Srpski elitni fudbal uzduž i popreko: Najluđi brojevi Mozzart Bet Superlige

Spuštena je zavesa na osnovni deo takmičenja u Mozzart Bet Superligi Srbije. Kada se fudbaleri vrate sa Uskršnje mini pauze, kako sada stoje stvari, čeka nas borba između Vojvodine i Partizana za kotu dva (mogla bi da bude irelevantna, ukoliko bi Novosađani osvojili Kup), Železničara i Novog Pazara za poziciju četiri i plasman u Evropu, odnosno između čak šest klubova koji se nalaze unutar pet bodova rastojanja za izbegavanje preostala dva mesta koja vode u niži rang. Ta će biti najdramatičnija i, iskustvo nas uči, verovatno najprljavija.

Crvena zvezda je titulu već kaparisala i sada je samo dilema da li će je overiti pre, posle ili možda baš na 179. večitom derbiju u 33. kolu. OFK Beograd, Čukarički i Radnik će - neki od njih su to i zvanično najavili - plej-of igrati rasterećeni bilo kakvih takmičarskih stega, već se pripremajući za letnji prelazni rok i narednu sezonu. Spartak i Napredak spakovali su kofere za Mozzart Bet Prvu ligu, ovi drugi čak i matematički.

SVI KATAIJEVI REKORDI

Za fanatike statističkih pikanterija, svako podvlačenje crte idealan je trenutak da se protalaška kroz gomilu brojeva i izdvoje se oni najindikativniji. Pre svega, ako govorimo o individualnom učinku, ovo su dani u kojima Aleksandar Katai, s pravom, počinje da nam „izlazi iz frižidera“, jer klupski golgeterski učinak koji je ostvario potpada pod kategoriju – istorijski.

Nema maltene nikakve dileme da će poneti titulu najboljeg strelca sezone (prvom pratiocu, klupskom saigraču Džeju Enemu, beži za deset golova), ali je sledeća visina koju bi mogao da pokuša da preskoči ona od 29 golova, što je najviše da je jedan fudbaler postigao u jednoj sezoni fudbalskog šampionata samostalne Srbije. Učinio je to Rikardo Gomeš u sezoni 2021/22, a Zvezdinom Magiku biće potrebno šest pogodaka u plej-ofu da sustigne taj učinak. Možda i sedam da ga prestigne i tako izjednači rekord Sava Miloševića iz sezone 1994/95, jedinog koji je od raspada bivše Jugoslavije dostigao cifru od 30 pogodaka u jednom prvenstvu.   

(@MNPress)

Svoje golove rasporedio je gotovo hirurški simetrično – 12 je postigao u prvom, 11 u drugom poluvremenu, 14 kod kuće, devet u gostima. A, još jednom vrhunskom dostignuću se približio Katai. Ne može ga postići do kraja ove, ali bi, samo da bude zdravlja, mogao već početkom sledeće sezone, a to je ulazak u Top 10 večne liste po broju utakmica u Mozzart Bet Superligi Srbije. Trenutno je na deobi 11. pozicije sa Predragom Pavlovićem, koji više nije aktivan, sa po 282 meča, a desetoplasirani Miloš Mijić, trenutno član čačanskog Borca i devetoplasirani Milan Bojović, legendarni golgeter koji takođe sprema ispraćaj u penziju, su na 293 meča.

Šestorica igrača koji su među Top 10 još uvek nastupaju u elitnom rangu srpskog fudbala. Na vrhu je nedostižni Janko Tumbasević sa 446 utakmica, a prati ga Aleksandar Pejović sa 387. Trećeplasirani Vladimir Radivojević već dugo ne mrda sa 362, ali i to će biti teško dostižno njegovim pratiocima Marku Dociću (319) i Nikoli Ćirkoviću (308).

