Šta sad?

Dašak optimizma u oktobru, sudar sa realnošću kad je bilo najvažnije. Srbija je protiv Škotske zakazala na psihološkom i taktičkom planu i Ljubiša Tumbaković je ostao bez plasmana na Evropsko prvenstvo. A da li će ostati i bez posla? Nema nikakve sumnje da će se i o tome govoriti na Terazijama u narednim danima.

Posle onako lošeg izdanja kao na stadionu “Rajko Mitić” lako je naći argumente za Tumbakovićevu smenu (jer njegov ugovor ističe tek krajem kalendarske 2021. godine). Jeste se učinilo protiv Norveške da je na pravom putu, ali je protiv Škotske i on napravio loše izbore. Roviti Filip Kostić mu nije bio potreban u startnih 11, sa Nemanjom Gudeljom mnogo je više izgubio u vezi no što je dobio u odbrani, možemo da se pitamo i kakvu je poruku poslao ostalim štoperima time što je zadnjeg vezistu gurnuo na centralnog beka.

A i ne moramo. Možemo i samo da konstatujemo da smo pod Tumbakovićevim vođstvom kao domaćini pobedili samo Luksemburg (?!), da u 90 regularnih minuta nismo savladali nikog u 2020, jer i tu Norvešku smo savladali tek u produžetku.

Problem je samo što je lako smeniti, teško je pronaći boljeg. A tu se vrhuška FSS nije proslavila u poslednje vreme. Kad je na pravdi boga oteran Slavoljub Muslin, nije ni bio plan da se kormilo poveri Mladenu Krstajiću, ali su svi kandidati listom odbijali Savez. Kad je Krstajić odlazio izabran je Tumbaković, samo zato što FSS nije uspeo da ubedi Dragana Stojkovića da se vrati iz Kine, a javna je tajna da je Piksi bio taj koga su želeli.

OCENE – SRBIJA: Maksa i Lukić ne mogu zajedno, najviše srca od najsitnijeg, Tumbaković bacio 70 minuta

Neće ni sada svi trčati na klupu Srbije. Jer kad prođu i ove dve utakmice u Ligi nacija prvi sledeći izazovi Orlova biće već u martovskim kvalifikacijama za Mundijal. Što će reći da vremena nema. Ako će se seći – treba seći odmah. Bar da taj neko ima vremena da dobro razmisli o svemu.

Samo, ko?

VLADAN MILOJEVIĆ – Možda čak i kandidat broj jedan, iako je trenutno pod ugovorom sa Al Ahlijem. Međutim, na Bliskom istoku je ugovor varijabla, čas ga imaš, čas ga nemaš. Istrošio je Milojević prvu godinu u Džedi, nešto zaradio, ambiciozan je čovek, koji pritom ima kvalitet kao retko ko u Srbiji – zna da igra na rezultat. A kako do marta neće biti vremena za neko uigravanje niko neće gledati da li igramo dopadljiv fudbal ili jednostavno oremo za bodove.

Vladan Milojević (©Starsport)

DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI – Jedini od domaćih trenera koje bismo mogli da svrstamo u folder dokazanih, a da trenutno nema posla. Međutim, ima ugovor, jer kad je odlazio uz Guangdžou R&F nastavio je da prima masnu platu dok ne pronađe novi ugovor ili mu istekne onaj koji je imao sa Kinezima. Trenutno je na “plaćenom odmoru” u Majamiju, ali nije to mala svota novca koje bi morao da se odrekne kako bi seo na klupu Orlova. Istina, potreban je i njemu posao da ga vrati na evropsku mapu, pitanje je da ipak da li bi prihvatio poziv sa Terazija koji je već odbijao. Najveći njegov kvalitet svakako je autoritet. Kolike god da su zvezde u klubovima naši reprezentativci niko ne može ni priđe onome što je Piksi predstavljao. I teško da bismo kod njega izgledali kao slabo pokretna masa.

VELJKO PAUNOVIĆ – Tiha patnja dobrog dela navijača, sklonih da, opravdano, kažu da bi bilo prirodno da reprezentaciju čiju kičmu šampioni sveta sa Novog Zelanda vodi trener koji ih je vodio do krova planete. Generacijski im je bliži, redom se svi kunu u njegov odnos prema igračima, problem je samo što je Paunović šef stručnog štaba Redinga i da je prvi na tabeli Čempionšipa, pa se ova opcija realno čini skoro pa neverovatnom. Do proleća može svašta da se promeni, ali teško Paunovićev status u Redingu.

