Srbija dobar komšija - Bugari to vrlo dobro znaju

Pratila je Srbiju godinama fama kako u kvalifikacijama ne može da savlada reprezentaciju vrhunske kategorije, a onda je dobila Portugal usred Lisabona i otišla na Mundijal. Ta tradicija je srušena, nadamo se da neće i jedna druga, a tiče se učinka protiv ekipa iz regiona. Preciznije, sa selekcijama država sa kojima se graniči, pošto na tom planu dobro stoji i to bi trebalo da predstavlja podstrek uoči gostovanja Bugarskoj u okviru nastavka puta ka Prvenstvu Evrope u Nemačkoj.

Na području Balkana Orlovi se dobro snalaze, važe za suseda koji uglavom ne greši ili retko kad pravi velike propuste kad su im rivali iz okruženja. Tri su takva u nadmetanju za EURO (Mađarska, Bugarska, Crna Gora) i sa svakim ima pozitivan bilans. I te kako dobar sa narednim rivalom (20.45, TV Arena Premium 1, RTS 1).

Ohrabrujuće: u kvalifikacijama za EP nikad nismo izgubili od Bugarske i ako bismo tradiciji ostali verni na stadionu Ludogoreca naš državni tim bi napravio još jedan korak ka završnoj smotri narednog leta. Dosad imamo tri pobede i jedan nerešen ishod u četiri međusobna duela koja se tiču prohodnosti na kontinentalni turnir.

Prvi put smo zajedno bili u grupi 1959, kad smo na stadionu Partizana slavili 2:0, golovima Milana Galića i Lazara Tasića, dok je u Sofiji bilo 1:1 (Todor Diev – Muhamed Mujić), mada ljubitelji fudbala, sporta uopšte, više pamte način na koji je Jugoslavlja otišla na EP 1984. Tad je u kvalifikacijama poslednji meč u grupu igrala sa Bugarskom (u Sofiji slavila 1:0 golom Nenada Stojkovića) i on je karakterističan po emotivnim šokovima na Poljudu. Naš tim je gubio, pa golovima Safeta Sušića preokrenuo, zatim su Bugari poravnali na 2:2 i tako je ostalo sve do 90. minuta kad je Ljubomir Radanović na centaršut Zlatka Vujovića bacio splitsku publiku u trans (3:2), ujedno i komentatora Mladena Delića, nateravši ga da uzvikne:

„Ljudi, je li to moguće!? Ludnica, šta je ovo?“

Radanović, Radanović, Radanoviiiić (©MN Press)

Što se novijeg datuma tiče, otkako se država raspala, četiri puta smo igrali sa Bugarskom, ali samo kontrolne susrete. U premijernom smo poraženi sa Dejanom Savićevićem u ulozi selektora (1:2 u Kruševcu 2003), dve godine kasnije na stadionu „Vasil Levski“ nije bilo pobednika dok je na našoj klupi sedeo Ilija Petković, a – zanimljivo – u odbrani igrao sadašnji selektor Bugarske, Mladen Krstajić. Kasnije je bilo čak 6:1 u vreme dirigovanja Radomira Antića, dok je u Sofiju njegov naslednik u ulozi selektora, Vladimir Petrović morao da čeka deset minuta pred kraj kad je pogodio Nikola Žigić (1:0).

Sveukupno, kako god da nam se zemlja zvala, nevezano za karakter utakmice, sa Bugarima imamo 19 pobeda u 32 susreta, uz šest nerešenih i sedam poraza. Nadamo se da će se te brojke poboljšati.

Razlog za veru u pozitivan epilog jeste bilans sa ostalim komšijama, računajući utakmice od prestanka SFRJ, kao merodavan parametar, jer se zemlja rasparčala.

Konkretno...

Preko Mađarske smo se ubedljivim pobedama u dvomeču baraža plasirali na Mundijal u Francusku 1998, bilo je 7:1 u Budimpešti i 5:0 u Beogradu. U poslednje vreme triput smo igrali sa njima: 0:1 i 1:1 u Ligi nacija, ali smo ih dobili u prijateljskom odmeravanju snaga pre godinu dana i tri meseca na Puškaš areni.

Sa Rumunima smo se sudarili najpre u dve kontrolne utakmice (1:0, 1:2), pre onih u kvalifikacijama za SP 2019, kad smo ih dvaput dobili, što je predstavljalo osnovu za let ka Južnoj Africi. Radovali smo se u Konstanci (3:2) i ispratili Antićev tim na Crni kontinent pobedom na stadionu „Rajko Mitić“ (5:0). A 2018. u Ligi nacija je dvaput bilo nerešeno (2:2, 0:0), kad je našu selekciju, gle zanimljivosti, predvodio Mladen Krstajić, sadašnji strateg bugarskog državnog tima.

Ohrabrujuća su izdanja sa Makedonijom (u šest mečeva četiri pobede, samo jedan poraz i jedan remi). Ono sa Albanijom može takođe da se podvede pod pozitivne ishode, iako UEFA vodi drugačije, jer je zbog incidenata u Beogradu dodelila Albancima pobedu službenim rezultatom 3:0 (iako u trenutku prekida nije bilo golova), međutim, zato smo slavili u Elbasanu. Perfektni smo kad se sretnemo sa Crnom Gorom (u Ligi nacija 2018. godine 2:0 i 2:1, nedavno 2:0 u Podgorici), a vrlo dobri protiv Bosne i Hercegovine, jer smo je dobili u prijateljskom duelu 2002. godine (2:0), a u kvalifikacija za SP u Nemačkoj nije bilo golova u Sarajevu, da bi u Beogradu predudio hitac Mateje Kežmana.

Jedina selekcija iz susedstva koju nikad nismo nadmudrili je Hrvatska. Probali smo četiri puta i nije vredelo. U kvalifikacija za EP 2000. registrovana su dva remija (0:0 u Beogradu, 2:2 u Zagrebu, ali smo zbog toga otišli u Belgiju i Holandiju), dok smo u kvalifikacija za SP 2014. poraz na Maksimiru 0:2 i igrali nerešeno na stadionu „Rajko Mitić (1:1).

Mada, kad nam sa Bugarima dobro ide, valjda će se nastaviti...