N. RakanovićSrpska haubica osvaja Brisel: Mitar me spremio za Belgiju, u Anderlehtu još pamte Grobare
.jpg.webp)
.JPG.webp)
Vreme čitanja: 5min | uto. 18.11.25. | 17:23
"Nisam iznenađen, ovo je bio moj cilj od prvog dana kad sam krenuo da treniram fudbal. Mislim da kod mene ne ide sve tako brzo, u klubu sam koji radi postepeno i po zasluzi", rekao je Mihajlo Cvetković u razgovoru za Mozzart sport
Prošla su tek četiri meseca od dolaska Mihajla Cvetkovića u Belgiju, a rođeni Nišlija je već postao jedan od najboljih strelaca slavnog Anderlehta. Na sedam utakmica postigao je tri gola, a ljudi iz kluba su govorili kako će zbog jake konkurencije morati da ide negde na kaljenje ili će biti prebačen u mlađe kategorije.
Danas bi se verovatno ugrizli za jezik pri samoj pomisli na to. Mihajlo ne samo da trese mreže, nego je redovno jedan od najzapaženijih na terenu čak i kad to ne uspe. Uz mladog vezistu Nejtana De Kata postao je momak o kome se najviše priča kad je reč o fudbalerima iz najtrofejnijeg kluba Belgije.
Izabrane vesti
Tako nešto je pakleno teško, pogotovo ako ste stranac koji dolazi iz spore i neatratkivne lige kakva je Mozzart Bet Superliga. Međutim, Mihajlo je pokazao nešto što ga krasi još iz dana kad je nastupao za Čukarički u kadetskoj ligi – neverovatna zrelost za nekoga ko je tek postao punoletan.
“Prvi utisak koji pravi razliku između srpskog i belgijskog fudbala, po meni je, brzina u kretanju lopte, intenzitet, i ponavljanje trčanja. Puno se igra bez lopte i napadaju se prostori koji su slobodni. To je, uz kvalitet, možda najveća razlika, nemate puno vremena da razmišljate, morate da imate resenje pre nego što vam lopta dođe. U suprotnom, imaćete igrača na leđima”, rekao je Mihajlo Cvetković na početku razgovora za Mozzart sport.
Kako je izgledalo Vaše privikavanje na drugačiju ligu, zemlju, kulturu. Generalno, naši igrači su dobro prolazili kad su dolazili u Belgiju. Pre svih, Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković Savić kao najbolji primeri?
“Prvi utisak mi je bio – mnogo intenzivna liga, sa te strane, početak je bio paklen. Dolazim u zemlju koja nije Srbija, sve mi je strano i nepoznato. Od grada, svlačionice, trenera, saigrača. Čini mi se da je najteži period prošao, adaptirao sam se i nema sumnje da dolaze lepši dani, kako za mene, tako i za klub”.
©AFPDa li ste i Vi iznenađeni koliko ste brzo uspeli da se snađete. Anderleht je klub, koji ipak, nema uspehe u prethodnih skoro deceniju. Poslednja titula je osvojena u sezoni 2016/17. Neverovatno za klub koji u vitriniama ima 62 trofeja?
“Nisam iznenađen, ovo je bio moj cilj od prvog dana kad sam krenuo da treniram fudbal. Neki možda smatraju da mi se sve brzo desilo, ali ne delim to mišljenje. Došao sam u sredinu gde mogu da se razvijam postepeno i da igram po zasluzi, što je ispravan način. Presrećan i preponosan jesam, ali iznenađen – nikako. Ovo je samo početak i zelim da nastavim u ovom ritmu"
Kako je igrati u klubu kao što je Anderleht. Kao i u svim velikim sredinama, sve sem prvog mesta je neuspeh?
“Mnogo toga je drugacije kada igrate u ovakvoj gromadi od kluba. Očekivanja su velika, ali u poslednjih nekoliko godina klub pokušava da se vrati na stare staze i želimo opet da vratimo titulu. Navijači i ljudi iz kluba su uz nas, to je najbitnije. Nema šanse da se neće izroditi nešto dobro iz toga”.
Ono što je interesantno, trener Besnik Hasi često sa Vama igra u formaciji sa dvojcom napadača. Tako nešto se retko imali prilike da igrate u Čukaričkom?
“Mnogo je lakše kad igrate sa dva napadača, budete rasterećeni. Ukoliko ste jedini špic, onda se od Vas očekuje sve - napadanje prostora, visok presing, čuvanje lopte. Kad igrate sa nekim uz sebe, onda sve te segmente možete da radite obojica. U tandemu sam sa Adrijanom Bertacinijem. Hemija između nas je odlićna, uživamo kad smo zajedno na terenu”.
Hasi je zaslužan za karijeru Aleksandra Mitrovića. Nekadašnji napadač Partizana je kod njega odigrao jednu od najboljih sezona u kariijeri i naplatio se odlaskom u Njukasl. Izgleda da i Vama prija rad sa njim?
“Sa trenerom Besnikom imam odličan odnos, uživam radu sa njim, nebitno da li sam na terenu ili van njega. Pričamo stalno i puno mi pomaže na psihičkom nivou. Imam punu podršku od njega i jako sam srećan zbog toga”.
©AFPKad smo već pomenuli Mitrovića, da li ste se čuli sa njim od dolaska u Anderleht?
“Od Mitra sam dobio puno saveta, maltene me je spremio za dolazak u Belgiju i mnogo mi je lakše bilo posle svega toga. Ima puno detalja koje on koristi i koje sam video od njega, uputio me je u njihov način igre, razmišljanja, života i to mi je olaksalo mnogo toga u ovih mesec dana. Čestitao mi je na golovima i rekao da prati šta radim. To je još veća čast i motivacija za mene. Hvala mu do neba na svemu!”.
U Anderlehtu trenutno rade Lukas Bilja i Silvio Proto. Njih dvojica su bili akteri čuvene utakmice između Partizana i Anderlehta, kad su crno-beli overili plasman u Ligu šampiona. Da li ste možda pričali sa njime o tome?
„Nismo puno, ne vole baš da se prisećaju tih utakmica. Ono što su mi rekli, to je da su i dan-danas oduševljeni atomsferom sa utakmice u Beogradu. Inače Lukas Bilja je trenutno u stručnom štabu. Čovek i dalje trenira punom parom, iako ima 40 godina. Bukvalno je ceo dan na trening centru. Ponekad radi sa nama, neverovatan kakav je majstor sa loptom“.
Anderleht je kroz istoriju imao mnogo igrača koji su nosili devetku na leđima, neki od njih su klupske legende, sad je taj broj na vašim leđima?
“Znam ko je nosio devetku i to je velika odgovornost, ali meni je to uživanje i pokazatelj koliko ceo klub veruje u mene, tako da nemam taj pritisak nego jos veću motivaciju."
Koji igrač je ostavio najbolji utisak na vas, a da nije neko od saigrača?
“Hans Vanaken iz Briža. Strašan igrač, kad ga vidite onako visokog, pomislite da je neki štoper ili zadnji vezni, a on – majstor", završio je Mihajlo Cvetković.
