Sreća je lepa samo dok se čeka

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

„Rekao sam da mi je žao zbog naše publike. Osetila se podrška danas, da smo pobedili, poentirali bismo i kod grada, publike, svih navijača. Ali nije se desilo, moramo imati strpljenja, ne ide sve tako lako. Dobili smo Partizan ovde pre mesec dana. Nada poslednja umire, sreća je najlepša kada se čeka, nadam se da ćemo u poslednjem kolu da obezbedimo drugo mesto“, izjavio je Miroslav Tanjga sinoć po završetku meča sa Partizanom.

I bogami, čekali su je Novosađani i konačno dočekali sezonu u kojoj mogu da odahnu pet kola pre kraja plej-ofa i već započnu pripreme za leto u Evropi. Voleli bi svi iz novosadskog superligaša da su fudbaleri Stare dame iskoristili neku od brojnih prilika na sinoćnom derbiju sa Partizanom i preoteli drugu poziciju na tabeli Mozzart Bet Superlige od crno-belih, ali i remijem (0:0) Vojvodina je ispunila glavni cilj ove sezone i matematički obezbedila poziciju koja joj, po završetku takmičarske godine, garantuje nastupe na međunarodnoj sceni.

U četiri sezone otkako je nova uprava, na čelu sa Dragoljubom Zbiljićem, došla u novosadski klub, samo su u prvoj, 2022/2023, Lale komotno izborile Evropu, odnosno petu poziciju, koja je zbog nikad većeg ligaškog koeficijenta vodila u kvalifikacije za Ligu konferencije. Već 2023/2024, Stara dama je strepela do poslednjeg minuta, poslednje utakmice u sezoni, kada je pobedom nad lučanskom Mladošću kaparisala Ligu Evrope. Dok se svi vojvodinaši još uvek sećaju gorčine sa kraja prethodne sezone i poraza Novosađana u poslednjem meču plej-ofa u Humskoj, koji je ostavio klub iz Novog Sada bez međunarodne scene.

Istina, taj meč se odigrao na stadionu JNA u Beogradu, ali protiv istog protivnika Voša je zatvorila krug otvoren u maju prošle godine. Naravno, kako je istakao i šef struke Lala, Miroslav Tanjga, Vojvodina plasmanom u Evropu nije zadovoljila ovosezonske apetite, koji su u međuvremenu porasli, pa ostaje da se do kraja bori sa Partizanom za drugo mesto na tabeli, odnosno kvalifikacije za Ligu Evrope, kao i za trofej Kupa Srbije, gde se sastaje sa Grafičarom u polufinalu već za nedelju dana.

Međutim, čuveni stih Desanke Maksimović, koji je Tanjga parafrazirao po završetku jučerašnjeg susreta, aludirajući na savršen kraj prvenstva osvajanjem drugog mesta, može se tumačiti i drugačije. Naime, Lale jesu kaparisale Evropu pet kola pre kraja plej-ofa, što je za svaku pohvalu. Ostvarile su i nekoliko veoma bitnih pobeda nad najvećim rivalima, važnijih za samopouzdanje ekipe nego za bodovni bilans. Ipak, da bi bile konkurentne u Evropi i konačno osvojile bodove za nacionalni koeficijent, moraće znatno bolje da igraju – bolje nego sinoć, bolje nego prošlog vikenda na Marakani i bolje nego u većini mečeva ovog prvenstva u kojima su dolazili do bodova, ali nisu ostavljali dobar utisak.

(©Starsport)

Vošini brojevi ove sezone umeju da zavaraju. Iako imaju drugu najbolju odbranu lige, Novosađani su često imali problema u defanzivi, a najveće zasluge za taj statistički podatak idu Draganu Rosiću, koji je branio i ono „što se ne brani“. Mnogo su lutali u izboru igrača u zadnjoj liniji, ali se čini da se ta slika konačno iskristalisala, iako će morati da dovedu bar još jedno kapitalno pojačanje u odbrani pred evropske izazove.

Takođe, za treći napad lige, iza Zvezde i Partizana, Voša ima izražen problem sa realizacijom. Novosađani su u 32 odigrana kola postigli 56 golova, uz još tri u Kupu, ali utisak je da su mogli makar još toliko. Glavne uzdanice Lala pokazivale su velike oscilacije tokom sezone, pa je gotovo svaku utakmicu obeležavao neko drugi, koji bi potom zadržavao mesto u startnoj postavi. Mladi Petar Sukačev je poslednji primer. I dok raznovrsnost može biti prednost, za rezultat u Evropi neophodni su stabilnost i kontinuitet – a Vošin najkonstantniji igrač ove sezone bio je upravo golman.

I u najskorijem duelu protiv Partizana isplivale su određene slabosti – poput toga da je Džon Meri daleko efikasniji u ulozi džokera nego startera, da Vojvodini nedostaje kreativnosti u poslednjoj trećini terena i da njena tranzicija, kao najjače oružje, možda previše zavisi od jednog igrača – Lazara Ranđelovića. Kada njega neće gol, kao što je slučaj u poslednjem periodu, ekipa ulazi u problem.

Sve su to segmenti kojima će Miroslav Tanjga, njegov stručni štab, ali i uprava Vojvodine morati ozbiljno da se pozabave do evropskog leta koje su toliko priželjkivali. Lale svakako imaju na čemu da grade optimizam i tim za Evropu, ali igrom kao i sastavom koji će ih predstavljati na leto, moraju da počnu da se bave već sada. U suprotnom, lako bi moglo da se obistini ono iz stihova Desanke Maksimović – da sreća traje samo dok se čeka – odnosno do prvog ili drugog kola evropskih kvalifikacija, što je scenario kojim se Stara dama sigurno ne bi zadovoljila.