Zanimljivo je da je Katai bio najbolji strelac na polusezoni, ali je prvi golgeter lige i gledajući samo prolećni deo prvenstva, odnosno 10 kola igranih u 2026. godini. Na toj listi, on ima osam pogodaka, a prate ga Vasilije Kostov i sjajni Driton Camaj, sa po šest pogodaka, dok su po pet golova u ovoj kalendarskoj godini autorizovali Ester Sokler, Aleksandr Šestjuk i Kvaku Karikari. Njih šestorica imaju po četiri gola na svom kontu u 2026: Aleksa Vukanović, Marko Veličković, Mitar Novaković, Andrija Majdevac, te tandem IMT-a Sankara Karamoko i Šarli Keita.

TEDIĆEV PROLEĆNI POST

Gledajući globalnu listu strelaca ove sezone, zanimljivo je da trojica iz prvih sedam nisu postigla ni gol u prolećnom delu prvenstva, ali svako iz različitih razloga. Jovan Milošević zato što je otišao iz srpskog fudbala, Mirko Ivanić zato što nije odigrao ni minut zbog povrede (njih dvojica i dalje dele treće i četvrto mesto sa po 12 pogodaka), a Slobodan Tedić zato što njegov golgeterski post traje još od poslednjeg jesenjeg kola i meča u Subotici 21. decembra. Blistala je nekadašnja akvizicija Mančester Sitija tokom prvog dela šampionata, bio je jedan od vodećih igrača lige, i po utisku i po brojevima, zimus mu je u poslednji čas otpao već viđeni transfer u inostranstvo i moguće je da je i to uticalo da, iako je odigrao svaku od deset utakmica za Brđane ove godine, u statističkim kolonama ima samo dve asistencije u meču sa Mladošću. Verovatno je i to jedan od razloga zašto je Čukarički ostao bez šansi da se umeša u borbu za evro vize. Radivoj Bosić je i dalje prvi strelac niškog Radničkog ove sezone sa šest golova, iako je napustio Čair na zimu, a prvenac u dresu TSC-a postigao je tek pre par dana, i to kada je IMT već vodio sa 3:0 u Bačkoj Topoli.

Najviše golova posle ulazaka sa klupe i dalje ima Andrej Kostić (sedam), ali kako on od odlaska Jovana Miloševića više nema ulogu džokera u redovima crno-belih, taj epitet mogli bi da ponesu Džej Enem, a pre svega Karamoko, koji su po pet puta bili strelci kao rezervisti. Ipak, možda i prvi džoker lige je Džon Meri, jer je pet od šest golova postizao posle 88. minuta, uglavnom donoseći važne bodove Vojvodini. Nasuprot njemu, Vižđi Sali iz Radničkog je tri puta ove sezone bio strelac u prva tri minuta.  

Lazar Ranđelović (@MNPress)

Prvi asistent lige je Lazar Ranđelović sa 11 uspešnih dodavanja za gol saigračima, pretekao je Dioga Bezeru koji je svih svojih osam zabeležio jesenas, dok je nosio dres OFK Beograda, a njega je na drugom mestu sustigao Marko Arnautović. Zanimljivo je, međutim, da na listi asistenata samo prolećnog dela sezone, Lazar Ranđelović deli prvo mesto sa zimskim pojačanjem niškog Radničkog Gbolijem Arijibijem – obojica ih imaju po pet, dok je iza njih, sa četiri uspešna dodavanja, Stefan Tomović iz Spartaka.

Ako se u obzir uzme samo prolećni deo šampionata, poseban kuriozitet vezan je za ekipu Spartaka. Subotičani ispadaju iz lige, imaju samo jednu pobedu još od 19. oktobra prošle godine, ali ovog proleća imaju u svojim redovima čak devet različitih strelaca i devet različitih asistenata. Slaba kolektivna vajda od vrlo šarolikog individualnog učinka. Po devet različitih strelaca imaju još i Vojvodina i niški Radnički, a kragujevački Radnički samo trojicu. Od toga, Viđži Sali je dva pogotka postigao u prvom prolećnom kolu, u poslednjoj pobedi Šumadinaca, protiv IMT-a. Pet je dao Ester Sokler, a jedan Slobodan Simović i taj njegov gol je jedini Radničkog u poslednjih šest kola, za više od devet sati fudbala!

