, a Kvarachelija je igrač za sistem 4-3-3, zbog toga ga nismo potpisali. Navikao sam da gradim timove prema idejama trenera. Moram da priznam i da me je sin izgrdio što sam dopustio da Ardon Jašari završi u Milanu, a ne u Interu".

Auzilio je imao i igračku karijeru, ali ona je neslavno okončana. U arhivi Pro Sesta postoji fotografija na kojoj se može videti momak sa bolnom grimasom lica. Ne može da savije koleno, drži nogu visoko, skoro pod uglom od 90 stepeni. To je Pjetro Auzilio.
"Sudario sam se sa Karlom Kudičinijem, on mi je kasnije postao prijatelj. Puklo mi je celo koleno - hrskavica, meniskus i ligamenti. Mnogo puta sam se zahvalio Karlu, bio je to momenat koji je promenio tok događaja u mom životu. Naravno, u tom trenutku to ne možete da znate, patio sam dosta, trpeo velike bolove. Bio sam vezni igrač, nisam bio brz, ali sam imao inteligenciju i osećaj gde da se postavim. Nešto slično kao Esteban Kambijao, samo mnogo nekvalitetniji".