Stanojević jedini dvaput dobio na Marakani u 21. veku

Mogu u Humskoj da se „kunu“ u Rikarda Gomeša, konstatuju kako Slobodan Urošević igra sezonu života, pričaju o dvocifrenom golgeterskom doprinosu Kvinsija Meniga ili energiji Saše Zdjelara, ali i sami znaju: da nema Aleksandra Stanojevića ne bi Partizan bio konkurent za titulu.

Trener je ubedljivo najbolji pojedinac tima, verovatno i celog kluba, na njegovim leđima stoji ambicija da se prekine četvorosezonski post, a bez obzira na pojedine manjkavosti ispoljene ovog proleća, Grobari mu i dalje veruju. I te kako. S razlogom.

Aktuelni šef struke je jedini strateg u 21. veku koji je više od jednom savladao Crvenu zvezdu na njenom bunjištu u prvenstvenim mečevima. To mu je jedan od aduta pred novi odlazak u komšiluk, na utakmicu koja, sva je prilika, direktno rešava pitanje prvaka.

Ta dva Stanojevićeva slavlja datiraju iz prethodnog mantada. Oba su ostvarena bez primljenog gola, što im daje posebnu vrednost. Premijerni datira iz 23. oktobra 2010, neposredno posle slučaja „Đenova“, kad je Gabrijel Kleo ukrao loptu Slavoljubu Đorđeviću, stvorio zicer Almamiju Moreiri, a Afrikanac pogodio za 1:0 i slavlje na kraju pečatirano porukom golmana Vladimira Stojkovića: „Oprostite mi moju ružnu prošlost“. Drugi je usledio 26. novembra 2011, bio je dramatičniji, pri rezultatu 0:0 Evandro Gebel je s bele tačke uzdrmao samo stativu, da bi u drugom poluvremenu Zvonimir Vukić i Marko Šćepović bili strelci za komotnih 2:0.

Superliga Srbije: (2,05) Crvena zvezda (3,40) Partizan (4,10)

U novom milenijumu niko drugi nema više pobeda od Stanojevića u večitim derbijima na stadionu „Rjako Mitić“. Po jedan su ostvarili Miroslav Đukić (4:2, 2007), Slaviša Jokanović (2:0, 2008), Goran Stevanović (2:1, 2009) i Marko Nikolić (3:1, 2017). Poslednja trojica u šampionskim sezonama.

Ako ovaj detalj proširimo na period posle raspada SFRJ, ispostaviće se da je samo Ljubiša Tumbaković ostvario više pobeda u derbiju na gostovanju. Najtrofejniji stručnjak u istoriji Partizana ima ih tri: 1:0 (septembar 1995), 3:2 (mart 1996) i 3:1 (septembar 1996). Posle njega je baš – Aleksandar Stanojević. Zato nije čudno što poslednjih sedmica u raznim medijima upravo nekadašnji selektor Srbije veliča mogućnosti svog igrača iz druge polovine devedesetih.