PETROVIĆ U TUĐU, ALI I SVOJU MREŽU

Interesantan je podatak vezan za mladog štopera Javora Petra Petrovića, jedno od otkrovenja tekuće sezone. Najbolji je strelac lige među odbrambenim igračima – postigao je četiri gola, kojima je direktno doneo sedam bodova svom timu (tri za pobedu, jedan za remi), ali je i jedini igrač u šampionatu koji je ove sezone postigao dva autogola. Zanimljivo tri puta je ogađao mrežu (dvaput protivničku, jednom sopstvenu) u sudijskoj nadoknadi.

Jedina dva fudbalera u ligi koja su odigrala svaki minut u prethodnih 30 kola su golmani Vojvodine i Železničara, Dragan Rosić i Zoran Popović, a ujedno je reč i o rekorderima po broju „klinšitova“ u tekućem šampionatu, s tim što čuvar mreže Pančevaca ima dva više od potencijalnog reprezentativca Srbije – 14:12. Od igrača u polju – budući da se za golmane najčešće podrazumeva ta konstantnost – jedini koji je odigrao svih 30 utakmica, i to sve u startnoj postavi, bio je univerzalac Novog Pazara Ivan Davidović, a samo po jedan meč, i to zbog nagomilanih žutih kartona, propustili su Lazar Nikolić iz Vojvodine, te mladi štoperi Radničkog iz Niša i Javora, Dušan Pavlović i Đorđe Skoko.

A, kad smo već kod kartona, prvi po nedisciplini su vezisti niškog Radničkog. Radomir Milosavljević ovosezosnki je rekorder sa čak 12 žutih kartona, dok je Frenk Kanute dobio dva crvena, i po tome nije jedini, jer su po dva isključenja imali i Činedu, Batis, Sičendže i Milan Đoković, ali je nekadašni fudbaler Partizana to uspeo za najmanje minuta na terenu od svih pobrojanih igrača, jer jesneas nije dobijao mnogo prilika u dresu niškog kluba.

SVE ČEŠĆE UTAKMICE BEZ GOLOVA

Najčešće postizan rezultat ove sezone u Mozzart Bet Superligi, uobičajeno, bio je 1:0 – 39 puta, ali je posebna zanimljivost vezana za onaj najnepopularniji. Kako je prvenstvo odmicalo, tako smo sve češće gledali utakmice bez golova – u prvih 17 kola samo sedam takvih, a u deset rundi prolećnog dela šampionata čak 15.

Najviše igrača ove sezone iskoristio je IMT – čak 43, a najmanje je rotirao Radovan Ćurčić u Javoru – 27. Ivanjičani su ujedno i najčešće izvodili identičnu prvu postavu, odmah za njima Železničar i Vojvodina (dakle, tamo gde se treneri nisu menjali, jasno je vidljiv kontinuitet), dok je Čukarički jedini klub u ligi koji je svaku utakmicu počinjao sa različitim sastavom.

Koliko god da mu je turbulentna sezona, Čuka nijednog momenta od prvog pa do 30. kola, nije pao u zonu plej-auta na tabeli, i jedini je po tome rame uz rame sa večitima i Vojvodinom, dok Napredak jedini ni nakon jedne runde nije bio u plej-of zoni.

O trenerskoj vrtešci su već potrošeni kilometri redova na ovim stranicama, možda da dodamo da je polovina lige – osam klubova – menjalo stratega od početka drugog dela prvenstva, s tim da je u Napretku već bilo nekoliko promena, dok Radnik i Radnički iz Niša još nisu imenovali naslednike svojih prethodno otišlih ili smenjenih kormilara. Biće toga još u narednih mesec i po, gotovo smo spremni da garantujemo...

