Stanković junior zapalio Švajcarcku, Kivu se priseća anegdota: Uvek me je dobijao na treninzima

Mogao je da sedi u Interu i godine baci čekajući šansu da se otvori u Interovom timu. Jer kod Italijana se zna, ništa preko reda, sve lekcije moraju da se savladaju pre no što se izađe na profesionalnu scenu. Aleksandar Stanković nije želeo da čeka i napravio je korak nazad, kako bi u budućnosti skočio dva napred. I čini se da je napravio pun pogodak, jer švajcarski mediji ovih dana su puni hvalopspeva o 19-godišnjem vezisti.

“Njegov potencijal je neverovatan. Ima neverovatnu tehnikum šuta, sposoban je za neverovatne pasove, to kako on ume da preokrene utakmicu je čudesno. On u potpunosti menja našu igru“, na sva usta hvali Lucernov trener Mario Flik, posebno ističući Aleksandrov napredak u defanzivi, mada je pre dva dana u porazu od Siona upisao i drugu asistenciju u prvenstvu.

Ardona Jašarija, koji je otišao u Klub Briž za 6.000.000 evra i koga je baš Stanković trebalo da odmeni, već su polako počeli da zaboravljaju. U tekstu lokalnog Lucerner Cajtunga stil igre mladog fudbalera porede sa Granitom Džakom, mada je jasno da ta paralela neće odoleti zubu vremema.

“Srbin Aleksandar Stanković, rođen i odrastao u Milanu, skroman je, miran i ujednačen. Prizemljen i zreo. I u nekom trenutku razgovora sa iznenađenjem shvatite – ovaj mladić je tek napunio 18 godina. Slično je bilo i prošle nedelje protiv Grashopersa. U nekom trenutku si morao da protrljaš oči. Postoji dole neko koji igra na centralnoj poziciji u veznom redu i ko je još tinejdžer i koji se po terenu kreće kao iskusan igrač“, piše autor teksta.

Podseća i da Stanković nije u Švajcarsku došao tek tako. O tamošnjem fudbalu mu je pričao prijatelj Federiko Dimarko, sada reprezentativac Italije i prvotimac Intera koji je pre nekoliko godina igrao polusezonu za Sion. Takođe i Matija Zanoti,21-godišnji defanzivac Lugana, još jedan bivši junio Nerazura.

A šta u intervjuu za tiražni Blik o Stankoviću kaže Kristijan Kivu, nekada saigrač Aleksandrovog oca Dejana i čovek koji ga je trenirao u mladom timu Intera?

“On je predodređen za veliku budućnost, samo treba da mu damo vremena. Poznajem ga od dečačkih dana, od početka je bilo jasno da ima veliku strast prema fudbalu. Baš pre nekoliko dana i je rekao koliko je srećan što je u Lucernu u kome mže redovno da igra“.

Taj kontinuitet je počeo da se pokazuje. Krajem oktobra je postigao prvi gol u seniorskoj karijeri, iz slobodnog udarca, pa je novinare Blika zanimalo da li ga je baš Kivu učio tome.

“Ne, srećom ne. Često smo jedan drugog izazivali na treninzima, ali Ale je uvek pobeđivao. Danas šutira sa impresivnom lakoćom i tehnikom. Uvek sam ga ismejavao zato što bi na treningu pogodio četiri od pet slobodnih udaraca, ali na utakmicama nije nikad ni pokušavao. Sve dok prošle godine nije počeo da postiže golove i na mečevima“, hvali Kivu.

Naravno da je ovo samo početak i da na Aleksandra ne treba vršiti veliki pritisak. I sam Kivu na pitanje gde još može Stanković da napreduje otvoreno kaže:

“Svuda! On tek treba da ponese zastavu fudbalske porodice Stanković. Želja mi je da jednog dana ne govirmo o Aleksandru kao o Dejanovom sinu, nego o Dejanu kao o Aleksandrovom ocu“.

Za to će biti potrebno vreme, ali bar vremena Stanković ima. Uostaom, u Interovom timu su samo Kristijan Aslani, Tomas Palasios i Jan Bisek mlađi od 25 godina, a izuzev ovog poslednjeg i oni igraju na kašičicu. Ne krije Aleksandar da je dres Nerazura dečački san. Ima potencijal da to uradi, slavno prezime da ga pogura, pa i oca da ga savetuje pošto igraju na istoj poziciji zadnjeg vzeog.

“Tada bi se možda ugrizao u živou da sam nešto drugo izabrao. Ali bi me podržao u svakom slučaju“, smeje se Aleksandar Stanković i za kraj dodaje.

“Predamnom je dug put. Moram da se konstantno dokazujem na ovom nivou“.

Početak je obećavajući.