SLAVIŠA JOKANOVIĆ – Poslednjih sezona verovatno naš najuspešniji trener u inostranstvu. Uz Sinišu Mihajlovića, jedini je dogurao do kluba u ligi petica. Pride nije to pravo stekao na osnovu velikog imena, već je sam u Premijer ligu uveo prvo Votford, pa Fulam. Sa Makabijem je igrao i Ligu šampiona, a jedan od naših reprezentativaca jednom nam je u poverenju rekao da su, pre no što su promovisali Tumbakovića, čelnici FSS trebalo da plate čoveka da danonoćno sedi ispred Jokanovićevog stana u Londonu i moli ga da dođe u Srbiju. Sada je u Al Garafi u Kataru.

Slaviša Jokanović (©Reuters)

MARKO NIKOLIĆ – Pitanje je koliko će se zadržati u Moskvi, jer su ga tamo dočekali na nož zbog toga što je pre njega oteran legendarni Juri Sjomin. Najmlađi na ovoj listi, u nekom trenutku će verovatno i dobiti šansu na klupi reprezentacije, ali čini se da sada jednostavno nije trenutak. Jer ipak sa Lokomotivom igra Ligu šampiona – i to sasvim dobro – i malo je verovatno da će se odreći šanse kakva se našim trenerima pruža par puta u karijeri.

VLADIMIR IVIĆ – Paunovićev rival iz Čempionšipa. I mimo svih očekivanja, jer mu je prevashodni zadatak bio da sačuva Votford u ligi, kandidata za promociju, bar prema viđenom u dosadašnjem toku sezone. Što će reći – nerealna opcija, kao i sa Paunovićem. Jer Vladimir Ivić je imao uspeha gde god je radio. Prvo u PAOK-u, pa zatim Makabiju iz Tel Aviva, dobro sada gura i u Engleskoj. Igrači kažu da ima pogled ubice, možda bi nam to dobro došlo posle prvog poluvremena protiv Škotske. Jer ono je zaista bilo za prek pogled.

SINIŠA MIHAJLOVIĆ – Ne samo zbog svega što je prošao sa leukemijom jasno je da bi bogato životno iskustvo Siniše Mihajlovića moglo i te kako da pomogne igračima da prebrode tu psihološku barijeru koja ih koči kad treba da zasijaju. Bio je pride već selektor, tada doduše kao mlad trener, a opet je, uprkos rezultatskom neuspehu i onom bolnom porazu na Maksimiru, otišao ostavivši iza sebe utisak da je bio na tragu nečeg, pa su i sami igrači često govorili da im je žao što nije ostao duže na klupi. Sad je trener Bolonje, deluje da je hiljadama kilometara daleko od povratka. Posle svega, možda mu ni ne treba da se troši na ovako stresnoj funkciji.

Siniša Mihajlović (©Reuters)

SAVO MILOŠEVIĆ - Nije u klasi TOP trenera, ali nema posao, a ako svi redom budu rekli ne to će, nažalost, možda biti i presudan faktor. Na stranu to što je svojevremeno govorio "nikad više" u srpskom fudbalu, govorio je on i ranije slične stvari, pa se pokazalo da ipak ume da se predomisli. Ali da je kao direktor reprezentativnih selekcija u Savezu imao rezultata - imao je. I zato nas ne bi preterano iznenadilo ako bi i njega okrenuli. A ne bi nas iznenadilo ni kad bi prihvatio. Mada se šanse za takav epilog trenutno mere promilima.

STRANAC – Za razliku od nekih ranijih vremena sada bar imamo trenere u koje bi se navijači opkadili. Jer svi gorepomenuti zaslužili su šansu. Imamo takođe i loša iskustva sa Havijerom Klementeom i Dikom Advokatom, nije sada da treba zbog toga precrtati sve ostale. Pred Mundijal 2018. smo mogli čak da dovedemo i neko veliko ime, jer svi su hteli na Mundijal, ali FSS nije hteo stranca. A iskreno i bolje što je tako. Jer nekako smo uvereni da ne bi umeli da ga izaberu.

KEC IZ RUKAVA – Ovoga se najviše plašimo. Da se ne desi opet neki Mladen Krstajić, jer i on sam se iznenadio kad je promovisan u šefa struke. Ima doduše nekih kandidata sa relativno tankom ili nikakvom biografijom pred kojima je možda solidna karijera – da pomenemo samo “studenta” Nemanju Vidića ili kuma mu Nenada Lalatovića – ali nije ovo trenutak za eksperimente. Samo, ako na Terazijama prilikom potencijalnih razgovora sa kandidatima budu “ubedljivi” kao do sada možda na kraju budu prinuđeni da izmisle neko novo ime. I opet, toga se najviše plašimo. Ko zna ko bi tu izronio.