KRAGUJEVAČKE KONTRADIKTORNOSTI

TSC, Spartak i Napredak nijednom u sezoni nisu vezali dve pobede, a niko osim Crvene zvezde nije imao seriju dužu od četiri trijumfa u nizu. Najdužu seriju poraza imao je Napredak – šest, pa onda Radnik i Radnički po četiri, s tim što je taj niz Nišlija aktuelan i sa njim će ući u plej-aut, gde će se sastati sa imenjakom iz Kragujevca koji ne zna za pobedu devet utakmica. Od njega duže samo Napredak, pošto je Mladost pre dva dana prekinula niz od 130 dana (13 kola) bez trijumfa. Radnik je imao najdužu seriju (osam mečeva) bez poraza posle Crvene zvezde, koja je trenutno u seriji od 12, a ne treba zanemariti činjenicu da OFK Beograd ima samo jedan poraz na 10 utakmica u 2026. godini. Takođe, Surduličani, apsolutno najprijatnije iznenađenje sezone, osnovni deo prvenstva završili su sa samo jednim porazom (i to od Crvene zvezde) u poslednjih sedam kola. Zasluženo su u plej-ofu.

Mladost je najneefikasnija ekipa u ligi (23 gola) i ima, uz Napredak, najmanje različitih strelaca u sezoni – po deset. Još Napredak, TSC i Javor postižu manje od gola po meču. Crvena zvezda je po efikasnosti još i dominantnija nego bodobno u odnosu na konkurenciju (2,9 golova po utakmici), s tim da je najdužu seriju postizanja makar gola po meču imao Partizan (19). Zvezda i Vojvodina imaju najčvršću odbranu u ligi, Železničar je primao tačno gol po meču, a uz otpisani dvojac sa dna tabele najčešće je kapitulirao IMT – 1,63 primljena gola po utakmici.

Najveću disproporciju u odnosu domaćin-gost, o tome je više puta pisano, ima OFK Beograd – 14 bodova kao domaćini, 26 kao gosti, s tom napomenom da su tek juče prvi put igrali zaista kod kuće, na svojoj Karaburmi, prethodno u Staroj Pazovi, odnosno Zaječaru.

Evandro iz Radničkog (@MNPress)

Kada bi se gledala samo prva poluvremena, Radnički iz Kragujevca imao bi 45 bodova i bio bi četvrti na tabeli, ali nešto se sa tom ekipom dešava u nastavku. Čak pet puta vođstvo sa poluvremena nisu uspeli da pretoče u pobedu. Sa druge strane, „kraljevi“ drugih poluvremena su fudbaleri IMT-a, koji gledajući samo drugih 45 minuta imaju 48 bodova – manje jedino od Zvezde i Vojvodine.

Slab karakter imaju fudbaleri niškog Radničkog – kada dospeju u rezultatski minus, a bilo je 16 takvih slučajeva ove sezone, gotovo redovno gube – osvojili su samo dva boda u takvim situacijama, dok su se fudbaleri Vojvodine najčešće čupali iz zaostatka i iz 11 takvih situacija izvukli četiri pobede i jedan remi. S druge strane, Vojvodina, Železničar i Novi Pazar su jedina tri tima u ligi koja nisu izgubila niti jednu utakmicu u kojoj su u nekom trenutku imali vođstvo.

Ima i ona uvek zanimljiva stavka – tabela ako se računaju samo golovi domaćih, odnosno stranih igrača. I na jednoj i na drugoj Crvena zvezda bi svakako bila prvoplasirana, ali je tu najveća razlika plasman Radničkog iz Kragujevca, kluba koji se suštinski, uz IMT, možda i najviše oslanja na strance – na ovoj prvoj bio bi ubedljivo poslednji. Svi ti silni inostrani aduti Kragujevčana, izuzev Estera Soklera, igraju kriminalno ovog proleća, i otud Radnički u velikom sosu u borbi za očuvanje superligaškog statusa.