Stankovićeva šahovska partija

Crvena zvezda je sinoć prekinula dug niz bez pobede na francuskom tlu, ali još važnije – trijumf je u potpunosti zaslužen i postignut na način koji pokazuje metodičnu pripremu, duboko razumevanje protivničkih snaga i gotovo italijanski pristup neutralisanju ključnih aduta Lila.

Mnogi su možda bili iznenađeni početnim sastavom, ali utakmica je ponovo potvrdila ono što moderni fudbal sve češće naglašava: važniji od formacija ili pojedinaca je kolektivni plan igre, koji igrači sprovode disciplinovano i sa odgovarajućim intenzitetom. Taj intenzitet Zvezda je postigla delimično i kroz fizički snažniji početni tim, uz kompromis u kreativnosti.

VISOKI PRESING

Stankovićev tim nije došao da se brani, već da remeti Lilove planove u izgradnji igre, čak i kroz visok presing. Zvezda je uglavnom pritiskala u formaciji 3-5-2, sa striktnim čovek-na-čoveka markiranjem u sredini terena.

Ključnu ulogu imali su krilni bekovi, koji su, u zavisnosti od pozicije lopte, ili napadali ili se povlačili. Na primer, kada bi lopta bila na Zvezdinoj levoj strani, Nair Tikinizijan je išao napred da pritiska, dok se Jong-Vu Seol povlačio, pretvarajući 3-5-2 u blago izduženi i uski 4-3-3.

Na ovaj način Stanković je kontrolisao gde je Lil mogao da ima loptu. Prvo poluvreme pokazalo je koliko je strategija bila efektivna: francuski tim je kreirao samo 0,08 xG. Zvezda je oduzela sve ključne opcije u gradnji igre, dok su krilni bekovi sinhronizovano funkcionisali kao motori presinga – jedan napred, drugi nazad, u zavisnosti od zone.

KOMPAKTNA ODBRANA

Čak i u retkim slučajevima kada bi Lil probio prvu liniju, Zvezda je imala plan. Odbrambeni blok bio je organizovan u dve kompaktne linije, ponekad čak sa šestoricom u poslednjoj liniji, a odbrana se protezala kao harmonika pritiskajući nosioca lopte, sa Džejom Enemom jedino kao referentnom tačkom za kontru. Lil nije mogao da pronađe rešenje tokom celog meča – nijedna velika prilika, xG svega 0,5.

+1 POZADI

Lilova upornost da pritiska u 4-4-2 formaciji bila je neutralisana formacijskom promenom i uvođenjem tri centralna defanzivca, što je Strahinji Erakoviću olakšalo pronalaženje prostora u centru terena kroz precizne pasove (38/41, 93%). Frenklin Tebo Učena, pozicioniran bliže aut-liniji, napredovao je progresivnim vođenjem lopte, prešavši 53,8 metara.

PROFILISANJE IGRAČA

Formacijska promena omogućila je optimalnije uloge pojedinim igračima. Eraković i posebno Učena (10/13 duela dobijeno, tri presretanja) igrali su kao bočni stoperi, gde je bila dozvoljena veća agresija i izlazak iz linije, dok je i Rodrigao igrao u prirodnijoj za njega ulozi, pružajući pokriće i organizujući odbranu.

Na krilima, Tiknizjan i Seol su odradili ogroman posao kada je reč o pređenim kilometrima, intenzitetu i pritisku. U postavljenoj odbrani imali su više pokrića nego što je uobičajeno, što im je omogućilo da se slobodnije uključuju u napad i kreiraju šanse. Njihova sposobnost osvajanja lopte u protivničkoj polovini mogla je da donese i veće vođstvo. Tiknizjan je na kraju ostvario najviši učinak u kreaciji od svih igrača, sa 0.32 xG i dve velike kreirane prilike.

Jedina zona gde profil igrača nije bio idealan, ali je i dalje doprineo igri, bila je pozicija dvojice napadača iza centrafora. Povremeno je bilo potrebno više smirenosti, brzine ili ubilačkog instinkta, iako su i Vladimir Lučić i Bruno Duarte naporno radili u odbrani i pružali dobar pokret sa i bez lopte.

DŽEJ ENEM

Posebna uloga pripala je Džeju Enemu, koji je bio osnova velikog dela Zvezdinog napadačkog plana, naročito u prvom poluvremenu, dok su ga u drugom više udvajali nakon ulaska Nabila Bentaleba.

Iako snažni 193 centimetara visoki holandski napadač u Superligi pokazuje prostor za napredak u igri leđima okrenut prema golu, protiv Lila je demonstrirao svoje najbolje strane – osvojio je većinu duela na tlu i I vazduhu, a kroz dodavanja po krilima pokazao školu fudbala stečenu u Ajaksovoj akademiji. Podsećao je na vezu koju je imao sa Diogom Bezerom u OFK Beograd Mozzart Betu, što je i uticalo na njegov transfer u Zvezdu.

Zvezda je dobila napadača koji će u nastavku sezone specifičnim kvalitetima pružiti dodatnu vrednost.

TAKTIKA KAO MAJSTORIJA

Ono što je sinoć bilo posebno impresivno jeste kako je Zvezda kontrolisala ritam igre protiv tima iz liga petice. Ne samo da je ostvarila rezultat, već je i kontekst utakmice – odmori za ključne igrače, povratak samopouzdanja pojedinaca – iskorišćen maksimalno. Ovo je bio primer kako precizna priprema, taktički rigorozna disciplina i jasne uloge igrača mogu da nadmaše sirove kvalitete protivnika i posluže i kao putokaz za naredne utakmice.

Piše: Kristijan PLAZONJA